Autorka Dejzi Sindelar, priredio Slobodan Kostić
Kada je jedna moskovska zvaničnica, lamentirajući nad stanjem ruske mladeži, nedavno pozvala na povratak vrednostima koje su vladale u vreme “gvozdene zavese”, ona je više nego jasno otkrila sve dileme sa kojom se suočavaju stratezi iz Kremlja, tražeći načine da ubede svoje građane koji žive u 21. veku kako je kucnuo čas da vrate unazad svoje časovnike.
“Zapad je odvratna kanta za smeće” – rekla je Irina Medvedeva, koja radi u kancelariji ombudsmana za prava dece, inače ključnog zagovornika zakona na osnovu koga je doneta zabrana da strani državljani usvajaju mališane iz Rusije – “koja samo miriše kao da je krcata delikatesima.”
Nakon što se već nekoliko nedelja nalazi na udaru oštrih kritika i sankcija zbog intervencije u Ukrajini, Rusija je počela da odbacuje te zapadne delikatese kao kore od banane. Moskva je već u više navrata zapretila da će se odreći blagodeti weba, GPS-a, Vise, MasterCarda, agencija za kreditni rejting, programa svemirske saradnje sa SAD pa čak i Evrovizije, zamenjujući to za domaće proizvode koji, u velikoj meri, predstavljaju samo alternativu na papiru smišljenu da oživi konzervativne, nacionalne vrednosti koje već odavno privija u svoje naručje Putinov Kremlj.
Skoro četvrt veka nakon pada “gvozdene zavese” niko, međutim, nije siguran da Rusija može da se preobrazi u samodovoljnu državu bez radikalnog preispitivanja odnosa prema lokalnim bogatašima, stranim investicijama ili domaćim ulaganjima, budući da će samo novostečena teritorija Krima isisati najmanje 7 milijardi dolara iz državne kase. S obzirom na prognoze da će ekonomski rast biti manji od 0,5 procenata, dobri pozvaoci prilika smatraju da ovo nije pravi trenutak da Moskva insitira na vlastitoj samostalnosti.
“Ruska ludost u odgovoru na ukrajinski konflikt počiva na tome što se veruje da je moguće biti nezavistan u odnosu na svet”, upozorava američki advokat Džesi Hit, koji redovno piše o ruskim političkim i ekonomskim temama za portal “The Russia Monitor”. “Ne postoji nikakva alternativna realnost koja čeka Rusiju, a u kojoj je samodovoljnost ključna snaga”.
Isključenje i priključenje
Putinova dvodnevna poseta Kini dolazi u kritičnom trenutku za Rusiju tako da bi ona trebalo da pruži dokaze da se Moskva okreće od zatrovanih partnera na Zapadu ka daleko plodotvornijim vezama sa Istokom. Ruski predsednik, koji se sastao 20. maja u Šangaju sa kineskim kolegom Si Đinpingom, sklapa nekoliko milijardi vredan sporazumu koji bi omogućio Gaspromu da obezbeđuje Kini četvrtinu njenih ukupnih potreba gasa kraja ove decenije.
Sporazum, o kome se pregovara bezmalo čitavu deceniju, omogućio bi samo deo onoga što Gasprom trenutno prodaje Evropi ali bi to Putinu, koji će sledeće nedelje prisustvovati obeležavanju sedamdesete godišnjice “Dana D” u Francuskoj – prekretnice u Drugom svetskom ratu, kada su se saveznici iskrcali u Normandiju – to omogućilo da pokaže Evropi kako Rusija više ne zavisi od njenih pravila.
To bi za Putina bio odličan tajming da dokaže kako je došao kraj pretećem mahanja kažipstom Zapada prema Moskvi.
Nakon višemesečnih, uglavnom neuspešnih diplomatskih napora da se smiri ukrajinska kriza, SAD i Evropska unija uvele su sankcije visokim zvaničnicima Rusije i proruskim separatistima, ali mnogo manje od onoga što su namenili samim ruskim kompanijama.
Sankcije, koje su najpre počele lagano da se stežu oko Putinovih najbližih saradnika, ubrzo su se proširile i na deo kremljanske klike među kojom su Genadij Timšenko, Igor Sečin i braća Arkadij i Boris Rotenberg. Kao deo sankcija usledila je zabrana razmene visoke tehnologije SAD sa Rusijom, za koju su i sami moskovski zvaničnici priznali da će pogoditi kosmički program i kompanije koje se bave visokom tehnologijom, a koje u ogromnoj meri zavisi od komponenti koje se nabavljaju iz inostranstva.
Rusija nije ostala dužna, pa je uzvratila zabranom Sjedinjenim Američkim Državama da koriste njene raketne motore za lansiranje vojnih satelita i odbacivanjem zahtev SAD da nastave da koriste njenu Međunarodnu svemirsku stanicu posle 2020. (Zamenik ruskog premijera Dmitrij Rogozin koji će ostati upamćen po vickastim komentarima na račun sankcija, predložio je američkim kosmonautima da umesto toga upotrebljavaju trampoline kako bi se lansirali u svemir.) Uprkos svemu tome, Rusija na kraju izlazi kao gubitnik, jer se na zabrane u oblasti visokih tehnologija nadovezao i manjak od više milijardi dolara u državnoj kasi od raznih taksi, uz bolno podsećanje na suštinsku zavisnost od zapadnih tehnologija i znanja. Osim toga velike kompanije poput Simensa, E.ON-a, Morgana Stenlija ili Pepsija povukle su se sa Sankt-Peterburgškog Međunarodnog ekonomskog foruma gde su kremljanski stratezi koji se bave biznisom očekivali da će dobiti 4 milijarde novih investicija.
Neki stručnjaci smatraju, međutim, da će takvi gestovi samo dati dodatni podsticaj Rusiji da nastavi da igra svoju igru bez prekidanje veza sa Zapadom: “Ne verujem da postoji bilo kakava ozbiljna namera da Rusija samu sebe odseče od ostatka sveta i gurne u samoizolaciju”, kaže ekonomski konsultant Kris Vifer koji živi u Moskvi, izražavajući ozbiljne sumnje prema pretnjma Kremlja da će uzvratiti istom merom na akcije Zapada.
“Mislim da će nekih posledica jedino biti u sferama kao što su finansijske transakcije, tehnologija, možda hrana i poljoprivredni proizvodi”, dodaje Vifer, napominjući da su to oblasti koje već odavno očekuju neke promene.
Odbacivanje dolara
Ruski premijer Dmitrij Medvedev, koji je proveo silno vreme zalažući se ekonomsku diversifikaciju i izgradnju vlastitih insitucija, sugerisao je nedavno poslanicima da shvate sankcije kao priliku da unaprede efikasnost Vlade i “postave nove temelje za nacionalnu ekonomiju koja će počivati na domaćoj proizvodnji.”
Najbliži Putinovi saveznici podigli su još više ulog pa tako, na primer, predsednik Ruskih železnica Vladimir Jakunin predlaže megalomanski projekat razvoja transporta i infrastrukture u Sibiru.
Savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina Sergej Glazjev, napravio je čitav elaborat o odbacivanju dolara kao sredstva plaćanja u transakcijama. Prema njegovim zamislima trebalo bi preračunati vrednost državne imovine u neku neutralnu valutu, obustaviti izvoz zlata i dragocenih metala i izgraditi sistem međubankarskog plaćanja i kreditnih kartica u okviru Carinske unije, Zajednice nezavisnih država i drugih “partnerskih država”.
Dok su neke tačke Glazjeve strategije odbacivali i sami ruski novinari, stiče se utisak da se Rusija ubrzano priprema da na svoj način reši pitanje platnih kartica. Kremlj je pobesneo kada su američka Visa i MasterCard blokirali promet u ruskim bankama koje su povezivane sa tajkunima iz Putinovog okruženja, koji su se prethodno našli na udaru sankcija. Nakon toga Rusija je promptno usvojila zakon koji naterao ove dve kompanije da plate cenu zbog svojih postupaka, utirući tako put za vlastiti sistem platnih kartica.
Pavel Medvedev, bivši čelnik Odbora za bankarska pitanja Dume i prvi ruski finansijski ombudsmen, smatra da bi nacionalni sistem kartica za plaćanje bio toplo prihvaćen na tržištu gde su Visa i MasterCard zaposele gotovo 90 procenata čitavog prometa. Čak i tada, tvrdi Medvedev, takva rešenja bi podrazumevala savetnike iz inostranstva, i mnogo još toga.
“Imaćemo kompjutere sa strane, softver koji moramo uvesti. Moraćemo da se konsultujemo, kao što već to uobičajeno radimo sa stranim ekspertima. Ipak, to će biti naš posao, i to je predivno. Visa će dobiti konkurenciju, što će dovesti do toga da njene usluge budu jeftinije”, dodaje ovaj visoki ruski zvaničnik.
“Ako je to ono o čemu govorimo, mogu samo klimnuti glavom sa odobravanjem”, kaže on. “Ali ako samo želimo da pokažemo Visi i ostatku sveta šta smo u stanju da uradimo, plašim se da ćemo natovariti sebi na leđa preteško breme, i da ćemo na kraju ostati razočarani.”
Povratak na staro
Perspektiva ruskog “iskopčavanja” iz zapadnog sveta, na neki način se poklapa Putinovom vizijom uskrsnuća Sovjetskog Saveza, kojom teži u tajnosti, otimajući teritorije Gruzije i Ukrajine, stvarajući aoscijacije poput Evroazijske carinske unije ili Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju u kojoj se nalazi šest bivših sovjetskih republika kao članica vojnog saveza.
Tokom posete Kini, Putin zajedno sa liderima Irana, Iraka, Avganistana, Mongolije i država centralne Azije učestvuje i na regionalnoj konferenciji o bezbednosti, otkrivajući dugoročne ciljeve Kremlja da uspostavi neku vrstu novog saveza koji bi služio kao protivteža NATO-u. Rusko oslanjanje na Aziju može se proširiti i na Severnu Koreju odakle desničarski novinar, inače kremljanski sufler Aleksandr Prohanov oduševljeno kliče kako se oseća kao da je “kod kuće”.
Parole o samodovoljnosti i obnovi uloge supersile nailaze na plodno tlo u Rusiji gde Putin, nakon aneksije Krima, uživa u ekstremnom rastu popularnosti, ali da bi sačuvao taj rejting, ruski predsednik mora da uskladi svoje agresivne impulse sa realnošću, s obzirom da su građani već navikli da žive u okviru određenih ekonomskih standarda. Neka istraživanja javnog mnenja već su zabeležila porast zabrinutosti oko ekonomije, i to odmah nakon što su počele da se osećaju prve posledice uvođenja sankcija.
A u Moskvi Vifer kaže da Kremlj, uprkos izolacionističkoj retorici, može da traži način da izbegne sledeći krug sankcija, odustajući od nekih svojih agresivnih koraka, kao što je već spustio loptu suzdržavajući se od otvorene podrške separatističkim referendumima na istoku Ukrajine. Ministar odbrane Sergej Šojgu naredio je jedinicama Ruskih oružanih snaga uključenim u vojne vežbe u regionima na granici sa Ukrajinom da se vrate u kasarne, mada tek ostaje da se vidi kakva će biti reakcija Moskve na predsedničke izbore koji se u Ukrajini održavaju 25. maja.
Ali, ukoliko takav zaokret predstavlja kraj ruskih pretnji da će sebe odseći od čitavog sveta, to je dobar znak. Nakon mogućnosti da putuju u inostranstvo, uvozne robe, blagodeti interneta… u čemu su građani Rusije uživali četvrt veka, Vifer misli da je ekstremno mali broj Rusa koji su spremni da tome okrenu leđa. “Mislim da je duh ne samo pušten iz boce, već da je daleko odmakao”, primećuje on. “Više nema načina da se preokrenu potrošačke navike i život kakav Rusi sada imaju. Toliko mnogo se promenilo od krize koja je vladala 1998. godine i dolaska Putina. Skoro da bi se moglo reći – to je sada jedna sasvim druga zemlja”.
Kada je jedna moskovska zvaničnica, lamentirajući nad stanjem ruske mladeži, nedavno pozvala na povratak vrednostima koje su vladale u vreme “gvozdene zavese”, ona je više nego jasno otkrila sve dileme sa kojom se suočavaju stratezi iz Kremlja, tražeći načine da ubede svoje građane koji žive u 21. veku kako je kucnuo čas da vrate unazad svoje časovnike.
“Zapad je odvratna kanta za smeće” – rekla je Irina Medvedeva, koja radi u kancelariji ombudsmana za prava dece, inače ključnog zagovornika zakona na osnovu koga je doneta zabrana da strani državljani usvajaju mališane iz Rusije – “koja samo miriše kao da je krcata delikatesima.”
Nakon što se već nekoliko nedelja nalazi na udaru oštrih kritika i sankcija zbog intervencije u Ukrajini, Rusija je počela da odbacuje te zapadne delikatese kao kore od banane. Moskva je već u više navrata zapretila da će se odreći blagodeti weba, GPS-a, Vise, MasterCarda, agencija za kreditni rejting, programa svemirske saradnje sa SAD pa čak i Evrovizije, zamenjujući to za domaće proizvode koji, u velikoj meri, predstavljaju samo alternativu na papiru smišljenu da oživi konzervativne, nacionalne vrednosti koje već odavno privija u svoje naručje Putinov Kremlj.
Skoro četvrt veka nakon pada “gvozdene zavese” niko, međutim, nije siguran da Rusija može da se preobrazi u samodovoljnu državu bez radikalnog preispitivanja odnosa prema lokalnim bogatašima, stranim investicijama ili domaćim ulaganjima, budući da će samo novostečena teritorija Krima isisati najmanje 7 milijardi dolara iz državne kase. S obzirom na prognoze da će ekonomski rast biti manji od 0,5 procenata, dobri pozvaoci prilika smatraju da ovo nije pravi trenutak da Moskva insitira na vlastitoj samostalnosti.
“Ruska ludost u odgovoru na ukrajinski konflikt počiva na tome što se veruje da je moguće biti nezavistan u odnosu na svet”, upozorava američki advokat Džesi Hit, koji redovno piše o ruskim političkim i ekonomskim temama za portal “The Russia Monitor”. “Ne postoji nikakva alternativna realnost koja čeka Rusiju, a u kojoj je samodovoljnost ključna snaga”.
Isključenje i priključenje
Putinova dvodnevna poseta Kini dolazi u kritičnom trenutku za Rusiju tako da bi ona trebalo da pruži dokaze da se Moskva okreće od zatrovanih partnera na Zapadu ka daleko plodotvornijim vezama sa Istokom. Ruski predsednik, koji se sastao 20. maja u Šangaju sa kineskim kolegom Si Đinpingom, sklapa nekoliko milijardi vredan sporazumu koji bi omogućio Gaspromu da obezbeđuje Kini četvrtinu njenih ukupnih potreba gasa kraja ove decenije.
Sporazum, o kome se pregovara bezmalo čitavu deceniju, omogućio bi samo deo onoga što Gasprom trenutno prodaje Evropi ali bi to Putinu, koji će sledeće nedelje prisustvovati obeležavanju sedamdesete godišnjice “Dana D” u Francuskoj – prekretnice u Drugom svetskom ratu, kada su se saveznici iskrcali u Normandiju – to omogućilo da pokaže Evropi kako Rusija više ne zavisi od njenih pravila.
To bi za Putina bio odličan tajming da dokaže kako je došao kraj pretećem mahanja kažipstom Zapada prema Moskvi.
Nakon višemesečnih, uglavnom neuspešnih diplomatskih napora da se smiri ukrajinska kriza, SAD i Evropska unija uvele su sankcije visokim zvaničnicima Rusije i proruskim separatistima, ali mnogo manje od onoga što su namenili samim ruskim kompanijama.
Sankcije, koje su najpre počele lagano da se stežu oko Putinovih najbližih saradnika, ubrzo su se proširile i na deo kremljanske klike među kojom su Genadij Timšenko, Igor Sečin i braća Arkadij i Boris Rotenberg. Kao deo sankcija usledila je zabrana razmene visoke tehnologije SAD sa Rusijom, za koju su i sami moskovski zvaničnici priznali da će pogoditi kosmički program i kompanije koje se bave visokom tehnologijom, a koje u ogromnoj meri zavisi od komponenti koje se nabavljaju iz inostranstva.
Rusija nije ostala dužna, pa je uzvratila zabranom Sjedinjenim Američkim Državama da koriste njene raketne motore za lansiranje vojnih satelita i odbacivanjem zahtev SAD da nastave da koriste njenu Međunarodnu svemirsku stanicu posle 2020. (Zamenik ruskog premijera Dmitrij Rogozin koji će ostati upamćen po vickastim komentarima na račun sankcija, predložio je američkim kosmonautima da umesto toga upotrebljavaju trampoline kako bi se lansirali u svemir.) Uprkos svemu tome, Rusija na kraju izlazi kao gubitnik, jer se na zabrane u oblasti visokih tehnologija nadovezao i manjak od više milijardi dolara u državnoj kasi od raznih taksi, uz bolno podsećanje na suštinsku zavisnost od zapadnih tehnologija i znanja. Osim toga velike kompanije poput Simensa, E.ON-a, Morgana Stenlija ili Pepsija povukle su se sa Sankt-Peterburgškog Međunarodnog ekonomskog foruma gde su kremljanski stratezi koji se bave biznisom očekivali da će dobiti 4 milijarde novih investicija.
Neki stručnjaci smatraju, međutim, da će takvi gestovi samo dati dodatni podsticaj Rusiji da nastavi da igra svoju igru bez prekidanje veza sa Zapadom: “Ne verujem da postoji bilo kakava ozbiljna namera da Rusija samu sebe odseče od ostatka sveta i gurne u samoizolaciju”, kaže ekonomski konsultant Kris Vifer koji živi u Moskvi, izražavajući ozbiljne sumnje prema pretnjma Kremlja da će uzvratiti istom merom na akcije Zapada.
“Mislim da će nekih posledica jedino biti u sferama kao što su finansijske transakcije, tehnologija, možda hrana i poljoprivredni proizvodi”, dodaje Vifer, napominjući da su to oblasti koje već odavno očekuju neke promene.
Odbacivanje dolara
Ruski premijer Dmitrij Medvedev, koji je proveo silno vreme zalažući se ekonomsku diversifikaciju i izgradnju vlastitih insitucija, sugerisao je nedavno poslanicima da shvate sankcije kao priliku da unaprede efikasnost Vlade i “postave nove temelje za nacionalnu ekonomiju koja će počivati na domaćoj proizvodnji.”
Najbliži Putinovi saveznici podigli su još više ulog pa tako, na primer, predsednik Ruskih železnica Vladimir Jakunin predlaže megalomanski projekat razvoja transporta i infrastrukture u Sibiru.
Savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina Sergej Glazjev, napravio je čitav elaborat o odbacivanju dolara kao sredstva plaćanja u transakcijama. Prema njegovim zamislima trebalo bi preračunati vrednost državne imovine u neku neutralnu valutu, obustaviti izvoz zlata i dragocenih metala i izgraditi sistem međubankarskog plaćanja i kreditnih kartica u okviru Carinske unije, Zajednice nezavisnih država i drugih “partnerskih država”.
Dok su neke tačke Glazjeve strategije odbacivali i sami ruski novinari, stiče se utisak da se Rusija ubrzano priprema da na svoj način reši pitanje platnih kartica. Kremlj je pobesneo kada su američka Visa i MasterCard blokirali promet u ruskim bankama koje su povezivane sa tajkunima iz Putinovog okruženja, koji su se prethodno našli na udaru sankcija. Nakon toga Rusija je promptno usvojila zakon koji naterao ove dve kompanije da plate cenu zbog svojih postupaka, utirući tako put za vlastiti sistem platnih kartica.
Pavel Medvedev, bivši čelnik Odbora za bankarska pitanja Dume i prvi ruski finansijski ombudsmen, smatra da bi nacionalni sistem kartica za plaćanje bio toplo prihvaćen na tržištu gde su Visa i MasterCard zaposele gotovo 90 procenata čitavog prometa. Čak i tada, tvrdi Medvedev, takva rešenja bi podrazumevala savetnike iz inostranstva, i mnogo još toga.
“Imaćemo kompjutere sa strane, softver koji moramo uvesti. Moraćemo da se konsultujemo, kao što već to uobičajeno radimo sa stranim ekspertima. Ipak, to će biti naš posao, i to je predivno. Visa će dobiti konkurenciju, što će dovesti do toga da njene usluge budu jeftinije”, dodaje ovaj visoki ruski zvaničnik.
“Ako je to ono o čemu govorimo, mogu samo klimnuti glavom sa odobravanjem”, kaže on. “Ali ako samo želimo da pokažemo Visi i ostatku sveta šta smo u stanju da uradimo, plašim se da ćemo natovariti sebi na leđa preteško breme, i da ćemo na kraju ostati razočarani.”
Povratak na staro
Perspektiva ruskog “iskopčavanja” iz zapadnog sveta, na neki način se poklapa Putinovom vizijom uskrsnuća Sovjetskog Saveza, kojom teži u tajnosti, otimajući teritorije Gruzije i Ukrajine, stvarajući aoscijacije poput Evroazijske carinske unije ili Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju u kojoj se nalazi šest bivših sovjetskih republika kao članica vojnog saveza.
Tokom posete Kini, Putin zajedno sa liderima Irana, Iraka, Avganistana, Mongolije i država centralne Azije učestvuje i na regionalnoj konferenciji o bezbednosti, otkrivajući dugoročne ciljeve Kremlja da uspostavi neku vrstu novog saveza koji bi služio kao protivteža NATO-u. Rusko oslanjanje na Aziju može se proširiti i na Severnu Koreju odakle desničarski novinar, inače kremljanski sufler Aleksandr Prohanov oduševljeno kliče kako se oseća kao da je “kod kuće”.
Parole o samodovoljnosti i obnovi uloge supersile nailaze na plodno tlo u Rusiji gde Putin, nakon aneksije Krima, uživa u ekstremnom rastu popularnosti, ali da bi sačuvao taj rejting, ruski predsednik mora da uskladi svoje agresivne impulse sa realnošću, s obzirom da su građani već navikli da žive u okviru određenih ekonomskih standarda. Neka istraživanja javnog mnenja već su zabeležila porast zabrinutosti oko ekonomije, i to odmah nakon što su počele da se osećaju prve posledice uvođenja sankcija.
A u Moskvi Vifer kaže da Kremlj, uprkos izolacionističkoj retorici, može da traži način da izbegne sledeći krug sankcija, odustajući od nekih svojih agresivnih koraka, kao što je već spustio loptu suzdržavajući se od otvorene podrške separatističkim referendumima na istoku Ukrajine. Ministar odbrane Sergej Šojgu naredio je jedinicama Ruskih oružanih snaga uključenim u vojne vežbe u regionima na granici sa Ukrajinom da se vrate u kasarne, mada tek ostaje da se vidi kakva će biti reakcija Moskve na predsedničke izbore koji se u Ukrajini održavaju 25. maja.
Ali, ukoliko takav zaokret predstavlja kraj ruskih pretnji da će sebe odseći od čitavog sveta, to je dobar znak. Nakon mogućnosti da putuju u inostranstvo, uvozne robe, blagodeti interneta… u čemu su građani Rusije uživali četvrt veka, Vifer misli da je ekstremno mali broj Rusa koji su spremni da tome okrenu leđa. “Mislim da je duh ne samo pušten iz boce, već da je daleko odmakao”, primećuje on. “Više nema načina da se preokrenu potrošačke navike i život kakav Rusi sada imaju. Toliko mnogo se promenilo od krize koja je vladala 1998. godine i dolaska Putina. Skoro da bi se moglo reći – to je sada jedna sasvim druga zemlja”.
