Dostupni linkovi

logo-print

RSE sa migrantima sa Kosova: “Greši ko misli da je ovo lak put”


„Ljudi misle da se granica prelazi lako i da je ovo jedan lak put”, priča stanovnik Kosova koji je nelegalno ušao u Mađarsku. Prema podacima mađarske ambasade u Prištini, samo u januaru u toj zemlji je azil tražilo 10.188 kosovskih Albanaca. Sagovornik našeg radija, na svoje sugrađane apeluje da to ne čine i da se on lično pokajao što je krenuo na ovaj put. U Mađarsku, ipak, i dalje svakoga dana nelegalno uđe više desetina, pa i stotina ljudi sa Kosova. Neki uspevaju da nastave ka svom cilju – pre svega Nemačkoj, dok drugi u nekom od zatvorenih prihvatnih centara, čekaju na deportaciju.

U Ašothalomu, Morahalomu i drugim pograničnim mestima, nastavljena su privođenja ljudi sa Kosova koji i dalje u velikom broju nelegalno prelaze granicu Srbije i Mađarske. Samo u Morahalomu, u sredu je privedeno više stotina ljudi. Oni koji zatraže azil budu evidentirani i dobijaju rok od 24 časa da se jave u neki od prihvatnih centara u Mađarskoj, gde bi trebalo da borave do odluke o azilu. Takođe, dobijaju i dokument za besplatnu vožnju železnicom u tom periodu.

Mapa kretanja azilanata od Srbije do Mađarske

Mapa kretanja azilanata od Srbije do Mađarske

Mnogi od njih, međutim, rok od jednog dana iskoriste da iz Mađarske stignu do zemalja u koje su namerili da idu – pre svega Austriju i Nemačku. Tako je u mestu Đer između Budmipešte i Beča, ove nedelje iz voza izvedeno i potom uhapšeno preko 200 državljana Kosova.

Na železničkoj stanici u Segedinu, gradu nadomak granice sa Srbijom, svakodnevno više desetina ljudi sa Kosova čeka voz - neki do prihvatnih centara, više njih ipak za Budimpeštu odakle nastavljaju dalje ka Evropi.

„Odavde ne idu u velikim grupama… njih desetak u grupi. Za Budimpeštu mnogi odlaze busom, taksijem... Nema pravila kako i kada se pojavljuju na Železničkoj stanici. Evo, i pre podne smo imali jednu grupu, dvadesetak ljudi“, kaže radnik na stanici.

Nakon sat vremena, u čekaonicu ulazi veća grupa ljudi sa Kosova. Među njima nekoliko žena i dece. Odmah izlaze na peron sa koga uskoro treba da krene voz ka Budmipešti. „Sada imamo dokumenta da se krećemo unutar Mađarske. Mi, naravno, čekamo prvu mogućnost i ne želimo da ostanemo u Mađarskoj. Ovo je tranzit. Imam rodbinu u Evropi, a i sam sam živeo tamo neko vreme i videću gde možemo da idemo.“

Centar za tražioce azila u Kiškunhalašu

Centar za tražioce azila u Kiškunhalašu

Za razliku od našeg sagovornika, drugi, koji nisu zatražili azil verujući da će biti u prilici da to učine u Nemačkoj ili Austriji, bivaju odvedeni u jedan od centara zatvorenog tipa, neke vrste pritvora, odakle ih deportuju. U Kiškunhalašu, 60-ak kilometara od Segedina nalazi se jedan takav centar. Spolja izgleda kao zatvor. Zgrada je bledo zelene boje, a na zidovima bodljikava žica. Policija nas nije pustila da uđemo.

U centru u Kiškunhalašu sa policijom sarađuje nevladina organizacija “Menedek”, što znači “Sklonište”. Žužana Perak iz te organizacije, koja se bavi pružanjem pomoći imigrantima, rekla nam je da se u toj ustanovi trenutno nalazi 100 do 110 osoba.

Centar im u potpunosti pokriva hranu tri puta dnevno, deci pet puta, zdravstveni nadzor i smeštaj. Sve ovo u zatvorenoj instituciji, što znači da nemaju mogućnost da napuste objekat. Organizujemo im slobodne aktivnosti da bismo smanjili psihičke traume zbog boravka u ovoj zatvorenoj instituciji. Ono što još činimo, to je priprema njihovog povratka u zemlju porekla u kontaktu sa međunarodnim organizacijama, policijom, upravom. Takođe, pokušamo da ih informišemo o tome koje su moguće posledice ilegalne imigracije, kao i šta ih čeka na Zapadu, pošto često imaju pogrešnu sliku o njihovim mogućnostima”, rekla je Perak.

Laslo Torockaj

Laslo Torockaj

U međuvremenu u Aštohalom pristižu novi migranti. “Spreman sam da odem u Prištinu i da razgovaram o ovom problemu”, rekao nam je gradonačelnik te opštine, Laslo Torockai, koji je svojevremeno bio poznat i javnosti u Srbiji, kada mu je 2008. godine, kao tadašnjem članu mađarskog Omladinskog pokreta “64 županije” koji je srpska policija okarakterisala kao ekstremističku organizaciju, na neko vreme zabranjen ulaz u Srbiju.“Ako ne dođe do promene, postoji samo jedna mogućnost koja može da nam obezbedi sigurnost, to je podizanje ograde duž granice. To ne bi bila obična ograda, već kao i na meksičkoj granici. Mora ponovo da se uvede graničarska služba koja bi patrolirala pored ove ograde“, rekao je Torockai.

Za to vreme na segedinskoj železničkoj stanici, sedmočlana porodica sa Kosova, koja je preko Subotice nelegalno ušla u Mađarsku, čeka polazak voza za Budimpeštu. Odatle, kaže nam otac, nameravaju da se domognu Nemačke. Dodaje, međutim, da se kaje što je porodicu poveo na ovaj put. „Ljudi misle da se granica prelazi lako i da je ovo jedan lak put. Apelujem na druge da ne kreću“, poručio je.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG