Dostupni linkovi

logo-print

RSE u Ašothalomu: Kako se ilegalno prelazi granica?


U jakoj konkurenciji, serija reportaža Norberta Šinkovića i Ognjena Zorića o ilegalnim migrantima, dobila je nagradu Radija Slobodna Evropa u kategoriji "breaking news". Podsećamo da je izveštavanje sa granice dovelo do značajnih promena: prekida lanca u trgovini s ljudima, zatvaranja hotele Lira i bolje saradnje država u regiji.

*************************

Džipom Poljočuvarske službe, koja, uz policiju, patrolira pograničnom zonom između Mađarske i Srbije, vozimo se zemljanim putem između šume i kanala ispunjenog vodom. Kanal predstavlja takozvanu „međuzonu“ između Srbije i Mađarske. Na svakih nekoliko desetina metara, vidimo prokrčeno šiblje i bačenu, mokru garderobu. Poljočuvar Barnabaš Peter Heredi, koji nas je poveo u patrolu, objašnjava da su to mesta na kojima migranti ilegalno prelaze granicu. Nakon što progaze kanal, u brzini skidaju mokru odeću, presvlače se i beže kroz šumu. Heredi odjednom ubrzava.

Vidimo grupu ljudi koja trči od kanala ka šumi. Džip se naglo zaustavlja i poljočuvar izlazi iz vozila.

„Halo, stanite”, kaže on.

Iz šume izlazi petnaestak ljudi. Među njima nekoliko žena i šestoro male dece. Mnogi od njih su mokri.

“Mi smo sa Kosova, ilegalno smo prešli granicu. Pešačili smo pet – šest kilometara”, objašnjava jedan od njih.

Kažu da dolaze iz Mitrovice i da nemaju papire. Poljočuvar nam na mađarskom kaže da im prevedemo da se ne boje.

RSE: Rekao je da ne brinete.

„Ima li tu neki put da mi idemo?“

RSE: Taj put vas vodi do prvog asfaltiranog puta. On vodi u selo. A granicu ste već prešli, ovo je već Mađarska.

Kanal su prvo prešli muškarci, koji su potom iz šume dovukli deblo kako bi preveli žene i decu.

RSE: Preko ovog debla ste prešli?

„Prvo smo mi prešli, pa smo posle dovukli deblo da žene i deca mogu preći.“

Grupa ljudi koja je upravo nelegalno ušla u Mađarsku, na put ka Zapadnoj Evropi krenula je iz Prištine. Lokalne vlasti navode da na tom mestu dnevno tako pređe i do 500 ljudi. Imigranti autobusima, preko Beograda dođu u Suboticu, grad dvadesetak kilometara udaljen od mađarske granice.Tamo ih, kako nam kažu, čim se iskrcaju dočekuju taksisti koji ih voze do jedne picerije, gde ih kontaktiraju krijumčari.

“Čim izađeš iz autobusa odmah ti priđu taksisti. Nude ti prevoz, a ne moraš im reći kuda da te voze, znaju oni. Prevoz košta trideset evra. Ostavljaju te kod jedne picerije. Tamo ti kažu da te čekaju ‚tvoji’. Ti lepo uđeš tamo, a oni traže dvesta evra po osobi da ih prebace u Mađarsku. Od mene su tražili osamsto evra da me prebace kilometar i da mi pokažu gde da pređem granicu“, objašnjava jedan iz grupe.

Krijumčare koji ljude prevode preko granice, mađarska policija zove „šetači“. Poljočuvar Heredi nam kaže da je baš pre nekoliko dana uhapsio jednoga. Mnogi od njih više ne prelaze granicu, već samo dovoze ljude do određenog mesta. Heredi nam pokazuje kuću sa srpske strane, pored koje više puta dnevno prolazi jedan isti automobil.

„Redovno dolazimo na ovaj deo granice i često vidimo da na srpskoj strani jedan crveni auto dovozi ljude do jednog salaša. Tamo im vozač pokazuje pravac ka Mađarskoj i grupa krene ka nama. Meni nije jasno zašto nadležni na srpskoj strani ne reaguju“, pita Heredi.

Nedaleko odatle, dublje u šumi, nailazimo na još jednu grupu ljudi sa Kosova:

„Do granice smo došli autobusom,a posle smo došli peške dovde.”

Na zemlji sedi trudna devojka. Nekoliko muškaraca u rukama nose bebe. Kao i ostale građane Kosova, na put ka Zapadnoj Evropi preko Mađarske, naterala ih je beda, kaže nam jedan od njih.

„Da budem iskren, ja sam krenuo zbog toga što nema posla, nema plate. A vidiš ovog čoveka sa dvoje dece? Nema platu, nema šta da jede, kuda će?“

Hodom kroz šumu kilometar dalje, migranti izlaze na drum koji od mesta Ašothalom vodi ka gradu Segedinu. Vozeći se tim putem, vidimo na stotine ljudi, koji podeljeni u grupama od po dvadesetak pešače ka jednom ili drugom gradu, često ne znajući u kom pravcu idu. Tu, većinu njih, zaustavlja policija, civilna straža ili poljočuvarska služba. Zastajemo kod jedne takve grupe.

Barnabas Peter Herendi

Barnabas Peter Herendi

Poljočuvar Heredi nas je na mađarskom zamolio da im prevedemo da će uskoro po njih doći autobus.

„Za nekih dvadesetak minuta stiže policija, autobusom. Oni će vas pokupiti i odvesti u Segedin. Tamo će vas evidentirati. Nakon toga dobićete smeštaj, odnosno bićete smešteni u centrima za azilante.”

“Razumem. Da sam znao gde, ne bih hodao satima. Da sam našao neku stanicu ja bih se odmah javio.“

Ova grupa od oko 40 ljudi je na autobus, kojim će biti prevezeni do jednog od nekoliko već prepunjenih prihvatnih centara, po mrazu čekala oko dva sata. Poljočuvar im je objasnio da ka Ašothalomu iz drugog pravca ide još jedna gupa od oko 60 ljudi, a da je u to mesto od utorka ujutro do kasno u noć istog dana stiglo preko 300 njih, te da su svi autobusi zauzeti, kao i sve policijske patrole.

* Naši novinari, Norbert Šinković i Ognjen Zorić, posetiće jedan od prepunih prihvatnih centara, doneće nova svedočenja onih koji su u potrazi za boljim sutra sa Kosova nelegalno ušli u Mađarsku, a razgovaraće i sa predstvnicima nevladinog sektora koji pomažu migrantima, kao i sa gradonačlenikom Ašothaloma.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG