Dostupni linkovi

logo-print

Ruski vojnici u Ukrajini: Bela traka vojnika Dambajeva


Bato Dambajev (lijevo) i Sajmon Ostrovski

Bato Dambajev (lijevo) i Sajmon Ostrovski

Piše: Dmitrij Volček, (Priredila: Anamaria Ramač Furman)

“Ruskih vojnika u Ukrajini nema”, kaže ruski predsednik Vladimir Putin. “Naše vojske tamo nema i nikada nije bilo”, ponavljaju njegovi ministri i generali.

Ovom tvrdnjom počinje i dokumentarni film pod nazivom “Selfi vojnici” američkog reportera Sajmona Ostrovskog koji je i režirao ovaj film za kanal VICE news.

Ostrovski je u poznatoj ruskoj socijalnoj mreži “VKontakte” našao profil ruskog tenkiste po imenu Bato Dambajev (ovaj je profil naknadno izbrisan) koji je na svojoj stranici postavio brojne fotografije u vojnoj uniformi, snimljene u raznim regionima Rusije (na primer na poligonu u Rostovskoj oblasti), а zatim i izvan njenih granica, recimo na razrušenom kontrolnom punktu na području ukrajinskog grada Vuhlehirsk u Donjeckoj oblasti.

Bela traka sa kojom pozira Dambajev u Ukrajini jeste prepoznatljiv znak ruskih vojnika i separatista. Ukrajinska armija i nacionalna garda koriste poveze žute boje.

(Dokumentarni film "Selfie Soldiers")


Ostrovski je za potrebe filma “Selfi vojnici” pronašao ista mesta na kojima se fotografisao Dambajev, između ostalih i pomenuti kontrolni punkt u Vuhlehirsku u Ukrajini, napravio je iste takve fotografije i sam ih je postavio na svoju stranicu na istoj društvenoj mreži.

Napokon je otputovao i u rodni grad vojnika Dambajeva, Ulan Ude, glavni grad Republike Burjatija koja je smeštena na jugoistoku Rusije, telefonirao mu je i predložio da mu pokaže svoje snimke.

Ostrovski je za Radio Svoboda govorio o radu na filmu i o tome kako je na njegovo istraživanje reagovala ruska Služba bezbednosti:

Radio Svoboda: Sajmone, da li ste primetili da vas neko prati? Da li je neko pokušavao da ometa vaše istraživanje kada ste radili na ovom filmu?​
Sajmon Ostrovski

Sajmon Ostrovski

Ostrovski: Ja sam na ovom istraživanju radio dosta tajno jer sam pretpostavio da se mogu desiti slični problemi. Zato sam tek na samom kraju obavestio objekat moga istraživanja da sprovodim ovu istragu, jer nisam hteo da ga uplašim. Radi se o tenkisti po imenu Bato Dambajev. On je postovao svoje fotografije u socijalnoj mreži “VKontakte” i ja sam ih analizirao. Ali, kada sam na kraju istraživanja stupio s njim u kontakt, u moj hotel su za samo nekoliko minuta sasvim slučajno došli ljudi koji su se predstavili kao saradnici migracione službe i koji su upravo mene tražili. Sa njima su bila dva pripravnika, kako su se predstavili, ali mislim da su to zapravo bili saradnici ruske Službe bezbednosti. Pratili su me bukvalno do mog odlaska iz države.

Radio Svoboda: To se desilo u Burjatiji?


Ostrovski: I u Burjatiji, i u Moskvi. Najpre sam otišao avionom iz Burjatije, doleteo sam u Moskvu. Tamo me je, takođe, dočekala grupa dobrodošlice koju su činili granični kontrolori, iako na putu iz Burjatije granicu nisam ni prelazio. Dok nisam napustio zemlju, nisu me ostavili na miru.

Radio Svoboda: Izgleda kao da ih je sam Bato Dambajev obavestio da ste ga pozvali telefonom?


Ostrovski: Da, sigurno se to desilo. Kada sam pozvao Dambajeva, predstavio sam se i rekao kakvo istraživanje sprovodim. Sve što je trebalo da urade jeste da potraže moje prezime u registru da bi me pronašli u hotelu u kojem sam odseo.

Radio Svoboda: Zašto ste odabrali upravo Batu Dambajeva? Kako ste ga našli na sajtu “VKontakte”?


Ostrovski: Sa velikim poteškoćama. Najpre sam imao informaciju koja je još u martu bila objavljena u listu “Novaja gazeta” o jednom drugom ranjenom vojniku iz Burjatije. Tamo je bila informacija o tome iz kojih su jedinica vojnici koji su stigli iz Burjatije u mesto Debaljcevo u Ukrajini. To su bile dve jedinice koje su ušle u sastav mešovitog bataljona: 37. motorizovana brigada razmeštena na granici sa Mongolijom i još jedna jedinica iz grada Ulan Ude.

Mešoviti bataljon sastavljen od ove dve jedinice je poslat u Ukrajinu. Ja sam počeo da tražim u socijalnoj mreži “VKontakte” vojnike koji služe u ove dve jedinice, pregledao sam masu profila, pregledao sam njihove fotografije dok nisam naišao na vojnika koji mi odgovara. Hteo sam da nađem ne običnog ruskog vojnika koji je bio u Ukrajini, već vojnika koji je na svoj profil postavio svoje fotografije sačinjene u Ukrajini. Zato je sve to bilo veoma teško.

Bilo je mnogo vojnika po čijim profilima se moglo zaključiti da su bili u Ukrajini, ali na njihovoj stranici nije bilo direktnih dokaza za to. Na primer oni su postavljali svakakve linkove vezane za Ukrajinu, tekstove u kojima se opisivala neka informacija. Pomenuti intervju objavljen u “Novoj gazeti” su mnogi od njih kopirali i postovali. Bilo je očigledno da su ovi vojnici bili veoma zainteresovani za tu bitku kod Debaljceva. Ali, kada sam naišao na profil Bate odlučio sam da za moju istragu iskoristim njegove fotografije.

Radio Svoboda: Složićete se da je to apsurdna situacija: država, uključujući i predsednika, negira učešće ruske vojske u ovome ratu, a dokazi se nalaze u selfijima običnih vojnika koji ih postavljaju u socijalnim mrežama. Državna tajna se obelodanjuje zahvaljujući samoljublju vojnika.​
Detalj iz dokumentarca "Selfie Soldiers"

Detalj iz dokumentarca "Selfie Soldiers"

Ostrovski: To je u potpunosti apsurdna situacija koja govori o tome da je u savremeno doba teško sakriti bilo kakvu vrstu informacije. Čini mi se da popularnost ovog filma (za dva dana je imao pola miliona pregleda) jeste u tome što svi mi možemo da prepoznamo sebe u ovome vojniku: svi mi snimamo selfije, svi mi fotografišemo jedni druge, postujemo to na internetu, Fejsbuku, Instagramu. Ali, za razliku od ovog vojnika, mi se ne bavimo tajnom misijom na teritoriji druge države. Stoga je sve to veoma besmisleno.

Radio Svoboda: Zašto ste rešili da počnete ovo istraživanje?


Ostrovski: Ja sam veoma dugo sumnjao u to da Rusija učestvuje u ovom konfliktu, ali nisam imao direktnih dokaza koji bi mi omogućili da o tome otvoreno govorim u mojim tekstovima, jer nisam hteo da pogrešim, hteo sam da sve bude jasno. Sada mogu sa sigurnošću da kažem: da, Rusija učestvuje u konfliktu koristeći svoje vojnike koji su trenutno u službi, izdaje naređenja, nosi direktnu odgovornost za ono što se tamo dešava.

Sada mogu sa sigurnošću da kažem: da, Rusija učestvuje u konfliktu koristeći svoje vojnike koji su trenutno u službi, izdaje naređenja, nosi direktnu odgovornost za ono što se tamo dešava.

Mislim da se u Ukrajini zaista bori mnogo različitih formacija, uključujući i ruske, dobrovoljačke, najamničke itd. Na žalost, neće se postići nikakvo rešenje u ovome konfliktu dok sе strane ne dogovore, a strane se neće dogovoriti dok ne bude jasno ko su te strane, jer Rusija trenutno negira svoje učešće. Ukrajina i Rusija neće postići dogovor dok se Rusija pretvara da ne učestvuje. Nadam se da će nas ovaj film približiti tački u kojoj će svi shvatiti ko je učesnik u ovom sukobu.

Radio Svoboda: Šta mislite, da li ćete nakon objavljivanja ovog filma moći još jednom da dođete u Rusiju?


Ostrovski: Ja se i sada nalazim u Rusiji, ali ne bih rekao da nemam nikakvih problema. Već godinu i po dana pokušavam da dobijem novinarsku akreditaciju za VICE News od Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije. Ovih dana, nekoliko dana nakon što sam se vratio iz Burjatije, dobio sam pismo od resornog Ministarstva u kojem se, napokon, kaže da mi neće biti izdata akreditacija i da će mi razlozi kasnije biti saopšteni. Do sada mi nisu ništa obrazložili, ali su napisali da akreditacija neće biti izdata. Ja na ovo gledam kao na cenzuru.

Jedan od prvih gledalaca filma “Selfi vojnici” bio je ukrajinski bloger Anton Pavluško. On se već godinu dana bavi istim tim istraživanjem koje je radio i Sajmon: traži na društvenim mrežama dokaze prisustva ruskih vojnika na ukrajinskoj teritoriji.

O svojim nalazima Pavluško je nedavno govorio za Radio Svoboda. Evo kakvi su njegovi utisci o filmu Sajmona Ostrovskog:

Anton Pavluško

Anton Pavluško

Pavluško: To je veoma dobar i očigledan primer onoga čime je trebalo da se bavi ruska žurnalistika cele prethodne godine. Na primeru sudbine jednog ruskog vojnika prstima pokazujemo gde je bio i šta je radio i napokon postavljamo pitanje samom tom vojniku. Jasan odogovor sigurno nećemo dobiti, ali sva ta pitanja treba postavljati.

Na žalost, ukrajinski novinari ne mogu da sprovode ovakva istraživanja u Rusiji, a ruski se očigledno boje ili ne žele osobito da sprovode ovakva istraživanja - latentnih prikrivenih radikalnih patriota ima sasvim dovoljno i među tobože opozicionim ruskim novinarima. Ono šta je, takođe, zapanjujuće u ovom filmu jeste izgled unutrašnjosti Rusije. Pogledajte u kakvim uslovima živi ovaj vojnik, od trošnih vrata na njegovoj zgradi do oguljenih zidova kod ulaza u njegov stan. Koga i od čega hoće da spasu ovi ljudi, kakve vrednosti i kakav ruski svet oni hoće da uspostave kada ne mogu ni svoj dom pošteno da urede?

Radio Svoboda: Zahvaljujući istraživanjima “Nove gazete” i VICE News stiče se utisak da su u borbi za Debaljcevo s ruske strane učestvovale samo ove burjatske jedinice. Ali, tamo nisu bile samo one, zar nije tako?


Pavluško: Tamo nisu bile samo one, ali su se one izdvojile iz opšteg plana. Očigledno je bilo da ne pripadaju pobunjenicima ili lokalnom stanovništvu zbog svoje spoljašnjosti. Zato su svi i obratili takvu pažnju na njih. Ruska armija je izvela zaključak iz prošlogodišnje kampanje i rešila da ne koristi formacije iz evropskog dela Rusije kao ni iz velikih gradova. U krajnjem ishodu izdata je naredba da se iskoristi neka manje istaknuta jedinica koja bi bila dalje od Moskve, udaljena оd nasrtljivih novinara. Dok je naredba stigla sa vojnog vrha do nižih nivoa, nekom je palo na pamet da se iskoriste burjatski tenkisti. Hteli su da bude bolje, a ispalo je kao i uvek, suprotno tome.

Radio Svoboda: Poslednjih nedelja pristižu informacije o novoj aktivizaciji u zoni konflikta: Obuka ruske vojske na granici sa Ukrajinom (o čemu je govorio i Sajmon Ostrovski) i u samoj Ukrajini na liniji kontakta sa ukrajinskom vojskom, naročito u mestima Širokino i Marjinka. Da li je to priprema za novi napad?


Pavluško: Mislim da je ruska vojska talac ruskog rukovodstva. Ona još uvek nije ni odlučila šta joj je pravi cilj - zauzimati ili ne zauzimati Kijev, širiti ili ne širiti Novorusiju. Boravak ruskih vojnika u šatorima u pograničnoj oblasti je već prilično iscrpeo rusku armiju. Večne obuke ne postoje. Svi oni koji su sanjali da dođu na tenkovima do Ljvova postepeno shvataju da niko nikuda neće ići i svaka nova Marjinka će se plaćati sve većom cenom.

Sve u svemu, ruski vojnici nemaju za šta da ratuju u Ukrajini. Oni nisu uspeli da izgrade ruski svet ni u svojoj kući. Nema ni fašista, ni razapetih dečaka kako se pričalo - postoji samo želja jednog čoveka da svoje ambicije plaća telima svojih vojnika. Jedna stvar je biti heroj i shvatati to, a druga stvar je shvatiti da je ovaj rat potreban samo jednom čoveku. Da, vojska će i dalje "ispunjavati" naredbe i salutirati, ali za svaku narednu Marjinku će svojim životima plaćati ne Putin, već obični ruski vojnici.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG