Dostupni linkovi

logo-print

Rusija potvrdila da su njeni vojni eksperti u Siriji


Ruski vojnik u Siriji, sa društvenih mreža

Ruski vojnik u Siriji, sa društvenih mreža

Rusko ministarstvo inostranih poslova saopštilo je u sredu da su vojni eksperti ove zemlje prisutni u Siriji, u prvoj zvaničnoj potvrdi nakon spekulacija u poslednje vreme da da bi Moskva mogla osnažiti svoje prisustvo na teritoriji svog saveznika na Bliskom istoku, što izaziva zabrinutost SAD.

Portparolka Marija Zaharova izjavila je da eksperti pomažu u ruskim isporukama oružja Siriji, za koje Moskva tvrdi da imaju za cilj da pomognu u borbi protiv terorizma, prenosi Rojters.

Prethodno je zamenik ruskog ministra inostranih poslova Mihail Bogdanov kazao da ruski instruktori obučavaju sirijske snage kako da koriste oružje koje se isporučuje na osnovu ranije sklopljenih ugovora.

I predsednik Rusije Vladimir Putin je indirektno potvrdio da njegova zemlja pomaže Siriji u oružju i obuci. Na pitanje da li razmatra slanje regularnih trupa koje bi pomogle u borbi protiv terorizma, on je odgovorio krajem prošle sedmice “razmatramo razne opcije”.

Vašington i NATO izrazili su zabrinutost zbog izveštaja o prisustvu ruskih vojnih eksperata u Siriji. Portparol Bele kuće Džoš Ernst (Josh Earnest) upozorio je da bi razmeštanje ruskih snaga u Siriji moglo da dovede do “konfrontacije” sa međunarodnom koalicijom predvođenoj SAD-om koja izvodi vazdušne udare po položajima ekstremističke “Islamske države”.

U međuvremenu, Rusija će nastaviti da isporučuje humanitarnu pomoć Siriji alternativnim rutama, zaobilazeći vazdušne prostore Grčke i Bugarske, izjavio je danas zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov nakon zatvaranja bugarskog i grčkog vazdušnog koridora.

On nije precizirao preko kojih zemlja će leteti ruski avioni sa humanitarnom pomoći, ali je portparol Ambasade Ruske Federacije u Teheranu Maksim Suslov izjavio u sredu da je Iran pristao da otvori vazdušni prostor za ruske avione sa humanitarnim teretom za Siriju.

Rjabkov je rekao da žali zbog toga što su Vašington i Brisel vršili pritisak na pojedine zemlje i zato što neke države ne ispunjavaju svoje međunarodne obaveze i ne otvaraju vazdušne koridore radi rešavanja humanitarnih problema.

On je kazao da je međunarodna zajednica dobro upoznata sa humanitarnom situacijom u Siriji i sa patnjama i žrtvama sirijskog naroda.

Rjabkov je ocenio da je licemerno davati verbalnu podršku naporima da se situacija popravi, dok se u praksi ometaju konkretni koraci.

Istovremeno, portparolka ruskog ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova je okvalifikovala američki zahtev Grčkoj i Bugarskoj da zatvore prostor za prelet ruskih aviona ka Siriji kao “međunarodno siledžijstvo” i da su na delu veoma “čudne aktivnosti” kada je reč o krizi u Siriji koja ima za cilj da pogrešno prikaže poziciju Rusije u borbi protiv terorizma.

Rusija tražila objašnjenje od Bugarske i Grčke

Grčka je u sredu demantovaLa ocene da je razljutila Moskvu time što je razmatrala zahtev SAD da zabrani Rusiji korišćenje vazdušnog prostora za prevoz pomoći u Siriju.

"Niko nije izrazio nezadovoljstvo ili izneo neki negativan komentar", naveo je u saopštenju portparol Ministarstva spoljnih poslova Konstantinos Kutras.

Naprotiv, “pozicija Grčke o ovom pitanju veoma se ceni”, istakao Kutras.

Portparol grčke vlade je rekao da je Rusija pre 25 dana prvo zatražila da koristi grčki vazdušni prostor, a potom je odlučila da koristi alternativni pravac.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je u utorak zatražilo objašnjenje Bugarske zašto je zabranila ruskim avionima da preleću njenu teritoriju na putu za Siriju, i objašnjenje Grčke koja je potvrdila da razmatra uvođenje takve zabrane.

"Ako neko ima sumnji, a u ovom slučaju su to naši grčki i bugarski partneri, onda taj naravno mora i da objasni u čemu je problem", rekao je zamenik ruskog ministra inostranih poslova Mihail Bogdanov.

Bugarska, članica NATO, saopštila je da je krajem prošle nedelje odbila neodređenom broju ruskih aviona prelet kroz svoj vazdušni prostor zbog strahovanja Sjedinjenih Američkih Država da Moskva povećava vojnu podršku sirijskom režimu.

"Očekivalo se da ti avioni prevoze humanitarnu pomoć, ali smo imali pouzdane informacije po kojima tovar zapravo nije bio to", rekla je za AFP predstavnica ministra spoljnih poslova Bugarske Betina Joteva.

Ona je dodala da je Bugarska postupila samostalno, bez pritiska partnera iz NATO. SAD su u ponedeljak saopštile da su zatražile od Grčke da ne dozvoli prelet ruskih aviona koji prevoze teret ka Siriji.

"Činjenica da su Bugari prvi odgovorili (na zahtev Vašingtona), stvar je njihove savesti", rekao je Vladimir Djabarov, potpredsednik Odbora za inostrane poslove Saveta Federacije - gornjeg doma parlamenta Rusije.

On je rekao da je Rusija poslala u Siriju "humanitarnu pošiljku" i dodao da se "ne isplati prevoziti oružje avionom". Djabarov je takođe rekao da nije veliki značaj vazdušnog prostora Grčke za ruske avione na ka Siriji, jer većina leti preko Kavkaza i Irana.

Zabrinutost SAD

Bela kuća je u četvrtak saopštila da prati navode prema kojima Rusija izvodi vojne operacije u Siriji, upozorivši da će bilo kakva potvrđena aktivnost biti "destabilizujuća i kontraproduktivna".

U subotu je američki državni sekretar Džon Keri pozvao svog ruskog kolegu Sergeja Lavrova da bi izrazio "zabrinutost SAD" zbog mogućeg vojnog angažmana Moskve u Siriji. Lavrov je rekao Keriju da "Ruija nije nikad krila da isporučuje vojnu opremu sirijskim vlastima za borbu protiv terorizma", objavilo je rusko Ministarstvo spoljnh poslova.

Rusija održava pomorsku bazu u sirijskoj luci Tartus, zahvaljujući bliskim odnosima koje je Moskva imala sa Damaskom u vreme Sovjetskog Saveza. Bogdanov je izjavio da Moskva ne planira da proširi ovu bazu

Damask negira navode o ruskim snagama u Siriji

Sirija je negirala navode o pojačanoj pomoći Rusije i vojnoj aktivnosti ruskih trupa na tlu te zemlje.

"U tim glasinama i onome što je rečeno pre par dana nema apsolutno ničeg osnovanog", rekao je u utorak ministar informisanja Omran Zohbi govoreći o navodima o pojačanoj pomoći Rusije, ključnog podržavaoca sirijskog predsednika Bašara al-Asada.

Kako je istakao, na sirijskoj teritoriji "ni na kopnu, ni na moru, ni u vazduhu nema ruskih snaga niti ruske vojne aktivnosti".

On objašnjava da glasine o pojačanoj ruskoj pomoći "šire zapadne i neke arapske obaveštajne službe kako bi se stekao utisak... da Rusija direktno interveniše da bi pritisla Siriju... i da je sirijska država toliko oslabljena da joj je potrebna direktna pomoć prijatelja".

"Šta god da dođe od ruske vojske u Siriju jeste rezultat ranijih sporazuma koji su sklopljeni u prošlosti, a ne novih", precizirao je Zohbi.

On je optužio SAD i druge zemlje da pružaju "smrtonosnu pomoć oružanim terorističkim grupama" za koje kaže da su lažno predstavljene kao deo umerene opozicije.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG