Piše: Tom Balmfort, priredio Slobodan Kostić
Oni su fanatične pristalice Vladimira Putina, slikaju murale po zidovima ruskih gradova i pišu patriotske knjige za decu. Jedne tamnošnje novine nazvale su ih vernicima nalik Jehovinim svedocima, koji su posvećeni širenju Putinovih ideja.
Ko je zapravo grupa „Сеть“ („Mreža“), najnovija ispostava Kremlja, koja je lansirana na političku scenu?
„Mreža“ je duhovni naslednik „Naših“ tipične proputinovske grupe mladih koja više formalno ne postoji, osnovane 2005. godine nakon ukrajinske Narandžaste revolucija, kao deo napora Kremlja da se preduprede slični scenariji u Moskvi.
Za razliku od „Naših“ koji su osnovani da bi se pokrenula radnička mladež u provinciji, „Mreža“ je pre svega stvarena da bi privukla urbanu, srednju klasu.
Stiče se utisak da je ovaj pokret nastao pre svega na tragu nastojanja Kremlja da pridobije mlade, obrazovane stručnjake, koji su ustali protiv Putina tokom 2011. i 2012. godine, takozvanu „Bolotnaju generaciju“ čije je ime direktno povezano sa trgom u Moskvi gde su se održavali veliki opozicioni protesti.
Čelnici ovog udruženja kažu da će ti mladi profesionalci postati nova ruska elita, i da državni čelnici treba da im ponude neku vrstu „alternativne agende“ i direktne komunikacije sa Kremljem.
To je inače jedna drugačija kategorija ljudi koja je uspela da postigne sve svojim snagama, i koji su samim tim potpuno nezavisni u odnosu na strukture moći, navodi „Novaja gazeta“ („Новая газета“) reči Olega Sokolova, čelnika ogranka iz Sankt Petersburga.
„To su ljudi sa Bolotnaje. Oni se vremenom osipaju, tako da im ‘Mreža’ nudi alterantivni nacrt delovanja koji bi trebalo da se nađe i na Putinovom stolu.”
Jedan neimenovani član ovog udruženja čije reči navodi „Novo vreme“ („Новые времена“) kaže da su „Naši“ i „Mlada garda“, podmladak vladajuće „Jedinstvene Rusije“ već ostarili, i da su državnim čelnicima, ali i široj javnosti potrebni novi „duhovni lideri“ – „mladi proputinovski intelektualci“.
„Mreža“ je pokrenula svoj zvanični sajt u aprilu, mada oni tvrde da postoje još od 2011. godine. Grupa otvoreno zagovora prokremljanske stavove koji vrlo često stavljaju u prvi plan vrednosti pravoslavne crkve. Prema navodima sa tog portala oni se, na primer, protive istopolnim brakovima, ali isto tako zagovaraju „zaštitu“ ruskog jezika od stranih reči i sličnih uticaja.
Grupa koja je održala svoj osnivački skup u avgustu na Krimu, osnovala je ogranke u jedanaest gradova i prikupila potpise više od 1000 članova, preneo je „Moskovski komsomolec“ („Московский Комсомолец“).
„Mreža“ tvrdi da je sakupila 500 kilograma medicinske opreme za građane Donjecke i Luganske oblasti u Ukrajini, gde se vladine snage bore sa proruskim separatistima.
Oni su isto tako uradili seriju propatriotskih murala na temu Krima i organizovali više izložbi koje su otvoreno podržavale politički kurs Kremlja.
Jedan od njihovih uličnih murala u centru Moskve prikazuje hokejaša odevenog u kamuflažnu uniformu kako sa klizaljkama ide preko karte Krima, dok se u pozadini vidi ruska trobojka i natpis: „Povratili smo ono što je naše“.
U maju, „Mreža“ je štampala neku vrstu školskog pomagala koje bi trebalo da olakša mališanima učenje ruske azbuke, ne libeći se otvorene indoktrinacije: Za slovo „A“ izabran je simbol „anti Majdana“, Berkutu je pripalo „B“, dok je „P“ rezervisano za Putina.
“Mreža” nastoji na sve moguće načine da prikaže sebe kao daleko sofisticiraniji i zreliji pokret nego što su to bili “Naši” koji su bili dobro znani po napadima na opozicionare i bučnim protestima ispred stranih ambasada.
Ipak, među njihovim istaknutim članovima je i Artur Omarov, veteran militantnog krila “Stal” pokreta “Naši” koji je ostao upamćen po skandalu kada je, zajedno sa pristalicama 2011. godine, nabijao na šiljke figure istaknutih aktivista za ljudska prava uključujući i osamdeset dvogodišnju Ljudmilu Aleksejevu.
Dobri poznavaoci prilika u Rusiji skeptični su prema najavama tome da će se ova grupa suštinski razlikovati od svojih prethodnika.
“Mislim da je to samo još jedna reinkarnacija ‘Naših’, kaže Marina Litvinović, politička analitičarka i aktivistkinja”. Ona je ipak oprezna dok razmišlja o tome da li će ovaj projekat uopšte zaživeti.
“To je teško reći zato što ne znamo koliko novca imaju, koliko će se preliti u privatne džepove, i kako će sa svim tim što imaju – raspolagati”.
