Dostupni linkovi

logo-print

Rijaliti programi paradigma bolesnog društva


IZ TV rijalitija "Parovi"

IZ TV rijalitija "Parovi"

Iako Crna Gora nema rijaliti programe domaće proizvodnje crnogorska publika ima priliku da gleda tri, a od skora i četvrti ovakav sadržaj. I dok stručnjaci upozoravaju da se ovakvim programima promoviše vulgarnost i govor mržnje - postavlja se pitanje: da li nadležni mogu da ograniče emitovanje ovakvih spornih sadržaja i da li osim regulative izostaje i ambicija da se nešto na tom polju uradi...

Agencija za elektronske medije i ranije je upozoravala medije koji su registrovani u Crnoj Gori da za sadržaje koji su programski neprimjereni za djecu i lica mlađa od 18 godina pomjere termine emitovanja iza ponoći, pa je više puta iz sličnih razloga upozoravala TV Pink CG, ali je po ovom pitanju procedura "složenija i duža kada je riječ o medijima koji nijesu registrovani u Crnoj Gori“- tzv. kablovske programe - objasnio je Momčilo Stojanović iz sektora za monitoring. Stojanović napominje da su se nadležne agencije iz regiona bavile sadržajima rijaliti programa na nedavno održanom sastanku u Budvi, pa se nada se da će se uskoro naći rešenje i za televizije koje nijesu registrovane u Crnoj Gori.

„Da zajednički stvorimo uslove da možemo da djelujemo i na to, a da ne bude cenzura. Cenzura nije dozvoljena i apsolutno ne smije se dešavati da se lagano i bez određenih procedura zabranjuje bilo koji program“, navodi Stojanović.

Na pitanje RSE da li to znači da će izmještanje termina emitovanja ovakvih sadržaja za kasne noćne sate, biti predmetom budućih dogovora, Stojanović odgovara:

„Apsolutno, i ne samo dogovora. Mi možemo da tražimo, da vidimo zajedno ...ali siguran sam da će agencije uspijevati da uspješnije sarađuju u budućnosti.“

Iako pojedini građani Podgorice 'priznaju' da povremeno gledaju rijaliti programe smatraju da ih treba ukinuti.

Komentarišući dostupne sadržaje rijaliti programa, sociolog kulture, profesor Ratko Božović, kaže da je kultura na ovim prostorima „postradala od estrade“ i da je na sceni „pornografija duha“ koja govori o stanju društva.

„I uopšte to je pornografija duha jer tu nema duha. Tu imate spletku, intrigu i prevaru i imamo, zapravo, najgoru stranu onog što bi bila slika društva. I sve je to deo jednog konteksta - ekstremizma. Tamo gde imamo ekstremizam, tu imamo nešto što se može označiti da je u pitanju bolesno društvo. A ovo je paradigma bolesnog društva. Oni nam prezentiraju koliko smo bolesni i dokle smo stigli, a to dokle smo stigli to je zapravo, sami –mrak“, smatra Božović.

Savjetnik u Ministarstvu kulture Crne Gore Marinko Vorgić kaže da ovaj resor za sada „nema normiran stav“ po ovom pitanju i napominje da je svuda u svijetu sa ovakvim programima „otvorena Pandorina kutija“ i da Crna Gora nije izuzetak. Ministarstvo kulture pozdraviće svaku inicijativu u pravcu "ograničavanja ovakvih sadržaja koji ugrožavaju“, kako kaže Vorgić, "javni interes“.

„U cijeloj ovoj priči, u ovom kontekstu jeste sloboda govora. E sada, onog momenta kada govor ugrožava - tu država, u svakom slučaju, mora reagovati. Ali za sve to mora postojati inicijativa. Ministarstvo kulture nije, da kažemo, institucija koja daje inicijative. Ono je institucija koja, prije svega, normira i koja reaguje na nešto što bi se eventualno desilo kao jedan širi konsenzus po pitanju ovoga. Ali mi ga za sada ne prepoznajemo. Vi jednostavno imate regulatorne agencije i imate agencije za elektronske medije koje jednostavno se tim stvarima za sada bave - evo na ovom nivou! Prosto su vidjeli da je ono, što se kaže, 'crta pređena' i oni sada traže. Verujte mi svuda u svetu otprilike postoji jedno takvo stanje. Svako negde traži neki način da bi izbegao to da bude kriv za cenzuru, a da ipak te stvari svede. To je veoma delikatan problem“, kaže Marinko Vorgić.

Na pitanje da li to što je cenzura zabranjena služi nadležnima kao izgovor za izostanak ambicije kako da urede nešto što se emituje, a što ugrožava javni interes nacije, sociolog Ratko Božović kaže da je emitovanje ovakvih programa zapravo, "zloupotreba slobode u medijima“ i napominje da se građanima koji su "zabrinuti kako da prežive serviraju ovakvi sadržaji“.

„Ovakvi sadržaji su ruganje slobodi, to je ruganje vrednostima. To je ruganje onima kojima je to usmereno. Oni ih, dakle, čine ih nesposobnim da komuniciraju sa vrednostima. Ovo je, u stvari, ubijanje svakog podsticaja da se ide ka vrednostima i da se uspostavlja čovek u odnosu na vrijednosti. Prema tome, ta priča je došla iz tih globalnih medija, došla je sa komercijalom, sa tržištem a u tom tržištu, dabome, nema vrednosnog sistema. Smisao je potrošač, potrošnja i ovde je taj nesretni gledalac ništa drugo nego roba“- zaključio je Ratko Božović .

  • 16x9 Image

    Lela Šćepanović

    U radio novinarstvu od studentskih dana 1997. Sarađivala sa brojnim radio i TV redakcijama, ali se najduže zadržala, šesnaest godina, u redakciji crnogorskog Montena radija. Za Radio Slobodna Evropa, kao dopisnica iz Nikšića, radi od 2008. godine. Od januara 2014. radi u birou RSE u Podgorici.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG