Dostupni linkovi

logo-print

Ruski vazdušni udari u Siriji: 'Tučemo po onima koje vidimo'


Ruski napadi na područje sirijskog opozicionog pokreta "Ahrar al-Sham", predgrađe grada Idliba, 1. oktobar 2015.

Ruski napadi na područje sirijskog opozicionog pokreta "Ahrar al-Sham", predgrađe grada Idliba, 1. oktobar 2015.

Piše: Andrej Šarij (Priredila: Anamaria Ramač Furman)

Avioni ruskog vojnog vazduhoplovstva nastavljaju vazdušne udare po položajima u Siriji, uključujući i region na severozapadu zemlje u provinciji Idlib blizu grada Džisr al-Šugur. Ove teritorije su pod kontrolom vojnika alijanse islamističkih organizacija "Džaiš al-Fatah" (Armija osvajanja). Pristizale su i informacije о napadima u provinciji Hama. U sastav alijanse "Armija osvajanja" ulaze, povezan s "Al Kaidom", sirijski "Front аl-Nusra", radikalna organizacija "Ahrar aš-Šam" i nekoliko umerenijih islamističkih grupa. Svi oni suprotstavljaju se organizaciji "Islamska država".

Operacija u Siriji s angažovanjem vojnog vazduhoplovstva Rusije, koje se smatra za jednog od glavnih saveznika Bašara el Asada, počela je 30. septembra. Predstavnik Ministarstva odbrane Rusije Igor Konašenkov izjavio je u četvrtak, da je u sastav vazduhoplovne grupe koja izvodi operacije u Siriji, ušlo preko 50 aviona i helikoptera.

Prema rečima Konašenkova, za prvih 24 sata na meti ruske avijacije našlo se 12 objekata organizacije "Islamska država". Ovi podaci na Zapadu prihvataju se sa nepoverenjem: Zapad se pribojava da ruska avijacija pretežno deluje u delovima Sirije gde su grupisani protivnici Asadovog režima.

U četvrtak uveče agencija Reuters, pozivajući se na izvore u Libanu, saopštila je da se protiv sirijskih pobunjenika pod zaštitom ruskih vazdušnih udara za napad pripremaju iranska vojska i vojnici organizacije "Hezbolah". Predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Rusije izjavio je da je Rusija teoretski spremna da počne s bombardovanjem "Islamske države" na teritoriji Iraka.

Sagovornik ruske redakcije RSE Igor Sutjagin vojni analitičar, saradnik londonskog Kraljevskog instituta za odbranu i sigurnosne studije (Royal United Services Institute for Defence and Security Studies) u intervjuu kaže, između ostalog, da bi rusko uplitanje u Siriju moglo da izazove teške posledice.

Igor Sutjagin

Igor Sutjagin

Sutjagin: Imam osećaj da za Rusiju odluka o vojnim ciljevima u Siriji trenutno nema ni drugostepenu, već možda čak trećestepenu važnost. Kremlju su trenutno najvažniji politički ciljevi. Ruski vazdušni udari nemaju jasan cilj. Dana 30. septembra izvedeno je deset udara, od toga su dva bila po pozicijama "Islamske države", jedan po "Frontu al-Nusra" i još sedam po umerenoj opoziciji. Iz ovoga možemo da zaključimo da ruski vojnici nemaju tačnu predstavu o onome šta rade.

Kao prvo, najrasprostranjenija i najprihvatljivija ideja je borba s terorizmom. Pri tome se ne pravi razlika između grupacija samih "terorista": ruski vojnici baš ne shvataju ko se bori protiv režima Bašara el Asada, a ko protiv "Islamske države". Kao drugo, daje se potpuna podrška vladi Sirije, a svi ostali - svi koji su protivnici Asada - karakterišu se kao teroristi, i svi oni treba da budu uništeni. Na nivou vojnih komandanata sve to izgleda veoma pojednostavljeno: tučemo po onima koje vidimo. Rusija praktično demonstrira potpuno političko nerazumevanje situacije. Političke komande u pogledu meta koje vojnici dobijaju iz Kremlja jesu principijalno pogrešne, jer one već sada dovode do komplikacija u odnosima Rusije s uticajnim igračima u regionu.

RSE: Da li su, s vojnog aspekta, vazdušni udari efikasni?


Sutjagin: Efikasnost nije jako velika. Ako bi se problem ovog rata mogao rešiti vazdušnim udarima, on bi u proteklih godinu dana bombardovanja već bio rešen. Postoje neproverene informacije da su Rusi u zračnim udarima ubili jednog vođu opozicije. Ako je ubijen lider umerene organizacije koja ne naginje džihadu to je loše. Nije loše jedino ako je Moskvi cilj da doprinese jačanju i širenju terorizma.

RSE: Da li Vas ja dobro razumem da Rusiju u ovome ratu ne treba smatrati saveznikom zapadne koalicije?


Sutjagin: Ako je Rusija saveznik, onda je saveznik tipa "naoružani ludak". Takav saveznik doprinosi da seme terorizma u regionu počinje da pušta klice. Takav saveznik možda iskreno i veruje da želi da pomogne (međutim, i za to postoje sumnje), ali radi sasvim suprotno onome šta treba da radi. Rusiju ne treba smatrati za razumnog saveznika. Ne mogu da kažem ni da je Rusija otvoreni neprijatelj zapadnoj koaliciji, ali da ona nije ni aktivan saveznik – i to je apsolutno tačno.

RSE: Da li vam je jasno koje strateške i taktičke zadatke svoje politike Kremlj pokušava da reši vojnim uplitanjem u Siriji?


Sutjagin: Prvi i najvažniji zadatak na ovoj etapi najverovatnije je zaštita Asada. Drugi najvažniji zadatak jeste jačanje uloge Rusije kao faktora kojeg se mora uzimati u obzir. Evo šta je interesantno: upravo sirijska vlada potvrđuje da se bombardovanje od Rusije obavlja u zonama koje kontroliše umerena opozicija. Sirijski zvaničnici kažu da se ruski vazdušni udari nanose u interesu obezbeđivanja ofanzive vladine vojske. Današnji taktički zadatak jeste da se oslabi front protivnika Asada, a ne "Islamska država".

Drugi zadatak se više odnosi na ono što bi se moglo nazvati strategijom, ako za sličan pristup uopšte može da se kaže da je strateški. Stiče se utisak da Rusija pokušava da oslabi uticaj Amerikanaca i Zapada u celini. Bombardovanje dovodi do zabrinutosti u redovima umerene opozicije u stilu: "Mi ne možemo više da verujemo Amerikancima koji su razgovarali s Rusima, a sada su oni zajedno, i plus Asad – svi nas bombarduju i uništavaju. Oni su naši neprijatelji, stoga mi ne treba da se orjentišemo na Amerikance, mi treba da podižemo zelenu zastavu islama i crnu zastavu džihada".

S jedne strane, ovo za Kremlj može da bude pogodnost, jer Kremlj deluje protiv Zapada. To jest, on nema pozitivne ciljeve, već deluje da bi podrio pozicije SAD, i Zapada. Ove klice nepoverenja prema Zapadu izazvaće naginjanje u stranu terorizma – tada će haos u Siriji još više porasti. Sirija nije tako daleko od Persijskog zaliva, nastaće opšta nestabilnost na Bliskom istoku, što sa svoje strane može da dovede do porasta cene nafte, a to je apsolutno neophodno za rusku vladu. To bi mogao biti drugi zadatak. I to je još jedan razlog zbog kojeg ja smatram da vojni zadaci u ovoj priči imaju drugostepenu ulogu.

RSE: Da li je situacija sa sirijskom vojskom toliko loša da bez ruskog vojnog uplitanja ta vojska ne bi mogla da se održi? Ili, uzimajući u obzir da rat u Siriji traje već 4,5 godine s promenljivim uspehom – da li je to samo "stabilno teška situacija"?


Sutjagin: Nisam pratio tu situaciju detaljno, ali smatram da je došlo do svojevrsne pat pozicije, da nijedna strana nije sposobna da napreduje. Nema ni osnova da se kaže da Asada sutra ne bi bilo da nije bilo podrške od Moskve.

RSE: Saopšteno je da su održane rusko-američke vojne konsultacije о "razgraničenju": da ne pucaju jedni na druge, da im bude jasno gde su čije pozicije, da ne bi jedni drugima smetali. Da li ove konsultacije mogu imati neke dalekosežne posledice?


Sutjagin: Mogu. Ako uspeju iskreno da se dogovore о usaglašavanju akcija, о pravilima ponašanja, to će biti ozbiljan korak napred u poređenju sa sadašnjom situacijom kada Rusija odbacuje bilo kakva pravila. Međutim problem je u tome što trenutna ruska pozicija nije usmerena na postizanje saglasnosti. Ruski general-pukovnik, koji je američku stranu obavestio o početku operacije, zatražio je da se iz Sirije skloni sva avijacija zapadne koalicije jer će tamo delovati Rusija. Iako je sve to bilo propraćeno rečju "molim", činjenica je da je to bio upravo zahtev da se obustave svi letovi. Ali, te vazdušne zone u suštini ne mogu da se razgraniče jer su one same po sebi već razgraničene: Amerikanci, Arapi, Francuzi tuku po "Islamskoj državi", а ruski avioni tuku, uglavnom, po umerenoj opoziciji.

RSE: Međunarodna koalicija izvodi udare samo po pozicijama "Islamske države"?


Sutjagin: Oni ne izvode udare po sirijskoj vladinoj vojsci jer bi to značilo objavljivanje rata Damasku. Arapske države ne mogu baš da zamisle kako bi mogle da ratuju protiv bratske arapske države. Želim da skrenem pažnju na još jedan problem: udari koje izvode ruski avioni po pozicijama "Islamske države" jesu u oblasti Palmire, a te udare gotovo ceo svet izvan granica Ruske Federacija doživljava kao izgovor, povod koji Rusiji dozvoljava da prisustvuje u Siriji i da deluje u skladu sa interesima Asada. To je, moglo bi se reći, ulaznica. Ali to ne znači da će u daljem toku rata biti poštovano ono što je dogovoreno s ulaznicom.

RSE: Biste li rizikovali i napravili predviđanje kako bi se narednih dana mogla razvijati situacija? Da li će uplitanje Rusije dovesti do promene ravnoteže snaga u Siriji, ili možda do pokušaja političkog rešenja? Ili to nije moguće?


Sutjagin: Rusko uplitanje može da dovede do veoma ozbiljnih promena, ali za sada ne u samoj Siriji, već izvan njenih granica. Saudijska Arabija je zatražila prekid ruskih vazdušnih udara jer su oni već prouzrokovali pogibiju 60 civila. Rusko mešanje moglo bi da dovede do konsolidacije sirijske opozicije koja deluje protiv "Islamske države", sa uključivanjem Rusije u spisak onih protiv kojih oni deluju, u krajnjoj meri politički. Ono što se dešava sada dovešće do odbacivanja Rusije, pre svega u arapskom svetu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG