Dostupni linkovi

logo-print

RSE u kući desničarskog pokreta '1389' na Kosovu



Miloš Teodorović

Dok u Srbiji traje rasprava pred Ustavnim sudom o zabrani desničarskog pokreta „1389“, njegovi pripadnici bez bilo kakvih ograničenja ili smetnji sprovode akcije u problematičnoj zoni na severu Kosova.

Od strane lokalnih vlasti, kako tvrde, ustupljene su im i dve kuće u kojima borave. Tu žive, kako sami opisuju, po strogim, vojničkim pravilima, i spremaju se za odbranu Kosova „svim sredstvima“.

Radio Slobodna Evropa prvi je medij koji je posetio tu kuću, koja se nalazi u Zvečanu, na desetak minuta vožnje od severnog dela Kosovske Mitrovice.

Dve kuće, do kojih se stiže poljskim putem, na brežuljuku iznad Zvečana, od pre četri meseca imaju nove stanare. Ovde se, kaže naš sagovornik, ne ulazi lako, a testove prijema do sada je prošao organičeni broj mladića, svi iz Srbije, dobrim delom iz Beograda:

„Trenutno je ovde prisutno tridesetak ljudi. To su momci koji su pod broj jedan Srbi patriote. Kriterijumi za ulazak ovde su strogi. Onaj ko želi da se Pripadnici pokreta 1389 sa kartonskim likovima Ratka Mladića, Beograd, 2010.

Pripadnici pokreta 1389 sa kartonskim likovima Ratka Mladića, Beograd, 2010.

priključi mora da bude u tome i srcem i dušom, da to oseća i da ne bude problematičan. Da poštuje sve što se odluči od strane nas ili od strane lokalnih predstavnika“.

Ovde kamere nisu dobrodošle, baš kao ni fotoaparati. Po zidovima su izlepljene fotografije optuženih za najteže zločine počinjene u Evropi posle Drugog svetskog rata Radovana Karadžića i Ratka Mladića. U ime njih tridesetorice jedan je određen za onog ko sme da predstavi i odgovori na pitanja:

„Ja sam Darko Panović pripadnik Srpskog narodnog pokreta ’1389’. Trenutno se nalazimo na severu Kosova i Metohije.“

Svakodnevno su prisutni na barikadama. Ali to nije jedina „pomoć“ koju su spremni da pruže svojim sunarodnicima:

„Ovo smatramo okupiranom teritorijom i imamo sva moguća prava da je oslobodimo na sve moguće načine.“

RSE: Da li to znači i upotrebu nasilja?
'U trenutnim uslovima kakvi su u Srbiji nemoguće je očekivati bilo kakvu pomoć od vrha države. Ali postoje razni vidovi borbe', kaže Darko Panović.

Panović: Ne nasilje, već otvoreni rat protiv neprijatelja. U trenutnim uslovima kakvi su u Srbiji nemoguće je očekivati bilo kakvu pomoć od vrha države. Ali postoje razni vidovi borbe.

RSE: Šta bi mogli otkriti od tih raznih vidova borbe?

Panović: Rano je još uvek.

Iako je „1389“ od nadležnih označen kao potencijalno jedna od najopasnijih deseničarskih grupa, niko u Srbiji nije reagovao na njihovo organizovano delovanje na severu Kosova. Neometano oni prave planove i za dane posle barikada:

„Po svoj prilici ostaćemo ovde da podržimo svoj narod. Videćemo već šta će to sklanjanje barikada sa sobom da povuče. Borba neće prestajati.“

Posete Srba iz susedstva

Vratimo se u Beograd. Protiv lidera pokreta „1389“ Miše Vacića vodi se postupak zbog diskriminacije LGBT osoba. Pretnje ozbiljnim sankcijama, uključujući i zatvorske, nisu ga omele niti učinile nepoželjnim sagovornikom za medije. Na „Radio Fokusu“ programu koji ima nacionalnu frekvenciju, poznatom kao medijsko uporištu desnice, nedavno je i otkrio:

„Mi smo na barikadi Rudare uspostavili svoj štab i koordinacioni centar. Tu se prihvataju naši pripadnici iz Beograda i svih drugih gradova Srbije koji dolaze na ispomoć lokalnim vlastima koji drže barikade“.

Po rečima Darka Panovića, od lokalnog srpskog stanovništva dočekani sa oduševljenjem a ne žali se ni na saradnju sa lokalnim liderima, uz napomenu da je „mnogo lakše delovati odavde nego iz Srbije“.

Panović napominje da pripadnici „1389“ nisu naoružani, ali ne želi da priča o tome da li na „severu“ ima oružja. Odbacuje svako dovođenje u vezu sa kriminalnim krugovima. Ne veruju u mogućnost dijaloga sa Albancima, na koje gleda kao na „neprijatelje“:

„Kosovo i Metohiju osećam kao srpsku zemlju. Kao neotuđivi deo Srbije. To je motiv zbog kog sam ovde. Za ovo su najviše krive strane agresorske sile. Ovo je okupirana teritorija. Tako je gledamo i trudićemo se da je oslobodimo svim sredstvima.“

Raširene zastave nekih evropskih država u kući pripadnika „1389“ dokaz su poseta koja su im od trenutka kada su stigli na sever Kosova upriličene a koje Panović nabraja.

„Dolaze momci iz Crne Gore. To su Srbi iz Crne Gore. Par puta su nam dolazili braća Rusi iz raznih organizacija. Bila je jedna delegacija iz Poljske. Bili su i Slovaci. Uglavnom su to patriotske organizacije u svojim zemljama. To su organizacije koje se bore za srpsko Kosovo.“

RSE: Jesu li i oni išli na barikade?

Panović: Da, jesu. I veoma im je zanimljivo bilo.

Gavrilo Princip, Karadžić i Mladić

No, najznačajniji susret imali su prošle sedmice. Naime, iako se sklanjaju od kamera kada je ruski ambasador Aleksandar Konuzin na čelu kolone od 27 kamina Barikade u Rudarama, avgust 2011.

Barikade u Rudarama, avgust 2011.

pomoći za severnokosovske Srbe pokušavao da prođe kroz prelaz Jarinje tik do njega upravo su stajali Miša Vacić i naš sagovornik.

U ovdašnjim medijima nije ukazano da ambasador Rusije nalazi svoje saveznike među pripadnicima organizacije koja je na ivici zabrane i to zbog, po oceni srpskog tužilaštva, „izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti“ prema manjina.

Ovaj proces, međutim, posebno ne zabrinjava ni pripadnike pokreta. Naime, Panović navodi da ni u slučaju zabrane ’1389’ neće prestati da deluje, a upitan da li to znači da prelaze u ilegalu kaže kako će se osloniti na „razne vidove borbe“.

Borba je reč na kojoj insistiraju. Neprekidna i uporna, svim sredstvima, protiv okupacije – to su fraze kojima bombarduju one kojima se obraćaju. Panovića smo pitali gde vidi istorijske uzore za stavove koje propagiraju:

„Neću sigurno preterati ako kažem da je to Gavrilo Princip.“

RSE: Za mnoge je on terorista.

Panović: Za mene je heroj. Zato što se suprotstavio tiraniji velike sile. To je ono što i danas imamo.

RSE: Ja vidim ovde fotografije Karadžića, Mladića..

Panović: I oni. Odnosno, pre svega Ratko Mladić, kao vojnik...

U svom programu „1389“ navodi da „organizacije imaju svrhu a nacije smisao“. To je zgodno opravdanje za politiku upotrebe „svih sredstava“ što do sada nije bilo sporno za lokalne lidere koji pozivaju na miran protest, a ne obaziru se na pominjanje rata i večne borbe, ali i autoritete u Srbiji koji od izbijanja krize na „severu“ za ovo, barem javno, nisu pokazivali poseban interes.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG