Dostupni linkovi

logo-print
Sa dolaskom prvih hladnijih dana sve više gradjana u Srbiji žali se na loše grejanje.
Iako su mnoge toplane u dugovima i nemaju dovoljno mazuta, nadležni tvrde da ne treba strahovati od zime.

Telefoni dežurnih službi u toplanama širom zemlje u poslednje vreme usijali su se od pritužbi gradjana koji uglavnom prijavljuju da su temperature u njihovim stanovima niže od uobičajenih u ovo doba godine. U Beogradu, u kom je više od polovine korisnika daljinskog grejanja u Srbiji, mlaki radijatori u stanovima posebno su zabrinuli stanovnike glavnog grada u danima kada su se spoljne temperature približile nuli.



U “Beogradskim elektranama” tvrde da problema nema i da temperaturu u stanovima održavaju na propisanih 20 stepeni, plus ili minus jedan stepen. Zbog pritužbi je krajem oktobra počela kontrola kvaliteta daljinskog sistema grejanja i, kako su saopštili u tom preduzeću koje greje više od 300.000 stambenih objekata u Beogradu, do kraja novembra niža temperatura zabeležena je samo u 24 prostorije.

Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana, rekao je za RSE da razloga za zabrinutost nema, ali da ne bi trebalo očekivati da radijatori budu uvek na istoj temperaturi jer je uobičajeno da se grejanje uskladjuje sa vremenskim prilikama.

“Mi moramo da pratimo temperature prema spoljnim uslovima. Pa valjda nije bio niko toliko nerazuman da zahteva da grejemo maksimalno u vreme kada je napolju 18 ili 20 stepeni. Mi poštujemo spoljne temperaturne uslove i to se u najvećem broju toplana u Srbiji reguliše automatskim putem.”

Sa nižim temperaturama u nekim gradovima ima problema jer je zbog pojačanog režima grejanja veća potrošnja mazuta. Tog energenta mnoge toplane u Srbiji nemaju dovoljno na zalihama iako ga, pored gasa, koristi čak 33 od ukupno 58 toplana u celoj zemlji.

Jelica Putniković, novinarka web časopisa Balkanmagazin koji se posebno bavi problemima energetike, kaže da je uzrok za poteškoće sa grejanjem ogroman dug korisnika toplanama koje u besparici od države čekaju pomoć u mazutu.

“Toplane duguju za gas i mazut, koji već konstantno uzimaju iz robnih rezervi. I onda preko leta ne mogu da ga plate ili ne mogu da urade remont postrojenja. Problem je što veliki broj gradjana i preduzeća ne plaća svoje račune za grejanje. I onda na primer u soliteru, gde još ne postoji tehnička mogućnost da se isključe oni koji ne plaćaju, jednostavno ispaštaju i imaju mlake ili hladne radijatore i dužnici i oni koji plaćaju redovno.”

Privreda i stanovništvo samo “Beogradskim elektranama” duguju 75 miliona evra, dok je ukupan dug svim toplanama skoro tri puta veći. Četvrtina gradjana Srbije greje se preko daljinskih sistema grejanja pa je i pred ovu zimu jedno od najvažnijih pitanja hoće li biti energenata, za koje je prošle godine potrošeno 350 miliona evra.

Milovan Lečić zaključuje da će, i pored svih problema, grejanje biti normalno jer toplanama uskoro stižu nove količine mazuta.

“Trenutno jeste teška situacija zato što nemamo zalihe mazuta za, na primer, dve ili tri nedelje već samo za tri ili četiri dana. Ali to gradjani neće osetiti jer nikako ne dolazi u obzir da štedimo na račun korisnika usluga i smanjimo potrošnju energije. Sa mazutom koji će uskoro stići iz državnih robnih rezervi stanje će se popraviti i bićemo spremni za hladne dane u decembru i januaru.”

Zbog mazuta, čija cena je za godinu dana porasla za 30 odsto, nedavno je poskupelo daljinsko grejanje u Srbiji. Korisnici u Beogradu sada ga plaćaju oko 0,95 evra po kvadratu tokom cele godine, a mesečni računi za ovu uslugu u proseku su porasli za devet evra.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG