Dostupni linkovi

logo-print

Rizične pretnje sankcijama Rusiji


Rublja i dolar, ilustrativna ftografija

Rublja i dolar, ilustrativna ftografija

Dok su ruske snage preuzele kontrolu nad Krimom, vrednost rublje i moskovske berze je rekordno pala u trenutku kada su SAD i EU upozorile da će uvesti sankcije.
Međutim, kažnjavanje Rusije pogodilo bi ekonomski i Zapad, ocenjuje većina analitičara.

Akcije ruskih kompanija pale su u ponedeljak za skoro 11 odsto, a rublja na najnižu vrednost u odnosu na američki dolar, iako Rusija raspolaže sa skoro 500 milijardi dolara deviznih rezervi. Vrednost deonica “Gasproma” je smanjena za 12 odsto, odnosno za 13 milijardi dolara. Doduše, ruske berze su u utorak delimično povratile vrednost nakon nagoveštaja da bi napetosti mogle da splasnu.

Ruska centralna banka je potrošila oko 12 milijardi dolara da bi sprečila dalji pad svoje valute i podigla kamatne stope kako bi sprečila odliv kapitala.

Mi smo centralna banka sa deviznim rezervama četvrtim po veličini u svetu i prilično smo uvereni u našu sposobnost da utičeno na situaciju”, kazala je Ksenija Judajeva, prva zamenica guvernera ove institucije.

Ekonomisti se slažu da ruska centralna banka može da održi stabilnost nacionalne valute, čak i ako se nastavi kriza. Međutim, podizanje kamatnih stopa za 1.5 procenta je veoma loša mera za rusku ekonomiju koja je prošle godine zabeležila rast od samo 1.2 odsto.

Investitori traže sigurnije utočište kao što su kupovina obveznica ameirčke vlade, zatim zlato i nafta, čija je cena skočila na svetskom tržištu više od dva procenta za isporuke u aprilu, prenosi “Vošington post” (The Washington Post).

Zvaničnici ukrajinske kompanije za gas kažu da nije prekinuto snabdevanje ovim energentom od ruske vojne akcije na Krimu. Međutim, njegova cena je skočila za deset procenata u Velikoj Britaniji i Holandiji i osam odsto u Nemačkoj.

Povećana je i cena ugovorene američke pšenice za prodaju ove godine za 4.6 odsto, jer se trgovci pribojavaju da bi u slučaju eskalacije krize bio smanjen izvoz iz Ukrajine, jednog od najvećih svetskih proizvođača ove žitarice.

Pol Saliven (Paul J. Sullivan), profesor ekonomije na američkom Univerzitetu za nacionalnu odbranu, podseća da je Ukrajina i najveći proizvođač suncokreta na svetu, pa bi se nastavak krize negativno odrazio na uzgajanje ove kulture.

Istovremeno, opala je vrednost akcija na ključnim evropskim berzama. Tako je nemački DAX opao za 3.4, a poljski indeks za 5.2 procenta. Smanjena je i vrednost zapadnih kompanija koje posluju u Rusiji, kao što su francuski Reno, danski proizvođač piva “Karlsberg” i britanski naftni gigant “Britiš petroleum”.

Rusko tržište je veoma važno za nas. Stoga pratimo situaciju veoma, veoma pažljivo”, kaže Johan de Najsčen, izvršni direktor “Infinitija”, jednog od ključnih brenodva “Nisanija”, koji posluju zajedno.

Takođe, Francuska bi trebalo da isporuči ruskoj mornarici prvi od dva dogovorena nosača helikoptera do kraja ove godine, čija je vrednost 1.4 milijardi evra.

Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi smatra da će biti veoma ograničen direktni uticaj ukrajinske krize na evropsku ekonomiju. Međutim, “geopolitička dimenzija krize imaće dugoročnije posledice”, dodaje Dragi.

Neodlučni Obama, uzdržana EU

Obamina administracija je preduzela prve korake u ponedeljak, suspendujući vojnu saradnju sa Rusijom kao i razgovore koji su imali za cilj podsticanje trgovine i investicija.

Međutim, šefovi diplomatija Evropske Unije za sada su odustali od uvođenja sankcija, dodajući da će to učiniti ako Moskva ubrzo ne obustavi vojne operacije na Krimu, uključujući i suspendovanje razgovora o liberalizaciji viznog režima kao i o trgovinskom i ekonomskom sporazumu.

Na sastanku evropskih šefova diplomatija, Nemačka se zalagala za oprezniji pristup, tražeći da ostane otvoren kanal za komunikaciju sa Moskvom.

U ovoj fazi, mi u Evropi ne smemo da preduzimamo poteze na osnovu glasina, nepotpunih informacija i izveštaja medija”, kazao je nemački ministar inostranih poslova Frank-Volter Štanmajer.

Sankcijama se protivi i Britanija. Tajni dokument koji sadrži nacrt stava Britanije prema krizi u Ukrajini, uslikan je dok ga je službenik vlade nosi u Dauning ulicu, gde je u ponedeljak Dejvid Kameron održao sastanak povodom situacije ne Krimu. On otkriva da Britanija neće podržati ekonomske sankcije prema Rusiji.

Strategija britanske vlade je da pokuša da omogući Ukrajini pomoćnu rutu kojom bi joj, u slučaju da Rusi zatvore cevovode, stizali nafta i plin. Na dokumentu izričito piše da ne dolazi u obzir uvođenje trgovinskih sankcija.

Bez evropske podrške, američki zvaničnici brinu da ekonomske sankcije neće biti dovoljno efikasne da bi uverile Putina da odustane od vojne kampanje u Ukrajini.
Međutim, godišnja trgovina između SAD i Rusije iznosi svega 40 milijardi dolara, a između EU i Moskve čak 400 milijardi!.

Takođe, Baraku Obami neće biti lako da uveri u neophodnost sankcija ni američke kompanije koje imaju velike poslove sa Rusijom kao što su “Dženeral motors”, “Boing” i mnoge druge. Tako je Rusija je drugo po velični tržišta za “Pepsi” posle američkog. I najveći američki proizvođač nafte “Ekson Mobajl” (Exxon Mobile) uključen je u velike poslove na ostrvu Sahalin i ima ambiciozne planove za eksploataciju nafte u ruskom arktičkom regionu

Za sada se pritisak Zapada na Kremlj ograničava uglavnom na retoriku i otkazivanje sastanaka, kao što su pripreme za sastanak lidera G8 u Sočiju u junu.

Poslednji događaji pokazuju da Zapad ima ograničene mogućnosti da odvrati Rusiju od namere da vojnom akcijom učvrsti svoje pozicije na Krimu, a neki se pribojavaju i u celoj istočnoj Ukrajini, ocenjuje “Volstrit džornal” (The Wall Street Journal).

Nemačka se suočava se veoma teškim zadatkom da pronađe balans između potrebe da snažno osudi Moskvu i uverenja da bi svaka dalja eskalacija bila kontraproduktivna i opasna”, ističe Karsten Nikel (Carsten Nichel), analitičar njujorškog centra “Teneo”.

Naši mehanizmi su veoma ograničeni. U stvari, nisu ni stvoreni za ovakve konfrontacije. Niko nije spreman da zarati zbog Krima i Putin to zna”, kaže Jan Tečau (Techau), direktor Karnegija za Evropu.

Istovremeno, turbulencije na tržištu mogu da podstaknu rusku ekonomiju zbog rasta cena nafte i gasa, što su njene glavne izvozne grane, piše “Volstrit džornal”, dodajući da je teško zamisliti uvođenje sankcija Rusiji a da to ne ugrozi i globalnu ekonomiju.

S druge strane, Čarls Grant (Charles Grant), direktor londonskog Centra za evropske reforme, smatra da ne treba precenjivati ekonomske poluge koje ima Rusija nad Evropskom Unijom. Ukoliko Rusija obustavi snabdevanje Evrope gasom preko Ukrajine, time bi i sebi nanela veliku štetu. “Nama je potrebna Rusija, a Rusiji smo potrebni mi”, ističe Grant.

Energija: rizično oružje za Rusiju

Evropa je najveći kupac ruskog prirodnog gasa. Istovremeno, “Gasprom” ostvaruje skoro 80 odsto dobiti na starom kontinentu. Evropa nastoji da diversifikuje snabdevanje energijom, ali još uvek uvozi oko 25 odsto gasa iz Rusije i skoro 40 procenata nafte. Od toga oko polovina gasa stiže preko Ukrajine.

U međuvremenu, “Gasprom” je upozorio da je malo verovatno da će potrajati popust Ukrajini za gas koji je obećao Vladimir Putin kao pomoć bivšem predsedniku Viktoru Janukoviču nakon što je odustao od potpisivanja trgovinskog sporazuma sa EU prošle jeseni. Prema tom dogovoru umesto 400 dolara za kubni metar, Ukrajina sada plaća oko 270 dolara. “Gasprom”, koji raspolaže sa petinom svetskih rezervi gasa i obezbeđuje polovinu potreba Ukrajine za ovim energentom, saopštava da će povećati cene jer Kijev nije ispunio obavezu da plati zaostali dug od 1.55 milijardi dolara za 2013. godinu.

Rusija je počela da koristi energiju i kao političko oružje ubrzo nakon Naradžaste revolucije. Tako je krajem 2005. višestruko podigla cenu sa 50 na 230 dolara za kubni metar. Kao obrazloženje je navedeno da Rusija više ne može da prodaje gas po subvencionisanim cenama, već po tržišnim i da to nema veze sa nastojanjem novih ukrajinskih vlasti da se približe EU i NATO. Pošto Kijev nije bio spreman da to plati, Gasprom je početkom 2006. prekinuo snabdevanje gasom.

Analitičari francuske banke “Sosijete Ženeral” (Société Générale) saopštili su nedavno da je potražnja u Evropi za gasom najniža od 1999. Delimično objašnjenje je blaga zima. Istovremeno, nakon “gasnog rata” 2006., mnoge evropske zemlje su nastojale da povećaju zalihe, tako da sada raspolažu velikim rezervama i ne moraju da kupuju nove količine, podseća “Gardijan” (Guardian).

I druge strukturalne promene su smanjile potencijalni negativni efekat po Evropu prekida dotoka ruskog gasa preko Ukrajine. Naime, nakon gradnje “Severnog toka” - kojim ruski gas stiže ispod Baltičkog mora do Nemačke – sada preko Ukrajine stiže umesto 25 oko 15 odsto ovog energenta koji potroši EU.

Sama Ukrajina je smanjila potrošnju gasa poslednjih godina za čak 40 odsto. U međuvremenu, EU nastoji da smanji zavisnost od ruskog gasa pronalaženjem novih izvora. Zbog buma u eksploataciji gasa iz škriljaca u SAD, zatim uvoza tečnog gasa iz zemalja, kao što je Katar, Rusija sada mora da se bori da zadrži svoj udeo na tržištu. Tako je Norveška po prvi put u 2012. prodala više gasa ostalim evropskim zemljama nego “Gasprom”.

Nakon što je Rusija prekinula snabdevanje 2006. i 2009., situacija na tržištu se drastično promenila”, kaže Anders Aslund, savetnik ruske i ukrajinske vlade za energiju.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG