Dostupni linkovi

logo-print

RSE sa izbeglicama u Preševu: Promrzli i bolesni čekaju voz za dalje


Makedonija je posle jednog dana blokade ponovo otvorila granicu za izbeglice sa Bliskog istoka i drugih područja koje pristižu iz Grčke. Njih oko 600, koji su bili stopirani u graničnom pojasu, vozom bi u narednim satima trebalo da budu transportovni ka Tabanovcu na granici sa Srbijom. Nakon vožnje koja traje oko četiri sata pešačiće dva kilometra do tranzitnog centra Miratovac, dok se njihov dolazak u prihvatni centar u Preševu očekuje u četvrtak uveče. Pre zatišja u prilivu izbeglica nekoliko stotina prognanih, među kojima je bilo puno dece po cičoj zimi na preševskoj železničkoj stanici čekalo je voz za Hrvatsku.
Primer novog formulara

Primer novog formulara

Nova pravila za izbegle

Izbeglice koje iz Makedonije stižu u Srbiju od ponedeljka dobijaju izmenjeni formular za registraciju, kom je dodata rubrika u kojoj moraju da upišu zemlju u kojoj traže azil. Granicu će od sada moći da pređu samo oni koji se izjasne da žele da idu u Austriju i Nemačku. Zamenik upravnika Prihvatnog centra u Preševu Slobodan Savović izjavio je za RSE da u tom kampu gotovo da nema onih koji bi se kretali ka drugim destinacijama, jer su prethodno zaustavljeni u Grčkoj i Makedoniji.

“Formular dobijamo od MUP-a. Dodata je samo jedna rubrika, ona u kojoj piše ‘zemlja destinacije’”, objasnio je Savović.

Naš sagovornik navodi da migranti koji stižu iz Makedonije poseduju tamo izdate dokumente, u kojima je takođe zemlja destinacije u koju žele da odu označena u posebnoj rubrici. “Od onih koji stižu, 99,9 odsto navode da žele da odu u Austriju ili Nemačku”, zaključio je Savović.

Promrzle grupice od po desetak ljudi tiskaju se oko vatre koju su založili od prikupljenih grančica. Kasno je popodne, voz čekaju od jutros. Poslednje informacije su da bi trebalo da stigne za oko sat vremena.

Sa nestrpljenjem ga čeka petočlana porodica izbegla iz Sirije. Troje dece i njihovi roditelji. Majka, koja nam se predstavila kao Saliha, kaže da su na putu devet dana a krajnji cilj im je Nemačka.

„Morali smo da putujemo po zimi jer su letos bile ogromne gužve za izlazak iz Sirije. Jako loše podnosimo hladnoću. Sve troje dece nam je bilo bolesno, doktori su ih pregledali i dali im lekove. Sada samo najmlađa ćerka kašlje. Gde god da smo bili, humanitarci su nam izlazili u susret“, kaže Saliha.

Na peronu okovanom ledom čeka najmanje dvestotine ljudi. Umotani su u ćebad iz humanitarne pomoći, šalove i marame. Strpljivo čekaju da odu u sledeći kamp u Slavonskom Brodu u Hrvatskoj.

Svega nekoliko stotina metara udaljen je preševski prihvatni centar. Procene su da je kroz njega od početka izbegličke krize prošlo čak 800.000 ljudi. U uslovima oštre zime prognanima su obezbeđeni šatori sa grejanjem i kupatila – tako da ličnu higijenu više ne obavljaju na česmama pod otvorenim nebom.

Svuda je veoma mnogo dece, kojoj je u ovim polarnim uslovima najteže, kaže nam Sirijac Zaher koji putuje sa svojom devetočlanom porodicom.

„Dvoje dece iz naše familije je bilo prehlađeno. U Srbiji smo dobili jakne i ono što nam je još bilo potrebno da se utoplimo. Vreme je jako loše i opasno. Hladno, kišovito, vetrovito što nam je jako otežalo put kroz Tursku i delom Grčku“, kaže Zaher koji se kao i većina izbeglih sa Bliskog istoka sa svojom porodicom uputio u Nemačkoj gde planira da okonča studije fizike i nauči nemački.

FOTOGALERIJA: Čekajući voz na minusu u Preševu

Hasanu, takođe izbeglici iz Sirije koji putuje sa prijateljima, najteže je bilo na ovom području. „Ovde je najhladnije“, naglašava.

„Na relaciji između Makedonije i Srbije u dužini od 3-4 kilometra. Bilo je strašno hladno. Ali dobili smo sve što nam je bilo potrebno. Zaista sve“, kaže Hasan.

Svakoga dana o njima brine na stotine volontera koje su sa raznih krajeva sveta u Preševu okupile muke kroz koje ovi ljudi prolaze. Obezbeđuju im medicinsku pomoć, lekove, toplu odeću, hranu, pomažu majkama sa decom. Dnevno se u kampu u Preševu zbrine do dvestotine promrzlih i bolesnih, kaže za naš program Astrid Kastelen iz UNHCR-a, Agencije Ujedinjenih nacija za izbegle.

„Kašalj i bronhitis kod dece su najčešći. Obezbeđujemo potrebne lekove, a ako je potrebno, transportujemo ih do vranjske bolnice. Pojedine koji žele da nastave putovanje uveravamo da pristanu na bolničku negu. Baš ove nedelje imali smo slučaj deteta obolelog od bronhitisa. Ubedili smo majku i oca da ostanu nekoliko dana“, podvlači ova humanitarka.

Na prvi pogled ne toliko značajnim, ali ipak važnim poslom u kampu se bavi Dalibor Cvikić. Brine o čistoći mesta koje hiljadama ljudi makar na jedan dan biva odmorište. Pogađa ga sudbina ljudi prognanih iz sopstvenih domova.

„Što mogu, pomažem. Delimo hranu, jakne. Dao bih im nešto svoje od kuće da imam, ali nemam, prevelika je nemaština“, kaže Dalibor. Ovako ostaje mu samo da ih podrži u ostvarenju sna normalnog života bez rata i stradanja, što je želja koju ističe Zaher jedan od naših sagovornika iz preševskog prihvatnog centra.

„Nadam se otvorenim vratima kako za sebe i svoju porodicu tako i za druge Sirijce, kao i Iračane i Avganistance. Planiram da se vratim u Siriju, to je moja zemlja. Učiniću to kada se rat završi”, zaključuje svoju priču Zaher.

FOTOGALERIJA: Izbeglice na putu ka Preševu, granica Makedonije i Srbije

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

XS
SM
MD
LG