Dostupni linkovi

logo-print
Dugoiščekivani izveštaj iz Holandije je stigao, ali se pozicija suprotstavljenih strana u Srbiji nije promenila. Vlast tvrdi da taj nalaz upravo dokazuje da je afera nameštena, dok opozicija ostaje pri stavu da je dobijen visoko stručni dokaz o neispravnosti mleka. No, sam izveštaj pokazuje da skoro 70 odsto uzoraka mleka poslatog iz Srbije prelazi evropsku granicu dozvoljenog nivoa aflatoksina od 0,05 odsto, a pronađena su i dva uzorka koja premašuju „srpski standard“ od dozvoljenih 0,5 procenata.

Zajedno sa izveštajem iz Holandije, stigla je i potvrda da će Crna Gora vratiti 500 tona mleka kontaminiranog aflatoksinom, uglavnom iz Srbije. Čini se da je prveše cifara zbunjuje, ali posle tri nedelje trajanja skandala, verovatno nema građanina Srbije koji ih nije zapamtio. Ali su i dalje svi uskraćeni za siguran odgovor na pitanje – treba li mleko piti ili ne?

Ona je odlučila da se ne obazire. Beograđanka Perka Repanović uprkos teškim izjavama koje pljušte u medijima u svoj dom svakog dana donosi onoliko mleka koliko može da priušti. Podvlačimo koliko može jer naša sagovornica ima problem, kaže, veći od aflatoksina.

„Sve je skupo. Ovaj život je skup“, kaže ona. A kada je o samom aflatoksinu odnosno o mleku reč: „Ja ga pijem. Bez obzira na sve. Ne da branim valst, ali ga pijem. Odlučila sam da verujem. Neka bude da je tako“.

Drugim rečima, neka bude kao što kaže ministar poljoprivrede Goran Knežević:

„Jedina referentna laboratorija u Evropskoj uniji je u svom izveštaju jasno napisala da se zbog pouzdanosti načina ispitivanja za mleko koje ima 0,6 po kilogramu aflatoksina ne može tvrditi da prelazi naš važeći standard, kao što se ni za mleko čiji uzorak pokazuje 0,066 mikrograma po kilogramu ne može tvrditi da prelazi standard Evroske unije.“

Precizno – u izveštaju koji je trebalo da stavi tačku na raspravu a ne da je produžava, stoji da od 48 uzoraka iz Srbije, 33 prelaze granicu evropskog standarda od 0,05 odsto.

Šta god da je Knežević mislio kada je rekao da 0,6 mikrograma po kilogramu ne prelazi evropske standarde, treba podsetiti da je koliko pre nekoliko dana iz kancelarije Evropske unije u Srbiji njegovo Ministarstvo obavešteno, nakon što je promenilo pravilnik i podiglo dopušteni nivo aflatoksina na 0,5 odsto, da mleko takve sadržine i kvaliteta u EU Srbija ne bi mogla da izveze.

No, ministar sada obećava da će “u što kraćem roku” sve da bude spušteno na ispod 0,05, te da će u skladu sa tim i pravilnik ponovo da bude menjan:

“Pravilnik će biti usklađen sa standardima Evropske unije u što kraćem roku. U proceduri koja podrazumeva prilagođavanje još nekoliko pravnih akata koji se odnose na bezbednost hrane, kako bi se izbegla situacija da su međusobno kontradiktorni”.

Šta sada predstoji, najavio je državni sekretar u Ministarstvu Danilo Golubović:

“Dakle mleko koje je do 0,05 biće vraćeno na police, pošto je potpuno ispravno za konzumaciju. A pošto su analize vršene u periodu kada je važeći standard bio 0,05 mora se poštovati zakonska procedura. Oni će biti pretvoreni u mleko u prahu, odnosno biće po proceduri sklonjeni i biće faktički uništeni po propisima.”

I tu bi mogao biti kraj, ali samo ukoliko se držite zaključka do koga je došao ministar Knežević:

„Ne može se na osnovu jednog dobijenog rezultata koji je na graničnim vrednostima donositi konačna ocena o ispravnosti mleka, uzbunjvati javnost i državi nanositi ogromna ekonomska šteta. To rade samo politikanti i to je sada čitavoj Srbiji jasno.“

Smene nisu dovoljne

Politikant ili onaj koji „širi paniku“, kako su iz Ministarstva poljoprivrede ocenjivali, a time što je prvi u javnost izneo pokazatelje o mleku sa nedopuštenom količinom aflatoksina (sastojka koji se dobije kada se kravama za ishranu posluži buđavi kukuruz), jeste vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić. On ne menja svoje pozicije i ponavalja da je i sam izveštaj iz Holandije „dokaz neiskrenosti Ministarstva prema svojim građanima“:

Goran Ježić

Goran Ježić

„Kontinuirano iznošenje neistina je dovelo do toga da sada imate problem i sa lekovima i sa nekim drugim sastojcima koje pre svega deca i trudnice unose u svoj orgnizam. Jasno je kao dan i na osnovu ovih rezultata koje smo čekali toliko dugo iz Holandije da apsolutno nisu imali prava da iznose neistije, jer mleko koje su poslali najvećim delom ne odgovara pravilniku koji je tada bio na snazi. Takođe, ima uzoraka koji ne odgovaraju ni postojećem pravilniku. A oni i pored toga izjavljuju da je mleko apsolutno ispravno. Ako misle da sam ja kriv što sam radio svoj posao i prvo njih upozorio da im mleko ne odgovara pravilniku, onda prihvatam da sam ja kriv za sve. Ali, na žalost, to ne može da popravi kvalitet mleka“, tvrdi Ješić.

I zaista ko je odgovoran, za građane koji su izloženi riziku koje sa sobom nosi kancerogena materija a da nisu bili ni svesni da je konzumiraju, kao i za gubitke koje su bez sumnje pretrpeli proizvođači mleka, sektora koji je i onako desetkovan, što pokazuje i frapantni podataka da je i pre “afere aflatoksin“ broj krava u Srbiji (očigledno zbog loših uslova za poslovanje) spao sa milion na 400 000?

Sve dok su ta pitanja otvorena, afera ne može biti zatvorena, upozorava i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beograd Miladin Ševarlić jasno govor da:

„I ono što je posebno zabrinjavajuće to je da se pokazalo nedopustivo ponašanje svih odgovnornih u lancu od proizvodnje mleka, pa do kontrole proizvoda u prometu.“

Upravo zbog toga potpredsednik Skupštine Vojvodine Milivoj Vrebalov smatra da smena četvorice odgovornih, koju je javnosti na RTS-u objavio vicepremijer Aleksandar Vučić, nije dovoljna te da smenjen mora biti sam ministar Knežević.

Po Vučićevim rečima, on je već ponudio ostavku. Vrebalov međutim smatra da je nakon objavljivanja ključnog nalaza “Ministarstvo poljoprivrede nastavilo da obmanjuje građane saopštavajući da su rezultati laboratorijskih analiza iz Holandije potvrdili da je mleko u Srbiji bezbedno po zdravlje građana”.

U finalu kom svedočimo, uverava bivša ministarka Ivana Dulić Marković, došlo se do tačke neophodnosti suočavanja sa posledicama stava koji se danima razvijao na tvrdnji da problem ne postoji, iako je bilo očigledno suprotvno:

„Kada jednom krenete u tu laž, a ta laž može da se dokaže egzaktnim brojevima, ne možete je sakriti. Jer ako je sakrijete u kukuruzu, isplivaće u mleku. Ako je sakrijete u mleku, isplivaće u kukuruzu. Ne mogu se na takav način rešavati problemi kako su oni mislili da može. Svako može da bude ministar, ali oko sebe mora da ima tim koji makar nešto zna. A jedna o prvih stvari po pitanju bezbednosti hrane koja se zna jeste da je, na primer, kada se pojavila bolest ludih krava u Velikoj Britaniji počeli su da postupaju baš kao i naši oko aflatoksina. Da ignorišu problem i da ga ne rešeavaju. A na kraju su morali da ubiju 4,4 miliona krava“, navodi bivša ministarka.

I na kraju – sami razmislite, da li ćete ubuduće sa rezervom kupovati mleko i mlečne proizvode? Beograđanka Mara Jovanović odlučila je da se ne obazire na upozorenja, analize, rasprave i tvrdnje, te da sebe i svoju porodicu ne uskrati za mleko. Uz to, dan nakon što je stigao izveštaj iz Holandije veruje da zna šta se krije iza priče o aflatoksinu:

“Čula sam sa raznih strana, razne stvari. To je izgleda posledica opet neke korupcije. Ne znam ko koga štiti, sve zavisi kako se obračunaju. Ja i dalje pijem mleko, baš me briga. Mi smo ozračeni još od 1999. godine. Prema tome šta imam dalje da se čuvam. Gledam da veselo živim, smejem se i živim svoj život…”.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG