Dostupni linkovi

Zemlje bivše Jugoslavije su deo evropskog graničnog pojasa gde se za uticaj nadmeću Zapad, pre svega EU, Rusija i Turska.

Moskva koristi projekte za energiju kao i ekonomsku krizu u EU kako bi učvrstila svoj uticaj u ovom regionu. Tako je deo ruskog gasovoda Južni tok koji prolazi kroz Srbiju postao projekat od najvećeg državnog značaja za zvanični Beograd. Takođe, Moskva i Beograd su nedavno potpisali sporazum o dodeljivanju kredita u iznosu od 800 miliona dolara za modernizaciju železnica u Srbiji, a pregovara se i o ruskom kreditu od milijardu dolara za popunjavanje budžetskog deficita Srbije.

Mada uticaj Rusije u bivšoj Jugoslaviji jača, on je ipak ograničen. Zemljama sa prostora bivše Jugoslavije i dalje će primat biti veze sa Evropom i zapadnim institucijama koje im pružaju finansijsku pomoć, piše američka agencija za strateške analize „Stratfor“.

Nakon raspada Jugoslavije, zemlje naslednice su krenule različitim putevima kada je reč o odnosima prema Evropi i Rusiji – i ekonomski i u vrednosnom smislu.

Srbija naročito ima bliske veze sa Rusijom, uključujući kulturne i verske. Takođe, Rusija podržava poziciju Beograda oko Kosova, dok ostale zemlje sa prostora bivše Jugoslavije nemaju takve odnose sa Moskvom. Na primer, Slovenija je članica EU i evrozone.

„Planinska geografija regiona i kulturne razlike otežavaju strancima jedinstven pristup prema sedam zemalja sa prostora bivše Jugoslavije“, ocenjuje „Stratfor“.

Sve ove države su razvile snažne ekonomske veze sa Evropom, bilo da su već članice EU ili teže da u nju uđu. Međutim, tu integraciju komplikuje ekonomska kriza na starom kontinentu kao i mnoštvo još uvek nerešenih etničkih i teritorijalnih sporova u ovom regionu kao i nepostojanja standarda zapadnih institucija.

Istovremeno, podseća Stratfor, Rusija - koja je uvek imala snažne kulturne veze sa slovenskim i pravoslavnim zemljama na Balkanu – može imati koristi od usporavanja evropskih integracija i da finansijski pomogne zemljama ove regije suočenim sa recesijom koja je delimično izazvana krizom u EU.

Potreba zemalja bivše Jugoslavije da obnove i modernizuju svoju industrijsku bazu i saobraćajnu infrastrukturu otvara više mogućnosti za angažman Rusije. Štaviše, Rusija može da koristi svoje bogate energetske resurse da ostvari ambiciju o igranju još važnije uloge u regionu.

Sve veće ruske investicije na Balkanu

Rusija je već glavni snabdevač Balkana energijom, a gasovod Južni tok će dodatno učvrstiti tu njenu poziciju. Gas učestvuje sa 10 do 15 odsto u ukupnoj potrošnji energije u ovom regionu. Međutim, kada se završi gradnja Južnog toka, očekuje se povećanje potrošnje gasa.

Ovaj gasovod će proći ispod Crnog mora, zatim kroz Bugarsku, Srbiju, Mađarsku, Sloveniju na putu do Italije. Srbija i Slovenija će imati koristi od povećanog snabdevanja gasa kao i naplaćivanja taksi za tranzit.

Predsednik Rusije Vladimir Putin i šef Gasproma Aleksej Miler na ceremoniji otvaranja radova na Južnom toku, 7. decembar 2012.

Predsednik Rusije Vladimir Putin i šef Gasproma Aleksej Miler na ceremoniji otvaranja radova na Južnom toku, 7. decembar 2012.

Druge zemlje regiona će dobiti pristup gasu iz Južnog toka nakon izgradnje bočnih cevovoda.

Tokom 2012. Crna Gora, Hrvatska, Makedonija i Bosna i Hercegovina su pregovarale o dobijanju gasa preko bočnih cevovoda, ali prema najnovijem planu dodatne veze će biti građene samo prema Hrvatskoj i BiH.

Mnoge ruske kompanije iz energetskog sektora su involvirane u druge projekte na prostoru bivše Jugoslavije.

Makedonija sarađuje sa ruskom kompanijom Strojtransgaz u modernizaciji i proširenju nacionalnog gasnog sistema.

Gasprom Neft je kupio Naftnu industriju Srbije (NIS), koja deluje i u Crnoj Gori, Makedoniji i BiH.

Prošle godine ruska naftna kompanija Zarubežneft, koja je pod kontrolom države, saopštila je da planira da investira oko 1,3 milijardi dolara u naftnu infrastrukturu Hrvatske i BiH da bi transportovala prerađene proizvode iz svojih rafinerija iz BiH u Hrvatsku. Štaviše, Zarubežneft i Gasprom Neft se nadmeću u kupovini 63 benzinske pumpe u Hrvatskoj koje austrijska kompanija OMW planira da proda.

Čak i izvan energetskog sektora, većina zemalja sa prostora bivše Jugoslavije uglavnom zavisi od stranog kapitala za modernizaciju i razvoj infrastrukture. Većina novca dolazi iz Evrope, ali ruske kompanije koriste sadašnje ekonomske slabosti EU i preuzimaju imovinu od strateškog značaja.

Najveća ruska banka, Sberbanka – čiji je većinski vlasnik Centralna banka u Moskvi - preuzela je austrijsku Volksbanku 2012, koja ima ogranke u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Sloveniji.

Štaviše, ruski Uralvagonzavod pregovara o preuzimanju Železare u Smederevu iz koje se američka kompanija US Steel povukla prošle godine. Istovremeno, NIS razmatra učešće u petrohemijskom sektoru u Srbiji.

Ruski angažman u bivšoj Jugoslaviji se ne svodi samo na kupovinu imovine. U novembru 2012. Srbija i Rusija su se dogovorile da zajednički proizvode borbena oklopna vozila namenjena izvozu.

U decembru je ruska banka VTB saopštila da razmatra finansiranje infrastrukturnih projekata u Srbiji i iskazala interes za učešće u privatizaciji nekoliko kompanija.

Istovremeno, Crna Gora već nekoliko godina privlači ruske investiture koji kupuju nekretnine, kao i turiste.

Ruski interes za Balkan nije jednostran. U junu prošle godine makedonski premijer Nikola Gruevski je putovao u Rusiju u nastojanju da privuče investitore i saopštio je da će biti pojednostavljen vizni režim za ruske građane koji dolaze u njegovu zemlju. Sa sličnim ciljem u Rusiju su putovali i hrvatski zvaničnici težeći da pridobiju ruske investitore za energetski sektor i brodogradnju.

Ograničenja za ruski angažman

Mada zemlje sa prostora bivše Jugoslavije pozdravljaju dolazak ruskog kapitala, one su tesno ekonomski povezane sa Evropom, koja je bliže i veće tržište i investitor. Takođe, institucije kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj obezbeđuju veća sredstva balkanskim zemljama nego Rusija.

Štaviše, one teže dubljim odnosima sa Evropskom unijom što ograničava uticaj Rusije u ovom regionu, ocenjuje Stratfor.

Hrvatska je primer strategije koja podrazumeva otvorenost za izvesni angažman Rusije ali je oprezna da ne postane previše zavisna od nje. Hrvatska vlada nastoji da privuče ruske investitore i pokazuje interes za uključivanje u projekat Južnog toka.

Zastava Rusije

Zastava Rusije

Međutim, Hrvatska – druga bivša jugoslovenska republika koja će ove godine ući u EU – planira da izgradi terminal za tečni gas (koji će EU finansirati sa 25 odsto) i, istovremeno, nije zainteresovana za sklapanje dugoročnih ugovora sa Gaspromom o snabdevanju gasom.

Prvobitno je bilo predviđeno da Južni tok prođe i kroz Hrvatsku, ali se odustalo od tog plana, delimično i zbog drugih poduhvata Zagreba u energetskom sektoru.

Ruski angažman u bivšoj Jugoslaviji će se i ubuduće razlikovati od zemlje do zemlje.

Umesto uspostavljanja sveobuhvatnih odnosa sa akterima širom balkanskog regiona, Moskva se usredsređuje na specifične projekte - pre svega na energetske što je njeno najjače oruđe – kako bi povećala svoj uticaj. Rusija će se i dalje više usredsređivati na Srbiju nego na druge zemlje regiona, jer je sa njom uspostavila odnose koje nema sa ostalim državama.

Mada će odnosi balkanskih zemalja sa Evropom otežavati ostvarivanje planova Rusije, ona će se i dalje angažovati u tom regionu, prepoznajući njegov značaj jer omogućava pristup Centralnoj Evropi i širem području Mediterana, zaključuje Stratfor.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Novinarstvom se bavi od 1985. godine, najpre u beogradskom nedeljniku "NIN". Od 1987. godine komentator i voditelj u Prvom programu Radio Beograda. Od 1994. dopisnik RSE iz Beograda, a od 1999. radi u redakciji u Pragu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG