Dostupni linkovi

logo-print

Rezolucija propala, antibritanska kampanja u Srbiji ostala


Savet bezbednosti tokom rasprave o britanskoj rezoluciji

Savet bezbednosti tokom rasprave o britanskoj rezoluciji

Eho britanskog predloga rezolucije o Srebrenici još odjekuje u Beogradu. Iako taj dokument u SB UN nije prošao zbog ruskog veta pojedini krugovi u domaćoj javnosti i deo medija i dalje analiziraju pozadinu „antisrpskog stava“ Velike Britanije. Ide se čak dotle da deo štampe piše da je napad na premijera Srbije u Potočarima bio dirigovan iz Londona.

Dok srpski premijer Aleksandar Vučić u danima nakon incidenta u Srebrenici obećava rad na ostavljanju strasti iz prošlosti po strani, tekstovi koji su preplavili neke medije, te izjave pojedinih zvaničnika o Velikoj Britaniji upravo sablasno podsećaju na retoriku vremena u kom je Vučić politički stasavao.

“Rekla bih da smo sada u jednom trenutku kada bi i zapadna međunarodna zajednica trebalo da kaže srpskom premijeru da je nemoguće odvajati njega i njegove gestove od cele te mašinerije i njegovih poslanika i vladinih službenika i predsednika zemlje i članova stranke i medija koji ga podržavaju u svemu ovome”, primećuje Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije.

Na naslovnicama pojedinih tiražnih tabloida u danima nakon incidenta u Potočarima upire se prstom u Veliku Britaniju navodima da je napad na Vučića osveta za rezoluciju o Srebrenici koja nije prošla u Savetu bezbednosti.

“Direktiva iz Londona: Ili pregaziti Vučiča ili izazvati njegove telohranitelje da pucaju na porodice žrtava”, “Agent MI6 organizovao nerede u Potočarima”, neki su od naslova tekstova u kojima se tvrdi da su britanski obaveštajci pokušali da izazovu novo krvoproliće na Balkanu, te da je penzionisani agent MI6 organizovao nerede u Potočarima i da je imao zadatak da zapali Balkan ako ne prođe rezolucija o Srebrenici.

Radiju Slobodna Evropa je u Londonu rečeno da se pažljivo prati atmosfera koja je nastala u Srbiji nakon otvaranja rasprave o predlogu britanske rezolucije o Srebrenici, pre svega zbog „broja negativnih članaka o Velikoj Britaniji koji se pojavljuju u srpskim medijima, te neodmerenih insinuacija koje se mogu čuti od srpskih zvaničnika“. U samoj Ambasadi Velike Britanije u Beogradu, za sada, nisu želeli da daju izjave.

Novinarka Seška Stanojlović primećuje da atmosfera, koja je podignuta do ekstremnih granica povodom predloga britanske rezolucije, kao da je ponovo probudila sve mitološke resentimane prema Velikoj Britaniji. Ono što me brine jeste taj odnos prema Britancima koji su nama “skrivili” gotovo kompletnu istoriju 20. veka, kaže Stanojlović.

“Posebno ono što je ovdašnja mitologija nadgradila to je da su Britanci navodono organizovali 27. mart 1941. godine i ovdašnja interpretacija Drugog svetskog rata i činjenice da su Britanci, konkretno Vinston Čerčil, eliminisali četnike kao navodne antifašiste, odnosno prihvatili Narodno oslobodilačku vojsku i partizane i maršala Tita kao jedine legitimne antifašiste i iskrene borce protiv fašista”, ocenjuje Stanojlović.

Tvrdnje da Britanija ima skrivene namere nisu se ustručavali da potegnu ni pojedini političari.

Ivica Dačić, foto: Vesna Anđić

Ivica Dačić, foto: Vesna Anđić

Protiveći se usvajanju britanske rezolucije u Savetu bezbednosti zvaničnici u Beogradu su tvrdili da bi ona ugrozila srpski narod, Srbiju i Republiku Srpsku. Šef diplomatije Ivica Dačić je, između ostalog, rekao da je očigledno da neke zemlje, kroz rezoluciju o Srebrenici, traže polje za namirivanje računa sa nekim drugim zemljama i da Velika Britanija ima velike interese u islamskom svetu gde učestvuje u mnogim kampanjama, i da joj je na ovaj način najlakše da namiri račune.

Predsednik bh. entiteta Republike Srpske Milorad Dodik je govorio da je Velika Britanija kontinuirano dokazani faktor loših poteza i namera prema Srbima, rekavši da je Britanija mešetarila pokušavajući da održi Otomansku imperiju, kao i da je u BiH poslala visokog predstavnika Pedija Ešdauna, koji je sramotno kršio međunarodno pravo, kao i prava Srba i Dejtonski sporazum.

Mediji prenose i izjavu Milovana Drecuna, poslanika Srpske napredne stranke da “London ima interes da ovde budu neprestani sukob i rat. Britanske službe su bile umešane i u ubistvo Karađorđa, puč 27. marta, ubistvo naših žetelaca na Kosovu”.

Srbija je sebi učitala veći značaj i kolektivnu krivicu i genocidnost koja se nigde ne spominje, kaže Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije.

“Imate medije koji histerišu protiv britanske rezolucije sa jedne strane, i njega (premijer Aleksandar Vučić) koji odlazi kobajagi iskreno u Potočare sa druge strane, i celu ovu atmosferu koja se posle napravila. Da sam ja EU zvaničnik zaista bih dovela u pitanje posvećenost Srbije da se postepeno usaglašava i da ide u proces evropskih integracija”, ocenjuje Milić.

U utrkivanju ko će jače da se baci na Veliku Britaniju možda bi valjalo zastati i razmisliti kuda to vodi i hoće li Srbiju sačekati na putu pridruživanja EU.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG