Dostupni linkovi

logo-print

SAD: Malo verovatna evakuacija Jezida sa Sinadžara


Jezidske izbeglice u Iraku, ilustrativna fotografija

Jezidske izbeglice u Iraku, ilustrativna fotografija

Pentagon je saopštio da je malo verovatna misija američkih snaga u cilju evakuacije jezidskih izbeglica blokiranih na planini Sindžar na severu Iraka zbog ofanzive sunitskih ekstremista iz “Islamske države u Iraku i Levantu" (ISIL).

Američki vojni tim, koji je poslat u Irak, utvrdio je da se na planini Sindžar nalazi manji broj izbeglica nego što se ranije procenjivalo i da su u okolnosti u kojima se nalaze bolji nego što se strahovalo.

SAD su prethodno razmatrale kako da evakuišu Jezide kao i da omoguće slobodan prolaz za njihovo izvlačenje. Bela kuća nije isključivala angažovanje kopnenih snaga za evakuaciju civila, ali ni u kom slučaju ne bi učestvovale u borbama.

Pre neki dan poslale su još 130 vojnih stručnjaka na sever Iraka da procene humanitarnu situaciju na terenu.

UN su saopštile u utorak da se na ovoj planini nalazi od 20.000 do 30.000 ljudi, uglavnom pripadnika iračke manjinske verske zajednice Jezida, a stručnjak UN za prava manjina Rita Ajzak je izjavila da treba odmah preduzeti sve moguće mere kako bi se sprečio masovni zločin i mogući genocid.

Međutim, Pentagon je saopštio da su američki vojni stručnjaci u Iraku utvrdili da je “mnogo manje Jezida na planini Sindžar nego što se strahovalo”, delimično zbog toga što su hiljade njih evakuisani tokom noći u poslenjih nekoliko dana. “Preostali Jezidi su u boljoj situaciji nego što se ranije pretpostavljalo i dostupni su im voda i hrana koju im dostavljamo”, navodi Pentagon.

“Polazeći od ove procene…mnogo je manje verovatna misija u cilju evakuacije (Jezida)”, ističe Pentagon dodajući da će SAD nastaviti da dostavljaju humanitarnu pomoć.

U sredu su po sedmi put iz vazduha dostavile pošiljke hrane i vode na planinu Sindžar. Dopremljeno je više od 114.000 obroka i 160.000 litara pijaće vode.

Britanski premijer Dejvid Kameron je izjavio u četvrtak da se i njegova zemlja uključila u humanitarnu misiju.

“Ima dobrih vesti da je američka izviđačka misija pronašla mnogo manje izbeglica na planini nego što se očekivalo. Takođe, vidimo da je britanska humanitarna pošiljka doprinela poboljšanju humanitarne situacije. Ovo je veoma komplikovana humanitarna misija. Neophodno je da nastavimo slanje pomoći u izbegličke kampove”.

Zvaničnici autonomne regije Kurdistan na severu Iraka su izjavili za Bi-Bi-Si (BBC) da se u ovoj oblasti nalazi oko 150 hiljada izbeglica.

Ujedinjene nacije (UN) procenjuje da je interno raseljeno 1.2 miliona Iračana od kako je ofanziva “Islamske države Iraka i Levanta” u poslednjih nekoliko meseci izazvala haos u zemlji.

Svetska organizacije je u sredu proglasila krizu u Iraku najvišim, “trećim stepenom vanredne situacije”.

Po rečima specijalnog predstvanika UN za Irak Nikolaj Mladenov, ova mera će omogućiti pristizanje pomoći u robi, fondovi i finansijskim sredstvima kao odgovor na potrebe raseljenih.

Vazdušni udari

U međuvremenu, Francuska je saopštila da će poslati oružje Kurdima na severu Iraka, koji su već dobili vojnu pomoć SAD.

Barak Obama

Barak Obama

Američki predsednik Barak Obama ranije je odobrio vazdušne napade na severu Iraka, kako bi se zaštitili Amerikanci u ovoj zemlji i irački civili od napada islamskih ekstremista. To je omogućilo kurdskim snagama da povrate neke od izgubljenih gradova na severu Iraka koje su zauzeli sunitski ekstremisti.

I Velika Britanija je poslala pripadnike jedinice za specijalne namjene (SAS) na sever Iraka, piše "Dejli telegraf".

Britanski dnevnik preneo je izjavu britanskog predstavnika za trgovinu Eme Nikolson da pripadnici SAS-a sarađuju sa američkim vojnicima na prikupljanju obaveštajnih podataka i da su u Iraku u proteklih šest sedmica.

Šefovi evropskih diplomatija razgovaraće u petak o krizi u Iraku i Ukrajini. Francuska i Italija su u više navrata tražile održavanje vanrednog sastanka šefova diplomatija EU radi odgovora na pozive iračkih Kurda da im se pošalje oružje zbog napredovanja islamista na severu Iraka.

Pojedine evropske zemlje, u principu, ne žele da šalju oružje u zone sukoba, ali, prema rečima izvora iz EU, niko od predstavnka članica na sastanku evropskih diplomata u sredu nije izrazio protivljenje toj inicijativi Francuske, Italije i Velike Britanije.

Maliki odbija da napusti vlast

Paralelno sa nastojanjima da se pomogne izbeglim Iračanima i zaustavi napredovanje sunitskih ekstremista, produbljava se politička kriza u zemlji zbog odbijanja premijera Nurija el Malikija da se povuče sa vlasti. On je u sredu izjavio da ostaje na funkciji sve dok federalni sud ne presudi o onome što je nazvao predsednikovim "kršenjem Ustava" jer je odlučio da ga zameni pripadnikom njegove vlastite partije.

Protesti podrške El Malikiju u Bagdadu

Protesti podrške El Malikiju u Bagdadu

Predsednik Iraka Fuad Masum je dao mandat Hajderu el Abadiju koga je predložila šiitska koalicija čiji je i Maliki deo. Mnogi očekuju da bi Abadijeva Vlada mogla da ujedini zemlju čije severne i zapadne delove su zauzeli sunitski ekstremisti.

Ratoborni El Maliki našao se izolovanim, i od strane iračkih političara i od većeg dela međunarodne zajednice koji podržavaju novoimenovanog mandatara Hajdera el Abadija, takođe pripadnika Dava partije, iz koje je i dosadašnji irački premijer.

"Istrajavanje na premijerskoj funkciji je etička i patriotska dužnost kojom se brane prava birača. Insistiranje na tome do kraja je u cilju zaštite države", rekao je El Maliki u nedeljnom televizijskom obraćanju naciji.

Maliki je izjavio u ponedeljak da odluka predsednika da poveri mandat Hajdaru Abadiju za formiranje nove vlade, a ne njemu, predstavlja ozbiljno kršenje ustava, ističući da je to učinjeno uz podršku SAD.

U govoru koji je emitovan na televiziji, Maliki je obećao da će "ta greška biti ispravljena" i optužio Vašington za mešanje, navodeći da su SAD "stale na stranu kršenja ustava".

Iračka vojska je pojačala bezbednosne mere u Bagdadu, dok istovremeno jača međunarodna podrška za političku tranziciju u zemlji.

U iračkoj javnosti je već dugo prisutno nezadovoljstvo El Malikijevom vlašću, koga optužuju za podele u zemlji i to što je skrajnuo sunitsku i druge manjine u zemlji.

I Saudijska Arabija i Iran, regionalni rivali koji su često oštro bili podeljeni oko situacije u Iraku, izrazili su podršku El Abadiju.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG