Dostupni linkovi

logo-print
Tretman nacionalnih manjina u Srbiji - sumnje nema, to će biti jedno od ključnih pitanja na kom će se prelamati srpske evro-perspektive. Potogovu, pošto su kritike su stigle iz Rumunije, članice EU, koja je svoje “zeleno svetlo” za dodeljivanje statusa kandidata za članstvo Srbije, uslovila sporazumom o tome šta bi Beograd trebalo da učini za rumunsku manjinu u Timočkoj krajini, na istoku zemlje.

Predsednik Rumunije, Trajan Basesku, naveo je da bi “trebalo da se napravi još mnogo koraka kako bi Srbija postala demokratska zemlja, zbog toga što na političkom planu ne shvata značaj priznavanja nacionalne manjine”. Basesku je istovremeno upozorio da će se ta tema naći na stolu i tokom pretpristupnih pregovora sa EU.

Na to je uzvraćeno sa najvišeg nivoa u Srbiji. Reagujući na kritike, ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić je izjavio da Srbija “nikada nije sprovodila politiku asimilacije manjina i da je za tu oblast dobila visoke ocene i Saveta Evrope i Evropske unije”, dodavši čak da bi drugi mogli na Srbiju samo da se ugledaju.
Trajan Basesku

Trajan Basesku


I Gordana Stamenić, kopredsedavajuća Mešovitom međuvladinom komisijom Srbije i Rumunije, iznenađena je poslednjim kritikama iz Bukurešta. Ona je za RSE rekla da je Srbija, od kada je u martu 2012. godine potpisan sporazum o tome šta bi Beograd trebalo da učini za rumunsku manjinu, postignut napredak u tri ključne oblasti - informisanju rumunske nacionale manjine u istočnoj Srbiji, uvođenju rumunskog jezika u škole na toj teritoriji i ohrabrenju nastavka dijaloga SPC i rumunske pravoslavne crkve.

“To pitanje se pojavilo pre godinu i po dana kao sporno. Ono što smo mi kao država do sada mogli da uradimo, mi smo uradili. Dakle, radimo na tome da se poboljša informisanje na rumunskom jeziku u tom delu Srbije, uveli smo rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, sa time će se nastaviti i u septembru sa novom školskom godinom. E sada, što se tiče pitanja crkve, to je mnogo složenije pitanje i za državu je najteže s obzirom da tu nemamo neke ingerencije. I ono što je država mogla da uradi je da nekako utiče na našeg patrijarha, Sinod i druge zvaničnike SPC da nastave dijalog sa Rumunskom pravoslavnom crkvom u cilju prevazilaženja tih problema”, rekla je Stamenić.

Zakoni i praksa

Bukurešt je, podsetimo, svoju saglasnost da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u EU, uslovio potpisivanjem sporazuma mešovite komisije, kojim se predviđa šta sve Beograd treba da učini za rumunsku manjinu, uglavnom skoncentrisanu na istoku Republike. Basesku je najavio da će rezultati ispunjavanja tog dokumenta potpisanog u Briselu, biti uzeti u obzir tokom prestojećih razgovora o članstvu Srbije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, kaže da su školovanje, bogosluženje, pristup medijima ključna sadržina tog sporazuma, uz niz prava koja su već priznata, ali da je problem što postoje teškoće u njihovom ostvarivanju.

“To podrazumeva ne samo da ta prava negde budu garantovana zakonima, nego i da se ostvare uslovi da se ona u praksi ostvaruju, a to znači da ima dovoljno informativnih programa na jeziku nacionalne manjine i kada je reč o javnom servisu i kada je reč o mogućnosti da se u javnim glasilima obezbedi dovoljno sadržaja na rumunskom jeziku”, kaže Petrušić.

Sonja Biserko, foto: Vesna Anđić

Sonja Biserko, foto: Vesna Anđić

Oštra kritika predsednika Rumunije ponovo je otvorila pitanje odnosa Srbije prema svim nacionalnim manjinama koje u njoj žive, kao i mogućnost da se ono odrazi na dalji put Srbije ka Evropi. Srbija je, ukazuje Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora, organizacije koja prati stanje ljudskih prava, poslednjih godina uskladila svoj pravni okvir koji se odnosi na status manjina sa evropskim standardima i konvencijama, ali dodaje da istovremeno u društvu i dalje vlada atmosfera koja doprinosi etničkoj distanci.

“Država nema tu stratešku orijentaciju, niti ima tu inkluzivnu politiku koja bi zapravo garantovala njihovu ravnopravnost unutar političke, ekonomske, kulturne zajednice u širem smislu te reči. U tom smislu treba očekivati da će manjinsko pitanje biti jedno od važnih pitanja u pregovorima Srbije sa EU, jer manjinsko pitanje jeste jedan od prvih kriterijuma stanja demokratije u nekoj zemlji – odnos prema manjinama, ne samo etničkim, nego i verskim, političkim i svim drugim manjinama ili osetljivim grupama kao što su hendikepirani, stari, žene… naravno i Romi kao posebna grupacija i etnička i socijalna. Znači, Srbija je daleko od zadovoljavanja tih standarda i tu postoji niz pitanja koja treba rešavati”, rekla je Biserko.

I poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Nevena Petrušić, ukazuje da će poštovanje ljudskih i manjinskih prava svakako biti “pod lupom” tokom evropskog puta Srbije.

“To će se sasvim sigurno veoma podrobno pratiti u čitavom ovom procesu i zato i kažem da je proces pregovora koji nam predstoji, po mom mišljenju zaista jedan dodatni podsticaj za državne organe da stvaraju sve bolje uslove kako bi imali sva ta prava u onome što je njihova realizacija i svakodnevni život”, kaže Petrušić.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG