Autor: Ivana Saliga, priredila: Anamaria Ramač Furman
U Ministarstvu informacione politike se prema misiji “informacione vojske“ odnose veoma ozbiljno. Za samo tri meseca u projektu već ima 40.000 učesnika. Oni se bave monitoringom lažnih vesti, demantuju rusku propagandu u socijalnim mrežama, а prave i ukrajinske propagandne materijale.
Prema rečima zamenika ministra Artema Bidenka, lovci na laži su u stanju da nađu i negiraju informaciju već kroz 2-3 sata nakon njenog plasiranja od strane ruske propagandne mašinerije. Ranije se dešavalo da ruski mit kruži internetom čak 2-3 dana.
“Prema brojčanim podacima, to je zapravo milionski auditorijum. To (inicijativa “informaciona vojska Ukrajine”– red.) je prilično popularana grupa od nekoliko desetina hiljada onih koji direktno dobijaju elektronska pisma, do čak miliona pregleda zahvaljujući socijalnim mrežama i preštampavanju. Mi oblikujemo taj materijal, s leve strane strane stoje 3-4 laži і sa desne 3-4 odgovora na njih, i to objavljujemo svakonevno da bi ljudi i mas-mediji razumeli kakve metode koriste propagandisti”, rekao je zamenik ministra ukrajinskoj redakciji Radija Slobodna Evropa.
Maksim Kicjuk iz Ivano-Frankivska stupio je u linije “informacione vojske” još u februaru. Registrovao se i počeli su da mu stižu zadaci na elektronsku poštu. Najpre je trebao da se registruje na internetu da bi mogao da dobija informacione resurse resornog ministarstva. Dobijao je različite materijale ruske propagande koje je trebalo demantovati. U pismu su bile konkretne instrukcije, kako i gde to treba da se uradi.
“U početku su oni čak bili donekle smešni, tražili su da se pišu konkretni odgovori na neke ruske optužbe. I to je bila neka vrsta borbe na jednom mestu: oni objavljuju , a mi treba da pišemo suprotno”, priča Maksim.
Sada se Maksim ovim gotovo uopšte ne bavi, ali smatra da ovakav posao treba da se radi, jer Ukrajinaca koji upadaju u zamke ruske propagande ima napretek.
Međutim, neki stručnjaci su skeptični prema ovoj vrsti borbe sa ruskom propagandom, a projekat Ministarstva smatraju ne mnogo uspešnim.
Glavna urednica časopisa “Telekritika” Natalija Lihačova smatra da kontrapropaganda ne može da bude instrument borbe protiv širenja ruske laži – naročito ako je ovaj instrument pozajmljen od iste te Rusije. Istina je ona koja treba da bude glavna snaga na ukrajinskoj strani, uverena je Lihačova.
“Kontrapropaganda nam uopšte nije potrebna. Mi treba da širimo istinu, to je pod jedan. A pod dva, ne treba da delujemo simetričnim postupcima protiv ruske agresije, pa i informacione – treba da delujemo asimetrično. Simetričnim delovanjem nećemo pobediti”, kaže Lihačova.
U Ministarstvu informacione politike tvrde da “informaciona vojska” neće biti jedini instrument u borbi protiv ruske propagande.
Ukrajina se tako obratila i Komitetu UN za informisanje radi pomoći u suprotstavljanju ruskoj medijskoj agresiji.
