Dostupni linkovi

logo-print

Robot: Batler, pomoćnik i prijatelj


"Geminoid-F" robot (lijevo), ilustracija

"Geminoid-F" robot (lijevo), ilustracija

Pripremila Jasmina Lazić

Koliko puta ste, samo tokom praznika, poželeli da uopšte ne morate da ustajete iz omiljene fotelje i da vam neko donosi kafu, parče pice ili kompletan ručak “na noge”, pa čak i da, umesto vas, otvara vrata prijateljima koji su došli da vam čestitaju Novu godinu? Praktikovanje razmaženosti teško da bi dugo tolerisao bilo koji član porodice, pa i sam batler, ukoliko ga imate, ali možda vam se, za koju deceniju, i posreći.

Osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg izjavio je da u 2016. godini želi sebi da napravi asistenta sa veštačkom inteligencijom, koji bi mu pomagao u kući i na poslu.

Kako je naveo, rad na tom projektu počeće tako što će istražiti postojeću tehnologiju, a zatim će naučiti robota da razume njegov glas kako bi mogao da kontroliše sve u svojoj kući, kao što su muzički uređaji, svetla i temperatura, pa čak i dešavanja u sobi njegove ćerke Maks.

Sa Slobodanom Bubnjevićem iz Centra za promociju nauke u Beogradu i novinarem nedeljnika “Vreme”, razgovaramo o tome koliko je Zakerbergov san realno dostižan u ovoj godini.

“Teško je reći da će baš u okviru jedne godine, pa i 2016. doći do realizacije takve ideje, s obzirom da već praktično 60 godina ljudi pokušavaju da naprave neki oblik kućnog robota ili veštački inteligentno stvorenje koje bi nam pomoglo u kućnim poslovima. Jedna godina svakako nije dovoljna. Međutim poslednjih deset ili petnaest godina se može govoriti o stvarno velikom napretku veštačke inteligencije i njene primene u svakodnevnom životu, tako da Zakerbergova ideja nije nerealna i moglo bi se očekivati da u narednoj deceniji vidimo nešto nalik na kućnog robota”, kaže Bubnjević.

Mi sada u našim domovima već imamo neke vrste robota koji nam pomažu u svakodnevnom životu, a prema rečima našeg sagovornika, čoveku je danas na raspolaganju čak 200.000 robota koji se koriste uglavnom u industriji i menjaju čoveka u opasnim zanimanjima.

“Gotovo sve velike industrije danas ljudsku snagu koriste znatno manje nego pre 50 godina. Roboti su praktično u svim delovima ljudskog života – od medicine do teške metalurgije i oni uspevaju zapravo da omoguće da se neki poslovi obave a da to ne ugrozi ljudske živote i u tom smislu su postali praktično nezamenljivi. S druge strane, to utiče i na ekonomiju današnjice”, kaže Bubunjević i dodaje da je u celoj priči dobra vest to što snovi s početka 20. veka o tome da će robot biti naš prijatelj u domaćinstvu, nisu potpuno zaboravljeni. “Cela jedna generacija tehnoloških milionera i milijardera kao što su Elon Mask i Mark Zakerberg, maštaju o tome da ostvare te dečačke snove. Elon Mask pravi elekritčne automobile i pre par dana je lansirao i portabl bateriju, sa idejom da učini struju dostupnom na svim mogućim mestima na zemlji. Jako je važno što ti ljudi investiraju u tehnologiju i pomažu ne samo njenu primenu tamo gde je ona do sada bila ekonomski isplativa, već i doprinose da se ostvare neki stari snovi čovečanstva.”

A kako stvari stoje, roboti polako zamenjuju ljude i na privatnom planu. Krajem prošle godine pravi hit na internetu bio je snimak robota koji bi mogao da bude “lek” za sve usamljene. Ovo malo tehnološko “čudo”, naime, može da nazdravlja, da spušta i podiže čašu i da se okreće ka vama dok pričate baš kao pravi prijatelj. Vaš jedini zadatak je da praznite teglu u robotovom telu koja se puni alkoholom dok ga on "pije".

“Razvoj tehnologije je definitivno sa mnogim pojavama promenio ljudske odnose. Pa samo pomenuti Zakerberg je stvaranjem Fejsbuka društvene procese praktično izmenio u potpunosti. Ideja je u tome da se humanoiudni roboti naprave tako da budu intersantni i prijemčivi ljudima je podsticala robotičare u poslednjih deset-dvadeset godina da razvijaju robote koji liče na ljude i mogu da rade sa njima”, objašnjava Bubnjević.

Međutim, ni roboti nisu svemoćni.

“Obavljati jednostavne kućne poslove kao što je, na primer, pranje sudova, što danas radi mašina za sudove, za robote je gotovo nerešiv problem u ovom trenutku ali zato robot može na primer da razminira minsko polje. Ali, sa druge strane, robot i te kako čoveku može da ponudi – društvo. Zbog toga počele da se razvijaju i takve tehnologije – od Asima, robota koji je pre svega robot zabavljač –pa do praktično tih robota koji su ‘društvena stvorenja’. Na kraju, roboti možda mogu nekom broju usamljenih, bolesnih ili starih ljudi da pomognu oko elementarnih radnji. Ali, naravno roboti nisu rešenje. Uvek su to ljudi”, zaključuje Bubnjević.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG