Dostupni linkovi

logo-print

Ruska kontrarezolucija: Poigravanje sa Srebrenicom


Zgrada Ujedinjenih nacija u Njujorku

Zgrada Ujedinjenih nacija u Njujorku

Situacija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija znatno se iskomplikovala i nije jasno kakva će biti sudbina britanskog nacrta rezolucije o Srebrenici nakon što je Rusija podnela predlog kontrarezolucije. Iskusne diplomate ocenjuju da bi trebalo izbeći konfrontaciju velikih sila koja bi se mogla negativno reflektovati na ionako turbulentni region Zapadnog Balkana.

Paralelno sa predlogom ruske kontrarezolucije o Bosni i Hercegovini, Beograd će najverovatnije na adrese 15 članica Saveta bezbednosti poslati novo pismo sa porukom da britanska inicijativa nije u interesu ni Srbije ni regiona jer ne doprinosi pomirenju već stvaranju novih tenzija. Kako kažu diplomatski izvori na koje se poziva beogradska štampa, u predlogu ruske rezolucije ne navodi se poimence Srebrenica već se osuđuju svi ratni zločini počinjeni na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih godina. Taj predlog takođe poziva na poštovanje Dejtonskog sporazuma, pomirenje i saradnju među narodima država regiona.

Da li će Britanija ostati pri svom tekstu, hoće li se pred članicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija naći oba predloga rezolucija, da li će na stolu ostati samo britanski jer je prvi podnet, hoće li Rusija u tom slučaju ostati uzdržana, pokrenuti scenario preglasavanja, upotrebiti veto ili će se doći do kompromisnog teksta rezolucije - pitanja su na koja za sada nije lako odgovoriti.

Pavle Jevremović, diplomata i bivši predstavnik Srbije u Ujedinjenim nacijama, kaže da Svetska organizacija mora osuditi genocid u Srebrenici, kao najbrutalniji masovni zločin i da o tome nema spora. Nada se da u Savetu bezbednosti neće doći do prepucavanja velikih sila i upotrebe prava veta, već do kompromisnog, svima prihvatljivog, teksta rezulocije.

“Sigurno će tu biti uložen napor da se dođe do nekog kompromisnog rešenja jer se radi o vrlo značajnom političkom i moralnom pitanju određivanja prema genocidu i ne može niko biti protiv toga. E, sad je pitanje rečnika i kompozicije u operativnom delu teksta – šta će i kako će da se formuliše”, kaže Jevremović, koga pitamo i da li očekuje da će Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija prihvatiti da glasa i o britanskom i o ruskom predlogu rezolucije.

“Zavisi. Ukoliko se dve strane budu ukopale, onda će se staviti na glasanje. Ako bude zaoštrena, hladnoratovska atmosfera, ako se nađe pritešnjena i u manjini, onda bi Rusija mogla da stavi veto na britansku rezoluciju. To bi trebalo izbeći. Videćemo kako se bude razvijala debata. Ja se nadam da će se pokazati određeni nivo fleksibilnosti kojeg do sada nije bilo”, očekuje Jevremović.

I Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose, očekuje se da će velike sile u Savetu bezbednosti doći do kompromisnog teksta rezolucije jer zaoštravanje situacije u regionu nikome nije u interesu. Upitali smo ga i da li je iza zatvorenih vrata i Srbija radila na tome da Rusija izađe sa ovakvim predlogom kontrarezolucije.

“Ja mislim da Rusija nije izašla sa ovakvom kontrarezolucijom bez dobrih konsultacija sa Srbijom.”

Upitan neće li se to Srbiji obiti o glavu, Lazić lakonski odgovara:

“Nije to prva stvar koja se nama obila o glavu.”

Ukoliko ne dođe do kompromisnog teksta rezolucije, pitamo Lazića, šta bi onda mogla biti sudbina britanskog predloga rezolucije o Srebrenic? Da li bi mogao biti prebačen na Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija kako bi izbegao ruski veto?

“I to je jedna od mogućnosti. Sad je teško reći kako će se čitava stvar završiti, ali neće valjati ako dođe do zaoštravanja situacije, a kad se situacija zaoštri i kad se konfrontiraju veliki, onda je veoma teško te velike brodove okrenuti na drugu stranu. Dakle, ako ne dođe do kompromisa, ja mislim da to ni za koga nije dobro, imajući u vidu da se naš region već sada može smatrati jednim turbulentnim regionom, sa mnogim problemima. Ono što je počelo dobro u pogledu regionalne saradnje – sve bi to moglo da padne u vodu”, upozorava Dušan Lazić.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG