Dostupni linkovi

logo-print

Renato Grbić, alas koji spasava živote


Renato Grbić

Renato Grbić

Renato Grbić, najpoznatiji alas Beograda, od pre petnaest godina igrom sudbine postao je i zaštitnik najnesrećnijih sugrađana. Tada je prvi put pomogao čoveku koji je skokom sa Pančevačkog mosta pokušao sebi da oduzme život, a do danas je na tom mestu spasio čak 26 ljudi. Ovo je priča o anđelu čuvaru sa Dunava.

„Pa kako me zovu... Mič Bjukenon. Kao onaj iz serije ’Čuvari plaže’. Tako su jednom napisale neke novine. Moji prijatelji zovu me Renato, neki me zovu Spasilac, drugi me zovu Alas. Ne mislim da sam neki heroj. Ne osećam se tako. Ali lepo je nekome spasiti život.“

Renato Grbić, stameni pedesettrogodišnjak, četvrta je generacija alasa u porodici sa Stare Karaburme ali i prvi koji je postao poznat jer spasava one koji požele da odustanu od života.

Dane i noći provodi na reci u blizini Pančevačkog mosta loveći ribu pa se gotovo uvek zadesi na mestu nesreće. Tako je bilo i pre deceniju i po kada je prvi put izvukao očajnog sugrađanina koji je odlučio da skokom sa mosta skonča u nemirnoj reci.

Renato Grbić

Renato Grbić

„Bio je lep, topao i sunčan septembarski dan. Došao sam brzo čamcem do njega, pitam ga šta ćeš da radiš, a on kaže hoće da se ubije. Rek’o gde ćeš sad to, vidiš da je život lep, sunce sija, ptice pevaju a ti da se ubiješ. Posle malo ubeđivanja, iz trećeg puta mi je pružio ruku...“

Od tada je mnogo vode proteklo Dunavom a nova vremena donela su i novi teret ljudima, nemaštinu, neizvesnost, otuđenost, pa je Renato svedok da se, na žalost, češće nego ranije i stari i mladi odlučuju da sebi prekrate život. Tako je u rok njegove ribarske službe ubeleženo i da je iz dunavskih vrtloga izbavio skoro trideset onih koji više nisu znali kako da se izbore problemima.

Za sve njih zvuk Renatovog motornog čamca značio je nadu za još jednu šansu u životu.

„Kad krenem da vadim nekoga iz Dunava srce počne da mi udara, bojim se da ne zakasnim, da ne ode nečiji dragocen život. Kad se sve srećno završi, normalno, popije se jedna rakijica da se nazdravi za drugi život koji je tom čoveku podaren. Moja deca će sigurno da nastave da pomažu ljudima, već nam je duga tradicija života na reci, tako da će i oni sigurno da spasavaju. Ako zatreba... Ali ja bi voleo da se to više ne dešava.“

Oni kojima je pomogao, kao po pravilu, ne vraćaju se na mesto gde su se sreli. Danas je u kontaktu samo sa jednom osobom koja je davno skočila sa Pančevačkog mosta.

Renato Grbić u razgovoru sa Zoranom Glavonjićem

Renato Grbić u razgovoru sa Zoranom Glavonjićem

Najveća mu je nagrada, kaže Renato, kada čuje da su njegovi slučajni poznanici nastavili da žive.

„Kad skoče u vodu, i kada ih ohladi ledeni Dunav, počnu da se bore za život. Odmah drugačije razmišljaju i traže ruku spasa. Devojka koja je imala 18 godina kada je skočila od tada zajedno sa mnom slavi svoj drugi rođendan. Bio sam joj na svadbi, udala se, dobila je dete... Nešto neverovatno lepo. Znači da život nije tako crn, treba živeti.“

Ovaj prekaljeni alas, zaštitnik Dunava i ljudi, svako jutro izlazi na reku da raširi mrežu očekujući dobar ulov ali i sa nadom da će biti sve manje situacija u kojima će spasavati živote.

„Život je lep i treba da ga volimo. Uvek kažem da je život jedan i da nema reprize. Trebamo ga čuvati i trebamo se boriti.“

Renato Grbić nosi titulu Najbeograđanina, dobitnik je nagrada za herojsko delo, humanost i podvig godine, a bio je i među prvih 204 građana Srbije kojima je počasno dodeljen novi pasoš.

Ceo život je na reci, a pored toga što je alas on je i njen zaštitnik. To što je poznat u celoj državi, ali i van njenih granica, često iskoristi i da uputi apel – čuvajte prirodu, čuvajte Dunav.

„Priroda oplemenjuje, ona je čudo. Pogotovu reka koja je izvor života, izvor svega... Ona tako prija, nosi sve probleme. Čini da se osećaš kao da ti daje neki drugi život. Bukvalno.“

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG