Dostupni linkovi

logo-print

Brisel Beogradu: Put do EU vodi preko Kosova


Zelenim svetlom za otvaranje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom u januaru, Srbija tek započinje dugogodišnji hod po mukama. Ako Evropski savet potvrdi takozvani pregovarački okvir, odnosno, da implementacija aprilskog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom teče kako je planom i predvidjeno, Beogradu se u januaru otvara 35 poglavlja za pregovore. Već sada gotovo i nema dileme da će normalizacija odnosa sa Kosovom biti glavni uslov napretka Srbije ka Evropskoj uniji, što je svojim domaćinima u Beogradu poručio i predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompuy.

Da zaradi datum pristupnih pregovora sa EU, Srbija je bila potrebna čitava decenija. Taj medjukorak vlast je je najavljivala kao dan D, upregnuvši čitavu naciju u gotovo psihotično stanje. U redu, trebalo se nečim pohvaliti pred građanima nakon briselskog sporazuma sa Kosovom, ali datum će biti tek početak sizifovskih napora, koji će se meriti godinama. Doduše, ne baš istih muka koje su videli svi dosadašnji kandidati, nego i dodatnih.

Normalizacija odnosa sa Kosovom, postaće, i formalno, deo, i to najvažniji, 35. poglavlja, a najavljuje se da će se provlačiti i kroz sva ostala. Ukoliko Evropski savet potvrdi da je sve u radu sa implementacijom aprlskog sporazuma, pristupni pregovori počinju, ali se i zatvaraju, poglavljima 23 i 24, čija su meta pravosuđe, borba protiv korupcije i ljudska prava, ali tim poglavljima pridodaće se i poglavlje 35.

Da će normalizacija odnosa sa Kosovom biti ključni uslov napretka Srbije, poručio je svojim domaćinima i predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompuy. U Beograd je doneo poruku da Srbija ima punu podršku na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ali da moraju da se nastave suštinski napori za normalizaciju odnosa sa Prištinom:

Herman van Rompej i Ivica Dačić u Beogradu, 1. jul 2013.

Herman van Rompej i Ivica Dačić u Beogradu, 1. jul 2013.

“Suštinski napori da se implementira aprilski dogovor o normalizaciji odnosa sa Kosovom moraju se nastaviti”, rekao je Rompuy.

Odluka Beograda i Prištine da postignu sporazum u Briselu bila je dalekovida i veoma značajna, jer je otvorila put za istorijski dogovor srpske i albanske zajednice, za šta su zaslužni hrabri i dalekovidi lideri u Beogradu i Prištini, kazao je predsednik Evropskog saveta nakon razgovora sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem.

Evropska unja će, rekao je, nastaviti da politički i finansijski pomaže Srbiji na putu njenih evrointegracija, ali da će ritam napretka Srbije zavisiti od njene posvećenosti primeni briselskog sporazuma.

Predsednik Evropskog saveta izrazio je uverenje da će hrvatskim putem krenuti i druge države Zapadnog Balkana.

“Danas proslavljamo puno članstvo Hrvatske u Evropskoj uniji. Zajedno sa otvaranjem pristupnih pregovora sa Srbijom i mandatom za pregovaranje o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom, otvoreno je novo poglavlje u ovom regionu Evrope. Verujem da će i druge balkanske zemlje da se osete inspirisane ovim zamajcem i ostaviti po strani podele, koncentrisati se na zajedničke interese, zajedničke vrednosti i ciljeve”, kazao je visoki evropski zvaničnik.

Dačić: Važno da pregovori počnu odmah

Da se nije lako pridružiti Evropskoj uniji i da to postaje sve teže, ali da je za Srbiju dodatan uslov normalizacija odnosa sa Prištinom poručio je domaćinima i Vincent Deger, šef delegacije EU u Srbiji.

Otvaranje pregovora za članstvo u EU nova je oznaka za kvalitet srpskog društva, rekao je premijer Ivica Dačić, naglasivši da je izuzetno važno da pregovori počnu odmah.

“Naša ambicija je da to uradimo brzo, efikasno i kvalitetno i da Srbija ne bude nagrađena članstvom u EU već da članstvo dobije jer je to zaslužila zbog unutrašnjih reformi“, istakao je Dačić.

Uprkos Dačićevoj volji za ubrzanje, brzine u pristupnim pregovorima sa svim prethodnim kandidatima za EU do sada nije bilo, pa je neće biti ni sa Srbijom. Ne samo zato što treba harmonizovati čitavu nezavidnu domaću zakonsku sagu sa hiljadama i hiljadama stranica acqui-ja, odnosno, evropske pravne tekovine, nego zato što to sve, jednom kad se prevod prepiše od Hrvatske i Crne Gore, treba i implementirati. Bez varanja na kartama poput onog viđenog u igri sa Venecijanskom komisijom za Tadićevog vakta, prilikom izrade seta pravosudnih zakona i samozvane reforme pravosuđa.

Pregovore je Hrvatska sprovodila čitavih šest godina, zbog čega zabavno zvuči nedavna Dačićeva, doduše polušaljiva, poruka visokoj predstavnici Cahterine Ashton da Srbija to namerava da obavi za četiri-pet godina. Srpskoj vlasti bi bilo uputno da se priseti da je i Hrvatska na tom putu imala zastoja zbog graničnih problema sa Slovenijom ili isporuke Gotovine, a da se i ne pominje Turska koja je pregovore počela pre osam godina i zbog kiparskog i nekih drugih problema zatvorila samo jedno poglavlje. Ukoliko bude zastoja na putu normalizacije odnosa sa Kosovom, Srbiji će pregovarački proces prosto biti zamrznut i to više u Briselu niko i ne krije.

Za sada je u Beogradu pažnja usmerena na formalno-pravnu stranu čitave priče, koja se svodi uglavnom na to, kako je rekao direktor vladine Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević, da brzo treba imenovati tim i šefa pregovaračkog tima za pristupne pregovore.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG