Dostupni linkovi

logo-print

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović potvrdila je da će Srbiji biti smanjene ispruke gasa iz Rusije, navevši da je tako i u celoj Evropi. Mihajlović je za televiziju N1, komentarišući pisanje lista "Danas" da je ruski predsednik Vladimir Putin odlučio da smanji Srbiji isporuku gasa za 28 odsto, rekla da ne može da potvrdi da li je u pitanju taj procenat, ali da se isporuke gasa smanjuju za celu Evropu pa tako i za Srbiju. Po njenim rečima, ukupan dug Srbije za isporučeni gas iz Rusije iznosi 200 miliona dolara.

A premijer Aleksandar Vučić je rekao da će "sve oko isplate dugova rešiti sa ruskim partnerima i da će naći rešenje u korist građana Srbije". On je, kako prenosi sajt B92, u Češkoj, gde je u zvaničnoj poseti, rekao da tokom zime neće biti problema sa snabdevanjem gasom i da građani ne moraju da brinu.

Inače, Rusija, Ukrajina i Evropska unija potpisale su sporazum o snabdevanju Ukrajine ruskim gasom tokom zime, čemu će se vratiti kroz nekoliko minuta.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić, ocenjuje da poslednja dešavanja pokazuju da odnosi Rusije i Srbije nisu tako idilični kao što se činilo:

Boško Jakšić

Boško Jakšić

„Može da se kaže, možda i sa naknadnom pameću, da nije tokom Putinove posete sve izgledalo tako sjajno kao što je predstavljano. Prva simptomatična pojava bilo je vrlo skromno pominjanje Južnog toka. Imajući u vidu da je ruska strana očekivala da će Srbija snažno podržati nastavak izgradnje i objaviti početak gradnje Južnog toka, mislim da je to signal koji je nagovestio da nema dogovora. Ako se vratimo malo unazad, premijer Vučić je pre nekoliko meseci kazao da se neće ustručavati da Vladimiru Putinu iznese zamerke srpske strane oko profita koji Gazprom preko NIS-a izvozi iz Srbije; da je raspodela tog profita neravnomerna. Pamtimo da je tad pomenuta i ona rudna renta.

To su sve očigledno elementi nesporazuma, na koji se onda nadovezuje i srpski dug od tih 200 miliona dolara, koji je, jasno, poluga ruskog pritiska. Onog trenutka kad ruska strana naloži hitno vraćnje tog duga, to znači da odnosi nisu dobri. Na osnovu vesti koje sada čujemo, Rusija je angažovala tu polugu.

Za očekivati je da će se naći neko kompromisno rešenje, kao što je nađeno povodom Ukrajine, pa će se dug isplaćivati u ratama. U svakom slučaju, utisak je da Srbija pokušava da sačuva onu svoju poziciju na energetskom tržištu na kojem nema ama baš nikakvog uticaja. Dakle, sve zavisi od širih dogovora između Moskve i EU, a ta saradnja je i dalje napeta, jer znamo da će uskoro na snagu stupiti novi protokol Evropske energetske zajednice, koji je Srbija dužna da poštuje od 2015, a koji će obavezivati Srbiju da poštuje pravila konkurencije i sve ono što Zapad pokušava da spreči monopol Gazproma na evropskom tržištu. Pred Beogradom je sada period „kupovine vremena“, kako da se spase finansijskog pritiska celokupnog duga, a da obezbedi uredno snabdevanje gaspom iz Rusije.“

RSE: Zašto Moskva kažnjava Srbiju? Zbog toga što nije dovoljno insistirala na Južnom toku ili iz nekih drugih razloga?

Jakšić: Ako znamo da je energetika ključna poluga ruske spoljne politike, onda svi ovi zahtevi nesumnjivo pokazuju da Rusija nije mnogo zadovoljna stavom Srbije niti njenim intenzitetom približavanja ka EU. Imamo ovde razne izjave koje možemo da čitamo poslednjih dana, gde se Srbiji otvoreno nudi napuštanje staze evropskih integracija i pridruživanje evroazijskoj federaciji koju Putin gradi kao sferu sopstvenog uticaja.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG