Dostupni linkovi

logo-print

Reportaža iz Mitrovice: Ekonomija obara politički nametnute granice


Park Mira na mostu koji deli grad na severni i južni deo

Park Mira na mostu koji deli grad na severni i južni deo

Mitrovica je i dalje nakon konflikta na Kosovu 1999. godine podeljena na severni (srpski) i južni (albanski) deo grada. Odnosno, posle lokalnih izbora uspostavljena je lokalna vlast kako u Severnoj Mitrovici, tako i ona u Južnoj. Lokalna vlast u severnom delu grada i dalje bojkotuje, uglavnom, svaku odluku vlasti u Prištini i još uvek se oslanja na Beograd.

U razgovoru za RSE građani severne i južne Mitrovice ističu da bi lokalna vlast u ovom gradu, zajedno sa pregovaračima u Briselu, morala mnogo više pažnje posvetiti razvoju ekonomije u Mitrovici i boljem socijalnom statusu njenih građana.

Iz tog razloga, mnogobrojni Srbi svakodnevno obilaze i kupuju u radnjama u vlasništvu kosovskih Albanaca, jer su, kako su istakli, cene uglavnom svih proizvoda mnogo pristupačnije u odnosu na radnje u vlasništvu kosovskih Srba u severnoj Mitrovici. Takođe, u južnom delu delu grada u maloprodajnim radnjama i lokalima svuda se mogu naći i poručiti proizvodi iz Srbije.

Svi se slažu da se, bez obzira na politička previranja i nemire pre i nakon 1999. godine, saradnja u ekonomskom smislu između ove dve nacionalne zajednice zapravo nikada nije ni prekidala.

Branislav Krstić živi u strogom centru severne Mitrovice. Smatra da je ekonomska situaciju u ovom delu grada alarmantna kod 70 odsto stanovnika. Razlog tome je, kako je istakao za RSE, odsustvo platežne strategije nadležnih srpskih ministarstava koji imaju svoje ‘nazovi’ institucije na severu Kosova.

Mi ovde imamo jedan potpuni ‘javašluk’ kada je u pitanju isplata iz budžeta Vlade Republike Srbije, imamo jednu potpuno nejasnu situaciju kakva je budućnost tih institucija. Ljudi su ovde preplašeni, što se egzistencije tiče. Oni koji su na budžetu Vlade Republike Srbije su istovremeno i njihovo biračko telo i za svake predstojeće izbore veoma ih je lako uceniti i zaplašiti da moraju da izađu na izbore. U svakom slučaju je i problem uspostavljanje administrativnog prelaza Jarinje, koji sve više liči na granicu tako da u 99 odsto maloprodajnih objekata na severu Kosova do pre šest meseci nije imao niti jedan proizvod proizveden u preduzeću čiji je vlasnik kosovski Albanac.

Međutim, sada je ovde kod nas svakodnevna pojava da u svim marketima i prodavnicama na severu Kosova možete pogledati nalepnice za različite namirnice koje su na albanskom jeziku kao i cigarete koje su sa markicom kosovskih poreskih autoriteta. Tako da, po pitanju ekonomske budućnosti Srba sa severa Kosova, zaključujem da se radi o netransparentnosti Beograda, ne kažem da Beograd možda nema neku strategiju, ali za sada je ona u potpunosti netransparentna”, smatra on.

Park Mira

Park Mira

Krstić dalje u razgovoru za RSE objašnjava:

“Dakle, svaki će osiromašen i ‘obezglavljeni’ građanin kosovskog društva da uradi ono što je u interesu njegovog kućnog budžeta. Ukoliko ja znam da ću kod Albanaca u Bošnjačkoj mahali kupiti desetak kilograma različitog voća, a za isti iznos novca u bilo kojoj maloprodajnoj radnji na severu Kosova kupiti svega tri kilograma voća, sasvim je sigurno i sasvim je normalno sačuvati deo porodičnog budžeta, nezavisno od toga da li puniš ovaj ili onaj budžet ( srpski ili albanski). Mislim da je prošlo vreme takvih podela, jer ekonomija ipak obara mnoge granice, naročito imajući u vidu da 100 odsto maloprodajnih objekata na severu Kosova, iako ne plaćaju porez, akcize i PDV, uračunava taj deo u cenu i to je ekstra čist kapital za vlasnike tih objekata. I ako će moj komšjia da zaradi tri puta više nego što bi realno trebalo da zaradi, što ja ne bih dobio sedam kilograma voća više”, zaključio je Krstić.

Mitrovčanin Riza Dushi živi u Bosnjačkoj mahali, multietničkom naselju u severnoj Mitrovici, gde se nalazi veliki broj radnji u vlasništvu kosovskih Albanaca. Mišljenja je da biznis nigde u svetu ne poznaje granice i da se u tom smislu veze između Srba i Albanaca nikada nisu ni prekidale.

“Što se tiče ekonomske situacije kod nas Albanaca, i ovde na severnoj ali i na južnoj strani, ona je loša. Kao i svuda u svetu, ili imas novac i posao ili nemaš ni jedno ni drugo. Za sve ostalo mogu reći da se popravlja, da celokupna situacija ide na bolje, ali sto se ekonomske situacije tiče zaista nemam lepu reč. Puno mladih je bez posla, svi se bave visokom politikom, umesto da pogledaju i nas, nas koji ovde živimo. Inače, veze između Srba i Albanaca se, što se te neke ekonomske saradnje tiče, nije ni prekidala. Meni je potpuno normalno da Srbin ovde u Mitrovici ode kod Albanca u radnju i kupi neki artikal za povoljniju cenu, kao što mi je potpuno normalno da na južnoj strani Albanci kupuju srpske proizvode iz Srbije. Ja bih lično, evo sreli ste me kako prelazim sa juga na sever na glavnom Ibarskom mostu, želeo da se saradnja na polju ekonomije proširi i na svim ostalim aspektima života u Mitrovici. Ali očigledno je ipak biznis nešto drugačije od politike i u njemu se ,naravno,uglavnom svi rukovode svojim sopstvenim izborom i interesom”, objašnjava Dashi za RSE.

Bivši radnik privrednog giganta - a danas propalog metalurgijskog kombinata “Trepča” Ljubiša Milovanović kaže da je prinuđen da radi kao taksista, jer drugog posla nema. Ističe da često kupuje kod kosovskih Albanaca, jer mu kućni budzet drugačije ne dozvoljava i dodaje da veliki broj njegovih sugrađana Srba ima problema sa najosnovnijim egzistencijalnim problemima i nemaštinom.

“Ima zaista puno stvari, od prehrambenih proizvoda do garderobe i tehnike, koje su jeftinije kod Albanaca. I ja idem često. Pored radnji dole imate i njihove magacine koji rade na ‘veliko’, naši ovde koji imaju radnje odlaze dole, kupuju od njih i onda prodaju istu robu dosta skuplje. Situacija je ovde zaista jako loša u tom smislu, naravno, ne pričam o Srbima koji rade u državnim ( srpskim) institucijama, jer oni godinama primaju duple plate i nemaju problema sa preživljavanjem kao mi. Želeo bih da dodam, jer se dosta krećem po Kosovu, da ni Albancima nije lako. I njih ‘tište’ isti problemi kao i nas, ni njima nije lako”, istakao je on u izjavi za naš program.

Mitrovica, južna strana

Mitrovica, južna strana

Mitrovčanin iz južnog dela grada Fikret Redžepi zastupa sličan stav kao i naši prethodni sagovornici po pitanju ekonomskog razvoja ovog grada. Ipak, smatra da samo ekonomski odnosi Albanaca i Srba ne mogu učiniti da Mitrovica bude ista kao pre konflikta 1999. godine kada je bila, kako je naglasio, jedna od najmirnijih multietničkih gradova na Balkanu.

“Znate, ljudi van Kosova moraju da shvate da postoji problem na relaciji svih političkih faktora koji nam ovde uređuju, na neki način, živote. Ali što se ekonomske saradnje i biznisa tiče, onda govorimo o jednoj drugoj temi. Jer se ta saradnja nikada prekidala nije, jer biznis I lični interes predstavljaju nešto potpuno drugačije. Nas ovde niko ništa ne pita. Naše živote uređuju, dogovaraju i uostalom i pregovaraju u naše ime neki drugi ljudi. Ono što nama najviše nedostaje, ne pričam o biznisu sada, jeste zaposljavanje. Puno mladih ljudi je bez posla, besparica vlada, ljudi jedva sastavljaju ‘kraj sa krajem’, teško je, jako je teško u tom smislu. I što se samog grada tiče, i južne i severne strane, mislim da će biznis i ta neka ekonomska saradnja zauvek živeti ali ne verujem da će se ona proširiti i na ostale segmente života. Ja bih lično voleo, ali to je, naročito sada, teško izvodljivo”, ocenio je Redzepi.

I dok građani južne i severne Mitrovice razmisljaju o svakodnevnim, praktičnim i egzistencijalnim pitanjima, podsećamo da je na glavnom ibarskom mostu gde je nekada bila betonska barikada i koju su Srbi u međuvremenu uklonili izgrađen“Park mira” u kojem je već nikla trava nakon što su se o njemu svakodnevno brinuli radnici lokalnog javno-komunalnog preduzeća.

Od Cara Lazara do Adema Jašarija

Istovremeno, na severnoj strani Mitrovice je nakon “ Parka mira” započela gradnja Trga Cara Lazara i pešačke zone. U ovom trenutku nema radnika i građevinskih mašina i mogu se videti jedino betonske ploče koje su iskopane teškom mehanizacijom.

Radovi na izgradnji Trga Cara Lazara i pešačke zone u Severnoj Mitrovici nadomak glavnog Ibarskog mosta prekinuti su, a kako će i kada biti kada nastavljeni zavisi od ishoda razgovora zvaničnika Srbije i Kosova u Briselu.

Inače, nakon što su Srbi počeli da grade “Trg Cara Lazara” i pešačku zonu u blizini glavnog gradskog mosta u Severnoj Mitrovici usledila je reakcija Albanaca koji se ne slažu sa tom idejom, kao ni da glavni gradski most na kome je “Park mira” bude zatvoren za saobraćaj.

Albanci su na raskrsnici u mešovitom naselju Bošnjačka mahala u Severnoj Mitrovici postavili veliki betonski blok na kome je tabla sa natpisom “Trg Adema Jašarija”. Reč je o jednom od osnivača bivše Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Još jedan “Trg” od nekoliko betonskih blokova napunjenih zemljom Albanci su postavili u Mitrovici i to na putu koji vodi prema multietničkom selu Suvi Do i nazvali ga “Trg OVK”.

  • 16x9 Image

    Jasmina Šćekić

    Od 2003. godine radi kao novinar informativne redakcije Radija Kontakt Plus u Kosovskoj Mitrovici. Kao dopisnik Radija Slobodna Evropa za područje severnog Kosova radi od 2004. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG