Dostupni linkovi

logo-print

RTS čeka direktora, može li se suzbiti pritisak politike


Jedan od studija RTS-a

Jedan od studija RTS-a

Izbor direktora Radio televizije Srbije mogao bi da bude još jedan od testova za vlast kada je reč o slobodi i nezavisnosti medija. Iz dosadašnjeg ponašanja prema medijima naši sagovornici ne veruju da će na čelo RTS-a doći ličnost koja je izvan političkih uticija. U trci su između ostalih jedan od bivših direktora ove kuće, ali i jedan estradni menadžer. Većina prijavljenih ipak je nepoznata široj javnosti.

U iščekivanju izbora prvog čoveka RTS-a Filip David, pisac i nekadašnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd kaže da je važna profesionalizacija radija i televizije jer se to, po njemu, u toku poslednjih 15, 20 godina, odnosno od 90-ih izgubilo.

To treba da bude osoba koja ima dobre organizatorske sposobnosti, ali da ne dolazi iz političkih struktura. Do sada se, evo ovih poslednjih 15-20 godina, nije moglo zamisliti da dođe neko ko je van tih političkih struktura a svedoci smo toga da takve ličnosti ne poštuju ni mišljenje urednika i da im je važno da se zadovolje neki programski ciljevi koji su vezani za informativni program a potpuno su u zasenak pali, gotovo da ne postoje neki umetnički programi, kao recimo taj dramski program, obrazovni, dečiji, naučni i tako dalje“ kaže David.

Upravni odbor Javnog servisa je ustanovio da je samo devet kandidata predalo potpunu dokumentaciju. Za pet prijava će se obaviti dodatne provere, dok je 12 odbačeno zbog nepotpune dokumentacije. Na spisku čije su prijave prihvaćene su bivši direktor RTS-a Aleksandar Crkvenjakov, zatim novinar i nekadašnji glavni i dogovorni urednik lista “Politika” Dragan Bujošević, Dragan Đukić, Sandra Keser, Emin Golubović, televizijski producent Vilibald Erić, za koga mediji navode da se još 2012. spominjao kao kandidat naprednjaka za ovo mesto, kao i Dragan Karadžić, Aleksandar Avramović, i Aleksandar Milutinović. Proveravaće se dokazi o iskustvu na rukovodećim položajima reditelja Stanka Crnobrnje, predsednika Skupštine grada Zaječara i estradnog menadžera Saše Mirkovića, kao i Mladena Dražetina, Branislava Guzine i Milana Nikolića.

Zgrada RTS-a

Zgrada RTS-a

Za sve njih ključni test mogao bi biti i onaj koji bi govorio o njihovoj unutrašnjoj snazi nužnoj za odupiranje političkim pritiscima kojima će bez sumnje čelna ličnost Javnog servisa biti izložena. Kriterijum po kom bi se to moglo procenjivati teško je utvrditi. No, ipak predsednika Upravnog odbor RTS-a, univerzitetskog profesora Zorana Popovića pitali smo da li će se i taj aspekt uzimati u obzir.

Mi ćemo nastojati kada budemo glasali da imamo u vidu i taj element. Ja sad mogu da govorim iz svog ugla. Mene interesuje da taj kandidat radio i televiziju poznaje odlično. Dalje, da ima organizacione sposobnosti, da ima odgovorajuće iskustvo koje je vezano za medije i da ja mogu da ocenim i na osnovu razgovora sa njim i na osnovu onoga što znam prethodno o njemu da neće biti pod tim, kako vi kažete, političkim uticajima nego da će samostalno raditi. Pre svega me interesuje dobrobit RTS-a kao Javnog medijskog servisa“, kaže Popović.

No, hoće li vlast, koja već ima poprilično putera na glavi mešanjem u rad medija, mada takve kritike koje dolaze i iz Evropske unije i OEBS-a energično odbacuje, ostati po strani prilikom izbora prvog čoveka Javnog servisa?

Filip David, koji je početkom 90-ih udaljen sa Televizije Beograd, kaže da se stalno govori o profesionalizaciji i depolitizaciji, a da se sve vreme radi nešto suprotno.

Ja zapravo ne verujem mnogo da će na čelo televizije doći ličnost koja je izvan političkih uticaja, ali živi bili pa videli. Jednostavno, političke partije ne mogu dozvoliti, pogotovo politička partija na vlasti da nema kontrolu i nad Javnim servisom jer vidimo da postoji potpuna kontrola nad medijima, posebno nad štampanim medijima a dobrim delom i nad elektronskim medijima“, navodi David.

Predsednik Upravnog odbora RTS-a Zoran Popović kaže da na članove ovog tela ni do sada nije bilo moguće uticati.

Evo ja sam predsednik Upravnog odbora i još me niko nije pozvao da mi kaže ima tog i tog kandidata“, navodi Popović. „Normalno da mi sada zavisimo od tog budžeta, ali se nadam da ćemo uskoro preći na taksu, koja je predviđena i Zakonom o javnim servisima, i da ćemo biti potpuno nezavisni od vlasti.

Ukidanje televizijske pretplate obećao je i sproveo u delo premijer Aleksandar Vučić. I upravo na to podseća profesor na Fakultetu političkih Rade Veljanovski kada kaže da ne veruje da ovakav konkurs može da se obavi bez političkog uticaja i navodi da su i prethodni konkursi za generalnog direktora RTS-a bili pod izrazitim političkim uticajem.

Tako da ne mogu da verujem da će i sada to da bude bez takvog uticaja. Uostalom moram da podsetim da kada je rađen set medijskih zakona, koji su usvojeni u avgustu prošle godine, da je u jednom trenutku upravo Aleksandar Vučić u momentu kada još nije bio predsednik Vlade nego prvi potpredsednik rekao da se javni servisi više neće finansirati iz pretplate nego iz budžeta i tako je i bilo iako cela radna grupa, koja je pripremala te zakone u tom momentu, nije htela na to da pristane. Jednostavno je od strane Ministarstva kulture zamenjena ta radna grupa, dovedeni su novi ljudi da to završe i da to bude onako kako je rekao Aleksandar Vučić. Prema tome, to je jedan vrlo jasan indikator da se stvari i u tom domenu dešavaju pod uticajem ovog političara“, zaključuje Veljanovski.

Nakon smrti dugogodišnjeg generalnog direktora RTS-a Aleksandra Tijanića, UO imenovao je Nikolu Mirkova, dotadašnjeg direktora Televizije Beograd za vršioca dužnosti.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG