Dostupni linkovi

logo-print

Reporteri RSE sa migrantima u Mađarskoj: Prepušteni sami sebi


Svakoga dana, više stotina imigranata stiže u pogranična naselja u Mađarskoj u blizini granice sa Srbijom. Veliki broj njih kreće sa Kosova, u nadi da će se dokopati Zapadne Evrope i boljeg života. Iz Prištine, preko Beograda, autobusima stižu u Suboticu, krajnji sever Vojvodine, odakle, one koji imaju da plate, krijumčari svojim kanalima prevoze preko granice, dok ostali mole lokalce da im za nadoknadu od par desetina evra, pokažu kuda bi mogli da pređu u Mađarsku. Obišli smo Ašothalom, jedno od pograničnih mesta kroz koje, prema podacima policije i lokalnih vlasti, dnevno prođe i do 500 ljudi.

RSE: Odakle dolazite?

“Sa Kosova, iz Prištine. Šta da vam kažem… Maltretiramo se… deca i žena. To je katastrofa.”

RSE: Kada ste krenuli sa Kosova?

“Pre dva dana.”

RSE: Kako ste došli, čime?

“Autobusom, do Beograda, pa do Subotica i onda peške dovde.”

RSE: A gde ste sada krenuli?

“U Mađarsku, u Budimpeštu.”

Našem sagovorniku krajnji cilj je Nemačka. Iz Prištine je krenuo sa dvoje male dece i ženom. Sreli smo ih nedaleko od Ašothaloma, čim smo iz Srbije ušli u Mađarsku preko graničnog prelaza Bački Vinogradi. Nepoverljivi su i nerado odgovaraju na pitanja. Bili su u grupi od oko dvadesetak ljudi, koji su, sa torbama i kesama u rukama, pešačili magistralnim putem, uz njive i šumu. U okolini je tek po koja kuća. Kada smo ih pitali gde idu, kratko su nam rekli “dalje kroz Mađarsku, ka Budimpešti”. Međutim, put kojim su išli, vodi samo nazad ka granici sa Srbijom. To smo im i rekli:

RSE: Ali tamo je Srbija… Mi smo sada prešli granični prelaz.

“Ja ne znam…”, odgovara i nastavlja dalje.

Ljudi koji, u potrazi za boljim životom, pokušavaju da se domognu Zapadne Evrope, na usputnim stanicama nailaze na brojne probleme. Kada se odvoje od krijumčara koji im uzimaju od 150 evra pa naviše po osobi kako bi ih uveli u Mađarsku, azilanti bivaju prepušteni samima sebi. Bilo da nađu put, prenoćište ili prevoz. Situaciju dodatno otežava to što lokalno stanovništvo govori samo mađarski.

“Platiću vam ako treba! Ona je trudna, mora da ode negde, da odmori… Platiću vam, imam novca”, molio je na engleskom četrdesetogodišnji muškarac vozača kola koja je zaustavio na sred puta. Pored njega, stajali su momak i trudna devojka sa torbama u rukama. Takođe su tek pristigli sa Kosova. Prethodno, pokušao je da razgovara sa meštaninom koji je prolazio na biciklu.

“Traže pravac za Budimpeštu, Segedin... ali ne znam zašto dolaze... ne pričam mnogo sa njima. Ne možete od njih spavati... dolaze traže vodu, naravno da im dam ali nemamo mira, ne mogu da spavam”, rekao nam je malo kasnije taj meštanin Ašothaloma. Dok razgovaramo, nailazi i njegova komšinica Marija Laslo.

„Meni ne smetaju, ako mogu da im pomognem, objasnim im u kom pravcu da idu i toliko... i oni su ljudi... Odlaze u nadi da će naći bolji život.... žene sa bebama, muškarci srednjih godina, mlađi momci... Zašto bih se bojala od njih, danas oni idu, sutra ćemo možda mi... čovek ne može da zna...“, rekla nam je Marija.

Nastavljamo ka Ašothalomu. Uz put, vidimo autobusko stajalište i malu limenu baraku bez vrata, u kojoj su tragovi loženja vatre. Na mestima poput ovog, mnogi od onih koji su napustili svoje domove, nalaze privremeno utočište. Podsetimo da je nedavno jedan stariji državljanin Kosova usled hladnoće preminuo u Mađarskoj, prilikom ilegalnog putovanja za Nemačku.

Tabla na kojoj piše "Našu opštinu čuva civilna straža"

Tabla na kojoj piše "Našu opštinu čuva civilna straža"

Na samom ulazu u Ašothalom, uz tablu sa imenom ovog mesta, zatičemo još jednu, na kojoj je, na mađarskom jeziku pisalo “Našu opštinu čuva civilna straža”.

Civilne straže su samoorganizovane, zakonski regulisane, građanske patrole, koje, su osnovane da, u saradnji sa policijom, pomažu u očuvanju javnog reda i mira. U Ašothalomu, i drugim pograničnim područjima u Mađarskoj, ovakve organizacije su posebno aktivne od kada je povećan broj ilegalnih migranata. Njihovi pripadnici ih pronalaze i zadržavaju do dolaska policije, koja ih transportuje do nekog od centara za prihvat odakle će ili biti deportovani ili će uspeti da nastave put ka boljem sutra.

* Novinari RSE Norbert Šinković i Ognjen Zorić, doneće nove priče građana Kosova koji su spas od siromaštva odlučili da potraže u nekoj od zemalja Zapadne Evrope, ići će i u patrolu sa takozvanom „civilnom stražom“.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG