Dostupni linkovi

logo-print

Godišnjica Mastrihtskog ugovora: Kriza u EU zaoštrila podele o integracijama


Rosa Balfour

Rosa Balfour

Evropa je integrisanija nego ikada u svojoj istoriji, bez obzira na probleme sa kojima se suočava i razlike među članicama EU, kaže za Radio Slobodna Evropa Rosa Balfour, glavna analitičarka za Balkan briselskog Centra za evropsku politiku (EPC) povodom 20 godina od stupanja na snagu Mastrihtskog ugovora koji je udario temelje daljim integracijama Evropske Unije.

Ipak, kriza koja je pogodila evrozonu, zaoštrila je podele, izbacujući na površinu različite poglede o nastavku integracija. Stoga smatram da će institucionalni okvir i tempo integracija u doglednoj budućnosti biti konfuzniji nego dosada, ističe Balfour.
Kada je reč o balkanskim zemljama, zamor od proširenja u EU otežava njihov ulazak, ali se može očekivati da pre svega Crna Gora postane članica krajem ove ili početkom sledeće decenije.

EU ne može da traži formalno od Srbije da prizna Kosovo, jer to nije učinilo ni pet njenih članica, ali to može učiniti na neformalni način, jer je malo verovatno da će Unija dozvoliti ponavljanje negativnog iskustva sa prijemom podeljenog Kipra, smatra Balfour.

RSE : Stupanje na snagu Mastrihtskog ugovora pre 20 godina definitivno je označilo novu, višu fazu u evropskim integracijama. Međutim, osim napretka bilo je i neuspeha, kao što je neusvajanje Ustava EU, zatim nesuglasica oko Lisabonskog sporazuma.

Balfour: Ugovor iz Mastrihta je definitivno predstavljao kvalitativan iskorak u evropskim integracijama. Njime je predviđeno stvaranje političke unije kao i evrozone. Ta dva ostvarenja su veoma značajna. Omogućio je i reforme u drugim oblastima. Naravno, taj put nije bio lak. Naročito je ekonomska kriza poslednjih nekoliko godina negativno uticala na privrženost pojedinih članica nastavku izgradnje političke unije. Članice su podeljene i oko još nekih političkih kao i pitanja međunarodne bezbednosti. Međutim, uprkos ovoj tamnijoj strani, treba da imamo u vidu širu sliku, tačnije da evropske zemlje nikada nisu bile tako međusobno povezane u svojoj istoriji kao sada.

RSE: Pomenuli ste ekonomsku krizu. Međutim, ona je u mnogo čemu posledica strukturalnih nedostataka EU, počev od toga da postoji monetarna unija ali ne i fiskalna, što je sada jedna od tačaka sporenja. Takođe, EU još uvek više liči na savez suverenih država nego na integrisanu zajednicu, tako da nije u stanju da govori jednim glasom, odnosno da nastupa jedinstveno.

Mastrihtskim ugovorom, koji je stupio na snagu pre 20 godina, EU je otišla korak dalje od svog prvobitnog ekonomskog cilja, stvaranja jedinstvenog tržišta, a u prvi plan su izbile i njene političke ambicije. U dugoj istoriji evropskog projekta taj ugovor predstavlja veliku prekretnicu zbog stvaranja jedinstvene valute, moćnog simbola i ključnog koraka napred u evropskoj integraciji.

Ugovor o Evropskoj uniji potpisan je u Mastrihtu 7. februara 1992. godine a stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine.

Sklapanje novog ugovora je usledilo nakon promena na spoljnom i unutrašnjem planu, poput pada komunističkih vlasti u istočnoj Evropi i ujedinjena Nemačka.

Ugovorom iz Mastrihta je ustanovljena Evropska unija na "tri stuba" - Evropska zajednica, zajednička spoljna i bezbednosna politika i pravosuđe i unutrašnji poslovi, kao kombinacija nadnacionalnog i međuvladinog pristupa, a tu strukturu je zadržala sve do stupanja na snagu Lisabonskog ugovora 1. decembra 2009. godine.
Balfour: To je oduvek bilo tačno stanje stvari. Takođe, postoji strukturalna neravnoteža i velike razlike unutar EU, tako da se finansijska kriza različito odražava na članice. To automatski znači da one nemaju jedinstven stav šta je najbolje rešenje za ekonomske nedaće. Na primer, stavovi Nemačke ili Švedske su dijametralno suprotni poziciji Grčke ili Portugalije. No, da ponovim ne treba imati na umu samo probleme u poslednjih nekoliko godina, već treba gledati na evropske integracije u širem istorijskom kontekstu. Uprkos pomenutim, aktuelnim teškoćama, nema naznaka da neko želi da vrati točak integracija unazad. Članice EU možda nisu integrisane na nivou koji bi mnogi želeli. Možda neko preispituje važnost i korist od integracija, ali niko ne razmišlja da se vrati na pređašnje stanje. Sve je izraženija saradnja većine članica o ključnim međunarodnim pitanjima. One koordiniraju diplomatske napore, bez obzira na razlike o ekonomskim pitanjima.

RSE: U sredu su se konzervativci Angele Merkel i socijaldemokrati saglasili da ako formiraju vladu insistiraju na uvođenju poreza na finansijske transakcije na nivou EU, čemu se protivi 11 članica, pre svega Britanija. Da li je i to jedan od pokazatelja velikih razlika u viđenju daljih evropskih integracija.

Balfour: Velika Britanija je najrezervisanija prema evropskim integracijama, ona ne želi da uđe u monetarnu uniju. Stoga se može govoriti i o Evropi u „dve brzine“, odnosno o članicama koje su deo evrozone i drugima van nje. Međutim, smatram da će se nastaviti integracije, odnosno širenje evrozone, bez obzira na mišljenje zemalja koje su van nje.

RSE: Da li postoji opasnost od daljih podela unutar EU. Pojedini eksperti upozoravaju na opasnost rascepa, tako da se stvore blokovi sa članicama prvog i drugog reda.

Balfour: U poslednjih nekoliko godina u više navrata bilo je veoma opipljivih rizika od raspada Evropske Unije, ali se to nije dogodilo, što je svakako pozitivno. Međutim, imajući u vidu da se EU širi – od nedavno ima 28 članica – to nagoveštava da će u budućnosti biti još više razlika među njima. Mislim da nije verovatno da, makar u dogledno vreme, sve one nastave integracije istim intenzitetom. Ova kriza je zaoštrila podele, izbacujući na površinu različite poglede o nastavku integracija. Stoga smatram da će institucionalni okvir i tempo integracija u doglednoj budućnosti biti konfuzniji nego što je bio dosada.
RSE: Može li to ugroziti opstanak EU i uticati na dalje njeno zaostajanje za velikim svetskim silama.

Balfour: Smatram da je saradnja među evropskim državama od presudne važnosti jer je ulog uticaj i međunarodna pozicija starog kontinenta. Svaki racionalni političar uviđa da korist od evropskih integracija daleko nadmašuje njene troškove. Nije ozbiljna opcija da gotovo nijedna članica EU nastavi sama svojim putem, imajući u vidu njihovu veličinu i moć. Čak ni Nemačka, koja je najuspešnija, ne bi mogla da ostvari sama to što je postigla u saradnji sa ostalim evropskim zemljama.

Besmisleno je da Zapadni Balkan ostane enklava na starom kontinentu
RSE: Kada je reč o balkanskim zemljama, one možda imaju pomešana osećanja prema ugovoru iz Mastrihta. S jedne strane, on im je jasna ideja vodilja šta treba da urade na evropskom putu. S druge strane, ovim dokumentom podignuta je lestvica, odnosno pooštreni su kriterijumi za članstvo u odnosu na zemlje koje su ranije ušle u EU, kao što su Španija, Portugalija i Grčka. Da li to, u kombinaciji sa krizom u evrozoni i zamorom od proširenja, na neki način odlaže ulazak preostalih balkanskih država u evropsku porodicu.

Balfour: Da, postoji zamor od proširenja. Istovremeno, pooštreni su kriterijumi. Sa treće strane, EU je mnogo integrisanija nego 1993. godine kada je stupio na snagu Ugovor iz Mastrihta. Sve u svemu, ovo nije pozitivan period kada je reč o entuzijazmu u EU za proširenje. U međuvremenu, i na Balkanu se u pojedinim krugovima izražava sumnja u korist od ulaska u Uniju. Međutim, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina građana podržava evropske integracije. Proširenje se nastavlja. Nedavno je Hrvatska postala članica. Crna Gora pregovora o članstvu. Srbija će najverovatno započeti ove pregovore u januaru. Srbija i Kosovo su bliže prevazilaženju razlika nego ranije. Međutim, svim balkanskim zemljama predstoji ogroman posao na sprovođenju reformi, pre svega BiH i Kosovu. Besmisleno je da ove male zemlje ostanu enklave na starom kontinentu. Stoga, njihova saradnja, kako sa susedima na Balkanu tako i ostalim evropskim zemljama, nema alternativu. Istovremeno, kada je reč o poziciji EU, računica bi pokazala da prednosti od integracije balkanskih zemalja nadmašuje troškove međunarodnog prisustva na tom području i razmeštanja policije na Kosovu. U interesu je Brisela da na Balkanu postoje funkcionalne, stabilne i demokratske države koje ne predstavljaju rizik po EU.

RSE: Pomenuli ste da je lestvica veoma visoka. Međutim, ona je u međuvremenu podignuta još više u odnosu na Mastrihtski ugovor. Kriterijumi za preostale balkanske zemlje su još oštriji nego što su bili za Bugarsku i Rumuniju 2007., ili za zemlje centralne Evrope 2004. godine. To se može tumačiti i kao neodlučnost, pa čak i namera EU da odloži prijem ovih zemalja, dok ne prevaziđe ne samo ekonomsku već i institucionalnu krizu.

Hajde da razmišljamo pozitivno u smislu da će EU rešiti svoje interne probleme i da će balkanske zemlje biti primljene ali tako da ne uvezu bilo kakvu političku nestabilnost.
Balfour: Tu postoje dva momenta. Prvo, EU je sada integrisanija pa je, stoga, i zahtevnija. Čak i zemlje koje su primljene 2004. morale su da ispune dodatne kriterijume u odnosu na Ugovor iz Mastrihta, na osnovu amsterdamskog sporazuma iz 1997. Lisabonski sporazum iz 2009. je takođe podigao lestvicu za prijem novih članica i, istovremeno, omogućio je Evropskoj komisiji da traži ispunjavanje novih kriterijuma, tako da su balkanskim zemljama postavljeni dodatni uslovi koji se tiču izgradnje i zaokruživanja državnosti. Ovde je pre svega reč o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, zatim prevazilaženja sukoba Skoplja i Atine oko imena Makedonije. Gotovo svaka država u regiji ima neki od problema koji se tiču njihove državnosti.
S druge strane, teoretski postoji rizik da Evropska Unija manipuliše pooštrenim kriterijumima kako bi odložila ulazak balkanskih zemalja. Međutim, mnoge članice EU su privržene proširenju. Drugo, rizik od odlaganja prijema zemalja ove regije je i dalje veliki iako već dugo vremena u njoj vlada relativan mir. Treće, civilno društvo, kako na Balkanu tako i u celoj Evropi, veoma je aktivno i skrenulo bi pažnju da je to sramna politika ukoliko bi se EU odlučila da manipuliše svojim daljim proširenjem, odnosno prijemom zemalja iz ove regije.

RSE: Kada očekujete ulazak balkanskih država u EU?

Balfour: To će potrajati. Kako sada stvari stoje, zemlje koje prednjače u integracijama, kao što su Crna Gora, mogu da uđu u EU krajem ove ili početkom sledeće decenije. Moguće je i Srbija, mada ona mora da pronađe dugoročno rešenje za pitanje Kosova, ne samo u smislu normalizacije odnosa sa njim. Tu se postavlja i pitanje državnog suvereniteta. BiH se suočava sa ozbiljnim izazovima. Startna pozicija Kosova na evropskom putu je veoma niska. Ono mora da učini mnogo toga na izgradnji državnih institucija. Stiče se utisak da Makedonija nije u stanju da prevaziđe duboke razlike sa Grčkom.

Međutim, ja se ne bih fokusirala na datum već na reforme i proces integracija koje omogućavaju suštinsku transformaciju ovih zemalja. Istovremeno, i EU se menja tako da niko ne zna kako će ona izgledati za deset godina.

RSE: Postoji vic da će se EU raspasti pre nego što balkanske zemlje budu primljene, ili da će kada uđu u evropski blok izazvati njegov krah.

Balfour: To je moguće. Ali, hajde da razmišljamo pozitivno u smislu da će EU rešiti svoje interne probleme i da će balkanske zemlje biti primljene ali tako da ne uvezu bilo kakvu političku nestabilnost.

RSE: Da li će Srbiji biti postavljen uslov da pre ulaska u EU i formalno prizna Kosovo.

Balfour: Kako stvari sada stoje, Evropska Unija to ne može formalno da zatraži od Srbije, ali može neformalno. Naime, pet članica EU ne priznaje Kosovo. Međutim, veoma je malo verovatno da će Unija primiti u svoje redove podeljenu zemlju. To je uradila sa Kiprom i posledice su veoma negativne, pa ne želi da ponovi to iskustvo.

RSE: EU to ne može da zatraži formalno, ali mogu pojedine članice, kao što su Nemačka, Britanija i druge.

Balfour: Da, članice EU mogu pojedinačno da blokiraju ulazak Srbije.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG