Srpsko 'da' za rusko 'ne' rezoluciji o Krimu

Srbija se još jednom obrukala na spoljnopolitičkoj sceni glasom "ne" rezoluciji u Ujedinjenim Nacijama kojom se od Rusije traži da dozvoli međunarodno nadgledanje ljuskih prava na Krimu, upozoravaju pojedini sagovornici RSE.

Rezoluciju o Krimu podržalo je 70 zemalja, dok je Rusija taj dokument nazvala "beskorisnim propagandnim letkom".

Srbija nije bila čak ni u uzdržana već je glasala protiv rezolucije, uprkos tome što nominalno priznaje teritorijalni suverenitet Ukrajine, uključujući i Krim koji je Rusija anektirala pre dve godine. Politički analitičari ocenjuju da je takav stav Srbije loš po njenu međunarodnu poziciju.

Srbija jedina od bivših jugoslovenskih republika koja je glasala "ne"

Generalna skupština UN je usvojila dokument, u kom se Rusija poziva da obezbedi pristup Krimu za međunarodne misije i nevladine organizacije koje će nadzirati i izveštavati o kršenju ljudskih prava pojedinih etničkih grupa na poluostrvu koje je anektirala.

Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije, izjavio je, međutim, da za Srbiju ta rezolucija nije bila prihvatljiva jer se Rusija, kako je rekao, u njoj kvalifikuje na najgori mogući način.

"Jezik, ton i način kako se karakterisala Rusija u tom dokumentu je za nas u tom trenutku bio neprihvatljiv", kazao je Dačić.

On je novinarima rekao i da se Srbija često držala suzdržano kada su bile u pitanju rezolucije o sličnoj temi, gde su se koristile negativne reči o nekim Srbiji prijateljskim zemljama, da bi momenat kasnije indirektno priznao da je takvo glasanje Srbije bilo posledica straha od kvarenja odnosa sa Rusijom.

„U ovom slučaju teško bi bilo zadržati u daljem toku toliko dobre odnose sa Rusijom ukoliko bismo se pridružili toj rezoluciji“, kažao je Dačić i dodao da ne očekuje posledice po Srbiju zbog takve odluke jer je ona autonomna u spoljnoj politici i nije članica EU.

Pojedini mediji su ranije, pozivajući se na izvor iz Vlade Srbije, preneli da je Srbija tako glasala zato što je lično Sergej Lavrov, ruski šef diplomatije, to tražio od srpskog državnog vrha tokom posete Beogradu pre nekoliko dana.

Ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandr Aleksandrovič rekao je da još uvek nije dobio odgovor zvaničnog Beograda o tome zašto je Srbija u Ujedinjenim nacijama glasala protiv rezolucije kojom se osuđuje kršenje ljudskih prava na Krimu.

Upitan o razlozima ovakvog glasanja Srbije, lokalnim medijima je rekao da je prilično siguran da je to rezultat veoma jakog pritiska Rusije. Podsetio je na intervju Vladimira Putina „Blumbergu“ u kojem je ruski predsednik „otvoreno rekao da je Kremlj spreman da prestane da podržava Srbiju po pitanju Kosova ako bi, zauzvrat, Zapad priznao da je Krim ruski. Možda je direktno pretio priznavanjem nezavisnog Kosova, zaista ne znam“, kazao je ukrajinski ambasador.

Britanski stručnjak za Balkan sa Londonske škole ekonomije Džejms Ker-Lindzi (James Ker-Lindsay) ocenjuje za RSE da je srpsko NE rezoluciji o nadgledanju kršenja humanitarnih prava na Krimu povreda međunarodnog prava i da je Srbija, kao kandidat za Evropsku uniju, takvim glasanjem ostavila posebno lošu sliku o svojoj spoljnoj politici. Povod i razlog za takav srpski korak on objašnjava srpskom zavisnošću od Rusije kad je u pitanju Kosovo.

„Srpska vlada je zavisna od ruske podrške za Kosovo u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kad zatreba potreban joj je i ruski veto, tako da je potpuno očigledno da će Rusija s vremena na vreme tražiti protivusluge, što se i dogodilo povodom ukrajinske rezolucije. Veto se u Savetu bezbednosti relativno često koristi, a Srbija duguje Rusiji i za veto na rezoluciju o Srebrenici prošle godine“, podseća Lindzi.

„Otvoreno rečeno“, dodaje on, „bez kosovskog pitanja srpska spoljna politika verovatno bi bila bitno drugačija nego što jeste. Dakle, pitanje Kosova još uvek nanosi veliku štetu srpskoj spoljnoj politici. Za zemlju koja želi da se pridruži Evropskoj uniji ovo predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava i Srbija je to trebalo da objasni Rusiji i bar da ostane uzdržana, ali jasno je da je Moskva tražila da Beograd bude protiv rezolucije i Srbija je tako i učinila“, kaže Lindzi.

Upitan koliko dugo će još Evropska unija tolerisati ovakvu spoljnopolitičku praksu svoje kandidatkinje Srbije, on kaže da „još uvek postoji izvesna doza razumevanja, ali sve zavisi od toga koliko daleko idete“.

Jedna stvar je, ističe Lindzi, uzdržati se, „ali kad počnete da glasate protiv dokumenata koje ne podržava Rusija a koje podržavaju evropske zemlje, posebno članice Evropske unije, mislim da ćete u tom slučaju morati da pružite mnogo objašnjenja“.

Srpsko „ne“ rezoluciji spoljnopolitičkom analitičaru Bošku Jakšiću ne sugeriše nešto što liči na poziciju neutralnosti o kojoj srpska vlast stalno govori:

„Očigledno je da je taj korak veoma štetan po poziciju neutralnosti Srbije, kao i poziciju koju smo do sada držali da smo poštovali suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Taj potez će imati reperkusije na Zapadu i na politiku koju Beograd vodi prema Zapadu. Bez obzira da li je to ustupak Srbije Rusiji zbog Kosova, zbog kupovine migova, zbog Uneska, takva vrsta zahvalnosti Rusiji mislim da je loša po međunarodnu poziciju Srbije i da ovo ne liči na balans o kome nam vlast stalno govori“, ocenjuje Jakšić.

Srbija je jedina od bivših jugoslovenskih republika koja je glasala "ne", dok je BiH bila uzdržana.

Glasanjem protiv rezolucije u kojoj se pozivaju "ruske okupacione vlasti" da okončaju "sva zlostavljanja stanovnika Krima", posebno "diskriminatorne mere i praksu, arbitrarna pritvaranja, mučenja i drugo surovo, nehumano i degradirajuće ponašanje", Srbija se našla na drugoj strani u odnosu na zemlje-članice Evropske unije, a na istoj strani sa državama kao što su Angola, Belorusija, Venecuela, Iran, Kazahstan, Kina, Kuba, Severna Koreja, Rusija i Sirija.

BiH važnija osjećanja susjednih zemalja, nego ljudska prava

Bosna i Hercegovina bila je suzdržana prilikom glasanja o Rezoluciji UN kojom se osuđuju kršenja ljudskih prava na Krimu. Iako se radi o političkoj odluci koja je u slučaju glasanja o pitanjima koja se tiču Krima, ali i Kosova, takva da se zbog nepostojanja unutrašnjeg konsenzusa o tome ne izjašnjava, BiH bi morala voditi računa o svom integritetu, smatraju eksperti. Naime, pitanja kršenja ljudskih prava ne bi smjela spadati u domen politike, već univerzalnog poštivanja konvencija koje je zemlja potpisala i na čije se provođenje obavezala.

Kako se u rezoluciji poziva na zaustavljanje "diskriminatornih mjera i prakse, arbitrarnih pritvaranja, mučenja i drugih surovih, nehumanih i degradirajućih ponašanja " prema stanovnicima Krima, BiH je, smatraju zaštitnici ljudskih prava, trebala povesti računa o tome šta je osnovna, a ne politička poruka Rezolucije.

"Odluke koje se donose u međunarodnom kontekstu a tiču se, između ostalog, ljudskih prava i dalje su dobrim dijelom političke i vanjskopolitičke i mislim da je to svim akterima na međunarodnoj sceni jasno. Tako je to samo jedan pokazatelj da je dosta toga ispred nas kada je u pitanju unapređenje međunarodnog sistema zaštite i promocije ljudskih prava", smatra direktor Centra za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu Miroslav Živanović.

Iako je BiH tek jedna od 77 zemalja koje su bile suzdržane prilikom glasanja, nju je uz Srbiju prozvao i bivši visoki predstavnik u BiH i švedski diplomata Karl Bilt, navodeći kako će morati da objasne zašto su bile protiv.

Predsjednik Helsinškog odbora za ljudska prava iz Republike Srpske Branko Todorović kaže kako je u pitanju politika koja ignoriše stanje u svojoj zemlji, a onda i svuda.

"Treba konstatovati da je zaista poražavajuće da zemlje koje su u ne tako davnoj prošlosti bile žrtve kršenja ljudskih prava i u kojima se i danas krše ljudska prava, postoji diskriminacija i gdje smo još veoma daleko od međunarodnih standarda ljudskih prava, dakle, takve zemlje kao što su Bosna i Hercegovina i Srbija, na neki način se oglušuju i sklanjaju pogled sa kršenja ljudskih prava i u drugim područjima u svijetu", komentariše Todorović.

Umjesto principa zaštite zaštite ljudskih prava BiH dodaje Todorović, više interesa vodi o zaštiti osjećanja susjednih zemalja.

"Naši političari vrlo lako donose odluke koje nisu u interesu građana Bosne i Hercegovine, koji su u interesu nekoga trećeg. Konkretno, kada je u pitanju Kosovo, mi smo svjedoci, na primjer, da se iz Banjaluke potpuno prati politički stav i ponašanje Srbije. Ili, ako pogledamo evo ovu odluku sada, mi ćemo u potpunosti vidjeti da Srbija u praksi pokazuje jednu svoju nespremnost za prihvatanje evropskih standarda ljudskih prava i da se na neki način ne uklapa u evropsku porodicu i njen stav kada su u pitanju ljudska prava. Bosna i Hercegovina također", konstatuje Todorović.

Pitanje Krima, kao i pitanje Kosova, za BiH su, kada se radi o vanjskopolitičkom kursu, ona o kojima se ne izjašnjava. Naime, u zemlji ne postoji unutrašnji konsenzus o tim pitanjima, jer politički predstavnici iz Republike Srpske najčešće slijede kurs Srbije, koji nije prihvatljiv za bošnjačke i hrvatske predstavnike.

Iz tih se razloga i u slučajevima kada se radi o posve univerzalnim stavovima zemlja drži po strani.