Dostupni linkovi

logo-print

Ruski aktivisti u Beogradu: Moskva želi kontrolu a ne bratstvo sa Srbijom


Ruski aktivisti u Beogradu

Ruski aktivisti u Beogradu

„Pravac kojim se Rusija trenutno kreće, loš je po samu Rusiju“, zaključak je nekoliko predstavnika ruskog civilnog društva, koji trenutno borave u Beogradu. Njihovu priču o realnosti Rusije, ispričanu iz jednog novog ugla, čine brojni primeri kršenja ljudskih prava, restriktivni zakoni i večni vladari.

„Većina informacija koje Rusiju predstavljaju van njenih granica, dolaze od zvaničnih ruskih medija i vlasti, kao i od provladinih organizacija i eksperata“, ocenio je na početku posete Beogradu ruski aktivista Juri Džibladze, osnivač i predsednik organizacije „Centar za razvoj demokratije ljudskih prava“.

Ipak, kako dodaje, u predstavi Rusije u svetu ima mnogo mitologije, a realnost je da je veliki broj onih koji nisu saglasni sa tamošnjim vlastima i koji, poput njega, žele promene. Prema oceni Džibladzea, pravac kojim se Rusija kreće poslednjih deceniju i po, loš je po samu Rusiju.

U pokušaju da ilustruje takvu situaciju, on podseća da su u Rusiji 2011. godine organizovani masovni protesti, koje su vlasti uspele da uguše. Naredni pokušaji organizovanja demonstracija, sprečeni su unapred, donošenjem restriktivnih zakona.

„Zakon o demonstracijama je promenjen, tako da su kazne za manje prekršaje toliko oštre, da se većina ljudi sada plaši da protestuje“, kaže rusiki aktivista koji dodaje da je ipak najdrastičniji pokušaj vezivanja ruku civilnom društvu bilo donošenje zakona o nevladinim organizacijama koje su finansirane spolja ili se bave aktivnostima koje se smatraju političkim, a po kome su obavezne da se registruju kao strani agenti.

„U ruskom jeziku, izraz „strani agent“ ima veoma jasno negativno značenje. U suštini, to znači „neprijatelj naroda““, kaže Džibladze, dodavši da su mnoge organizacije odbile da se povinuju, na šta su vlasti odgovorile oštro.

Juri Džibladze

Juri Džibladze

„Vlada je počela sa masovnim inspekcijama nevladinih organizacija. Više od hiljadu njih bilo je predmet istrage, uključujući i moju. Naravno, vlada nije imala nameru da ih sve zatvori, ali je to bio jasan pokušaj zastrašivanja. U svakom slučaju, jasna meta bile su nezavisne grupe koje se bave zaštitom ljudskih prava. One su bile prva i glavna meta, a posebno one koje se bave pravima manjina“.

Istovremeno, Džibladze kaže i da su u Rusiji sve snažniji nacionalistički pokreti, koji se postavljaju kao kontra-blok organizacijama civilnog društva i nezavisnih medija.

„Mnoge od njih su finansijski i organizaciono podržane od strane vlasti“, navodi ovaj aktivista.

Što se odnosa prema drugim zemljama tiče, lider ruskog „Centra za razvoj demokratije ljudskih prava“ primećuje da se Rusija postavlja kao neka vrsta „lidera bloka“ koji bi stajao nasuprot zapadu. Sa takvom ocenom saglasna je i Olga Zakarova, koja je osnovala i vodi organizaciju Freedom Files.

„Na snazi je snažna propaganda da smo kao Sovjetski Savez bili sjajna država, te da se to mora obnoviti u nekakvoj formi kao što je Evroazija ili Carinska unija... Taj koncept „Slovnske braće“ koji se koristi, nije međutim izraz bratsva koje se zasniva na jednakosti, već patronata. Rusi bi tu bili starija, mudrija braća, koja bi podučavala i vodila mlađe. Odatle i retorika koju možemo čuti o Ukrajini – oni su mlađa braća koja hoće da idu sopstvenim putem“, rekla je Zakarova.

Iako se promena retorike u trenutku kada neka zemlja pokuša da krene svojim putem, najjasnije prepoznaje u Ukrajini, Juri Džibladze dodaje da je interesantan i odnos koji Rusija ima prema Srbiji.

„Kada govorimo o odnosima Rusije i Srbije, trebalo bi da dublje pogledamo u ekonomske interese, kao i na interese političke kontrole. Oni su u srži ruskog interesa, suprotno onome što ruske vladajuće grupe pokušavaju da zamaskiraju izjavama o bratstvu i odnosima zasnovanim na slovenskom poreklu i pravoslavnoj veri“, rekao je Džibladze

Sistem koji je trenutno na snazi u Rusiji, zaključuje Olga Zakarova, drastično se razlikuje od zapadnog pristupa.

„Na zapadu imate takozvani „javni sporazum“ između moći koja je izabrana glasanjem i naroda i ako vam se na dopada ono što vlada radi, vi jednostavno, za četiri godine, ne glasate za njihove partije i to je to. Imate izbor. Razlika između partija na istoku i zapadu je u tome što kada nekoga na zapadu izaberete, možete i da ga skinete sa vlasti. U Rusiji, kada jednom izaberete vlast koja nije demokratska, nećete je se više nikada rešiti“, kaže Zakarova koja je sa Jurijem Džibladzeom u Beogradu boravi u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava.

Predsednica te organizacije, Sonja Biserko, na kraju zaključuje da sa Srbijom „ova priča o realnosti Rusije iz drugog ugla, ima mnogo zajedničkih i dodirnih tačaka“
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG