Dostupni linkovi

logo-print

Ruski juriš na nevladin sektor


Russia -- Russian 'Foreign Agents' law. Protest NGO's in the court, where?, November 18, 2013.

Russia -- Russian 'Foreign Agents' law. Protest NGO's in the court, where?, November 18, 2013.

Autorka: Farangis Nadžibula (priredio Slobodan Kostić)

Najmanje šest nevladinih organizacija u Rusiji našlo se poslednjih dana na na udaru vanrednih inspekcijih kontrola.

Provere su sprovedene po nalogu tužilaštava u tri regiona, a na meti su bile istaknute organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava poput "Komiteta majki vojnika Rusije", "Agore" ili "Komiteta protiv torture".

Ruski dnevnik "Komersant", koji je 13. maja prvi objavio informaciju o najnovijim pritiscima vlasti, nazvao je ove poteze "početkom drugog talasa obračuna sa nevladinim sektorom". Na hiljade nevladinih aktivista i organizacija bilo je podvrgnuto kontroli tokom prošle godine nakon što je Rusija usvojila sporni zakon protiv "stranih agenata".

Zakon je propisao da sve nevladine organizacije koje se bave političkim aktivizmom u najširem značenju te reči, a dobijaju donacije iz inostranstva, budu registrovane kao "strani agenti". Poslednji udar bio je fokusiran na organizacije čije je sedište u Sankt Peterburgu, Nižnjem Novgorodu i Kazanju, glavnom gradu Tatarstana.

Predstavnici nevladinog sektora kažu da su inspektori sproveli kontrole bez bilo kakve prethodne najave i da su se nadležne službe posebno raspitivale o njihovim finansijama i aktivnostima u poslednje dve godine.

Ogranak "Komiteta majki vojnika" iz Sankt Peterburga, inače moskovske organizacije koja se bavi pravima vojnih obveznika i njihovih porodica, bio je na meti takvih provera.
Predsednica peterburgškog ogranka Ela Poljakova rekla je ruskim medijima da je vanredna provera njihovog rada direktno povezana sa tim što je ovaj Komitet oštro kritikovao rusku aneksiju Krima.

"Tužilac mi je otvoreno rekao da smo došli u fokus njegove pažnje nakon što smo objavili tekst na našem sajtu u kome se otvoreno kritikuje ponašanje Rusije u krimskoj krizi", objasnila je Poljakova za "Komersant".

Ovakva vrsta pritisaka na nevladin sektor usledila je uprkos tome što je Ustavni sud Rusije jasno rekao da da kritike na račun vlasti ne mogu na bilo koji način da posluže kao motiv da se neka organizacija tretira kao "inostrana agentura".

Uprkos tome, sa sličnim obrazloženjem, nadležni su upali u prostorije organizacije za ljudska prava "Agora“" u Kazanju. Jedan od lidera "Agore“" Pavel Čikov bio je ispitivan zbog intervjua koji je dao prošle godine za "Biznis-onlajn".

Čikov kaže da mu je tužilac rekao kako smatra da je ova organizacija učestvovala u političkim aktivnostima, što je u suprotnosti sa zakonom o nevladinim organizacijama.

Prošle godine "Agora" koja, između ostalog pruža i pravne usluge građanskim aktivistima, dobila je pismeni zahtev od nadležnih da podnese dokumentaciju o finansijama, aktivnostima i sredstvima koje raspolaže, uključujući i spiskove zaposlenih.

Stotine nevladinih nevladinih organizacija koje rade u Rusiji našlo se pod lupom pravnih istraga, ali i raznih drugih pritisaka od kada su vlasti počele da sprovode sporni Zakon o stranim agentima.

Udruženje "Glas" koje se bavi praćenjem izbora bilo je među prvim nevladinim organizacijama koje su u 2013. bile kažnjenje sa gotovo 10.000 dolara na osnovu ovog restriktivnog Zakona, zato što su odbili da se registruju kao strani agenti.

Zamenik direktora "Glasa" Grigorij Melkonjanc rekao je za Ruski servis Radija Slobodna Evropa da ovaj propis omogućava vlastima da lako nađu opravdanje za kažnjavanje nevladinih organizacija.

"Nevladinim organizacijama predstoji izuzetno težak period", kaže Melkonjanc. "One rizikuju da se automatski nađu na 'crnim' listama, suočavaju se sa drakonskim kaznama, njihov rad može u svakom trenutku da bude doveden u pitanje. Osim toga, postoji stalna opasnost da sudovi zabrane njihov rad. To bi bilo najgore do čega bi moglo da dođe, ali se pribojavam i takvog scenarija", upozorava Melkonjanc.

Stručnjak za ruska pitanja iz londonske organizacije "Čatam haus" Kijer Gajls objašnjava da je najnoviji udar na nevladine organizacije u Rusiji deo nekih ranijih tendencija, i da ga ne treba posmatrati kao neki potpuno novi fenomen.

Uprkos tome Gajls smatra da u svetlu sukoba Moskve sa Zapadom, ruski zvaničnici "mnogo manje vode računa o tome kakav će biti imidž ove zemlje u svetu, na šta su obraćali pažnju kada su njihove veze sa tim državama bile bolje".

Ruske nevladine organizacije jedna su od retkih uporišta otpora vlastima i "potenicijalno utemeljenih kritika politike koju vodi Kremlj", smatra Gajls. "Istovremeno, ukoliko one dobijaju pomoć sa strane, na osnovu ruske odbrambene strategije može da se tumači kako su oni i - strana pretnja."

"To je cena koju, iz ruske perspektive, moraju da snose zbog svog subverzivnog delovanja" koja je, kako zaključuje Kijer Gajls, na kraju dovela Ukrajinu do narandžaste revolucije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG