Dostupni linkovi

logo-print

Ruska štampa o izborima u Srbiji: Politika ravnoteže i jačanje Šešelja


Posteri u Srbiji nakon izbora 24. aprila 2016.

Posteri u Srbiji nakon izbora 24. aprila 2016.

Piše: Julia Petrovskaja

Na dan parlamentarnih izbora i nakon glasanja, ruska štampa je objavila veliki broj izveštaja svojih dopisnika iz Beograda i članaka moskovskih analitičara, koji uglavnom tumače vanredne izbore kao "izjašnjenje srpskih birača o članstvu Srbije u Evropskoj uniji i o odnosima sa Rusijom".

Sa obzirom na rezultat koji je ostvarila koalicija, okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS) premijera Aleksandra Vučića, gotovo svi ruski mediji konstatuju orjentaciju birača prema EU, a s druge strane, stavljaju akcenat na povratak u parlamenat nacionalističkih partija koje se protive članstvu Srbiji u EU i zalažu za tešnje veze sa Rusijom.

U tom kontekstu, velika pažnja je posvećena rezultatu Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja koju otvoreno podržavaju zvaničnici u Moskvi, kao što je potpredsednik ruske Vlade Dmitrij Rogozin.

Podsetimo, poznati političar Rogozin smatra Šešelja svojim prijateljem, redovno daje izjave u njegovu podršku, a tokom posete Beogradu u januaru 2016. godine on i Šešelj imali su odvojeni susret koji je izazvao nezadovoljstvo srpskih vlasti.

Jedan deo medija u Rusiji objašnjava jačanje desnice nezadovoljstvom birača proevropskom politikom Vučića. Gotovo da nema ozbiljnije analize političke, društvene i ekonomske situacije u Srbiji.

Niko u Moskvi ne prognozira prekid pregovora Beograda sa EU, ali smatra da će prisustvo radikala i DSS-Dveri u Skupštini Srbije imati određeni uticaj na rasprave o spoljnopolitičkoj strategiji Srbije i održavanje prijateljskih odnosa sa Rusijom.

Zbog promena na političkoj sceni, odnosno jačanja rivala Vučića na desnoj strani, pojedini mediji u Rusiji ne smatraju srbijanskog premjera ubedljivim pobednikom. Konstatuje se da njega očekuju ozbiljne prepreke u nastojanju da zemlju dovede do članstva u Evropskoj uniji. Niko u Moskvi ne prognozira prekid pregovora Beograda sa EU, ali smatra da će prisustvo radikala i Demokratska stranka Srbije (DSS) i Srpski pokret Dveri u Skupštini Srbije imati određeni uticaj na rasprave o spoljnopolitičkoj strategiji Srbije i održavanje prijateljskih odnosa sa Rusijom. Tako da to su promene koje odgovaraju zvaničnoj Moskvi.

Malo je verovatno da će doći do usvajanja nekih antiruskih odluka i preduzimanja sličnih koraka, s obzirom na jačanje pozicija stranaka koje se čvrsto protive članstvu u NATO-u i zalažu za približavanje Rusiji, ocenjuju u Moskvi.

Liberalni moskovski list "Komersant" smatra da se Srbiji žuri u Evropu, ali ona ne kaže Rusiji "zbogom". Kako navodi taj list, SNS se zalaže za ubrzanu integraciju u EU uz očuvanje partnerskih odnosa sa Rusijom, ali Beogradu će biti teško održati ravnotežu u spoljnoj politici.

U tom smislu, predsednički izbori 2017. godine se mogu smatrati testom za definiciju odnosa između Beograda, EU i Rusije. Vučićev cilj je bio da dobije apsolutnu većinu, kako bi bez prepreka sprovodio reforme na putu Srbije u EU. Ali, novi parlament će biti mnogo manje prikladan za srpskog lidera.

SRS i DSS-Dveri se zalažu za povratak Kosova, prekid pregovora sa EU i preorijentaciju na Rusiju. Proevropski kurs premijera će se suočiti sa ozbiljnim opstrukcijom, navodi "Komersant".

Ovaj list smatra problematičnim odnos premijera Vučića sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, koji je poznat po više proruskom stavu, što čini ravnotežu odnosa Srbije prema EU i Rusije vrlo nestabilnom.

"Komersant" smatra malo realnom opciju "članstvo u EU, ali bez NATO-a i istovremeno poseban odnos s Rusijom".

Dušan Janjić

Dušan Janjić

"Čak najuticajniji srpski političar, kao što premijer Vučić, se ne usuđuje da direktno kaže gde ide zemlja", navodi "Komersant" mišljenje političkog analitičara Dušana Janjića.

Ruski mediji, poput "RIA Novosti" i "Argumenti i činjenice") objavljuju ne samo ocene analitičara, već i stavove ruskih državnika. Jedan od njih je Vasilij Lihačov, član Centralne izborne komisije Ruske Federacije, koji bio je posmatrač na izborima u Srbiji.

Lihačov je izneo svoje utiske o glasanju i razvoju odnosa Srbije sa Rusijom i, između ostalog, saopštio da je zapazio "ruku Vašingtona" u predizbornoj kampanji.

U komentaru za moskovski list "Argumenti i činjenice" Vasilij Lihačov je istakao da su Amerikanci stvorili ideološke mreže i izvršili ozbiljni uticaj na rad medija u Srbiji. Prema njegovim riječima, od Amerikanaca su najaktivnije plaćene nevladine organizacije, uključujući i one koje su pod pokroviteljstvom Njemačke, Francuske i drugih zemalja EU.

"U tom kontekstu rusku diplomatiju očekuje revizija naših aktivnosti u ovoj oblasti. Mi još ovde nemamo dovoljno resursa za jačanje dijaloga između Beograda i Moskve", rekao je Lihačov.

Ni državni ruski mediji ne sumnjaju da će Srbija nastaviti svoj put ka Evropskoj uniji, ali ih najviše zanimaju budući odnosi Srbije sa Rusijom.

Državna agencija "RIA Novosti" pored velikog broja informacija objavila je i komentar Ministarstva inostranih poslova Rusije (MIP) sa akcentom da Moskva računa na "kontinuitet" srpske politike.

Za Ruski MIP rezultati izbora pokazali su podršku većine birača sadašnjoj politici Vlade, u kojoj "posebno mesto zauzima jačanje strateškog partnerstva sa Ruskom Federacijom".

Što se tiče saradnje sa Rusijom, u medijima ima različitih ocena – od propagandnih napomena o istorijskom sećanju i zajedničkoj kulturi koji onemogućavaju prekid odnosa između Beograda i Moskve, do vrlo suzdržanih procena.

Boris Tadić glasa na izborima, Srbija, 24. april 2016.

Boris Tadić glasa na izborima, Srbija, 24. april 2016.

"Što se tiče saradnje Srbije sa Rusijom, tu treba razlikovati realne odnose od političkog pozerstva", piše internet portal "Ruskog Saveta za međunarodna pitanja". Teško se može očekivati da će doći do intenziviranja bilateralne saradnje, ona će verovatno ostati na pređašnjem nivou. Saradnja Srbije sa Rusijom je bila značajnija u vreme kada je na vlasti u Srbiji bio Boris Tadić, nego kada je na vlast došao Aleksandar Vučić. Zato od Vučićevih reči o bratstvu između Rusije i Srbije u praksi ne treba očekivati mnogo, stoji u komentaru "Ruskog Saveta za međunarodna pitanja".

Uticajni list "Izvestija" smatra da Srbi pokušavaju da sede na dve stolice: ne žele u NATO i veoma žele u EU. Nikita Bondarev, načelnik Grupe za balkanske zemlje Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI) piše u tom listu.

"Ako Vučić odustane od Kosova ili okrene Rusiji leđa, biće nemira, ljudi će izaći na ulice. Ako uzmemo u obzir da su u parlament prošle partije koje nisu na Vučićevoj strani, taj protest će biti podržan u parlamentu, a znači, biće ga teže ignorisati. Mi smo i ranije sarađivali sa Vučićem, ali sada, kada postoji opozicija u parlamentu, biće nam jednostavnije sa njim", siguran je Bondarev.

Ruska štampa, koja se ne bavi srpskim svakodnevnicom, vrlo aktivno izveštava kada su u pitanju izbori u Srbiji, zvanične posete visokih zvaničnika ili nove odluke srpske vlade u vezi sa saradnjom sa EU ili NATO-om.

S obzirom da ruska Vlada smatra Srbiju ključnim saveznikom i glavnim ekonomskim partnerom na Balkanu, ocene i akcenti u ruskim medijama, pre svega u državnim koji čine većinu, uglavnom su vezane za ta pitanja.

Zastava Rusije i Srbije

Zastava Rusije i Srbije

Možemo konstatovati da ruska štampa, za sada, ne očekuje veće promene odnosa na relaciji Beograd – Moskva.

Za razliku od medija Zapada, ruske novine ne doživljavaju jačanje pozicija nacionalističkh partija kao rizik vezan za porast ukupnog nacionalizma na Balkanu i kao pretnju njegovoj stabilnosti.

U Moskvi to posmatraju, uglavnom, kroz prizmu održavanja ravnoteže u srpskoj spoljnoj politici i jačanja pozicija same Rusije na Balkanu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG