Dostupni linkovi

logo-print

REKOM: Jača politička volja za otkrivanje sudbine nestalih


Sa konferencije za novinare REKOM-a, Beograd, 24. januar 2014.

Sa konferencije za novinare REKOM-a, Beograd, 24. januar 2014.

Predstavnici inicijative REKOM ocenili su u Beogradu da postoji pomak i da jača politička volja da se otkriju činjenice o sudbini još oko 13.000 nestalih tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, ali da postoji još prepreka na tom putu.

Veliki posao je napravljen jer smo sa civilnog nivoa došli do političkog, kaže Nataša Kandić, koordinatorka projekta Regionalna komisija za utvrdjivanje činjenica o svim žrtvama ratnih zločina i drugih teških kršenja ljudskih prava počinjenih na teritoriji bivše SFRJ od 1991. do 2001. Pozitivno je, kaže ona, što su predsednici država bivše Jugoslavije, izuzev Slovenije, imenovali svoje izaslanike koji saradjuju sa ovom inicijativom i podržavaju je.

“U vezi sa tim našim glavnim ciljevima, znači da REKOM u mandatu popiše sve civilne žrtve, vojne žrtve, da popiše logore i druge zatvoreničke objekte, da imenuje sve one koji su doživeli torturu i nezakonito postupanje državnih institucija tokom zatočeništva, da pokuša da pomogne u saradnji sa drugim institucijama da se dođe do razjašnjenja sudbine još oko 13 hiljada nestalih”, navela je Kandić.

Hoće li uskoro biti rasvetljen još jedan zločin iz 90-ih godina, ovoga puta sa istinom koja bi mogla zapanjiti veliki deo javnosti Srbije? Ovih dana se Srbija suočava sa nagoveštajima da su počinioci strašnog zločina na Kosovu u Peći 1998. godine nad grupom srpskih mladića koji su ubijeni u kafiću Panda, bili ne, kako se verovalo albanski teroristi, nego pripadnici zloglasne Legijine jedinice. OPŠIRNIJE....
Regionalni tim predsedničkih javnih izaslanika za REKOM već nekoliko meseci radi na analizi rešenja koje je ova civilna koalicija preložila i prvi javni rezultat te analize očekuje se početkom marta.

Profesor Žarko Puhovski, kaže da su uspeli da dopru do vrhova državnih vlasti ali da sada dolazi najteži deo jer sa nivoa predsednika država tu inicijativu treba preneti na nivoe parlamenata a da tu treba očekivati velike poteškoće od nacionalističkih do onih utemeljenih u neznanju. To je faza koju bismo uz dosta sreće do kraja godine mogli započeti kao ključnu za dovršenje naše intencije, kaže Puhovski.

“Mi smo se u Hrvatskoj, u Vukovaru, našli suočeni sa situacijom u kojoj su zahtjevi za uklanjanje ploča sa ćirilskim natpisima utemeljeni time da smo mi Hvrati izgubili velik broj ljudi u ratu, da ima puno nestalih i tako dugo dok se njihove sudbine ne riješe nema govora o postavljanju ćiriličnih ploča. Poteškoća je slijedeća, logička: Hrvatska u ovom trenutku potražuje 1662 osobe koje su nestale od 91. do 95. godine. Grubo rečeno od toga je 60 odsto etničkih Hrvata, 40 odsto etničkih Srba. To međutim, znači da Srbi, budući da ih ima oko 4 odsto stanovništva Hrvatske, potražuju, relativno gledano, 17 puta više ljudi nego Hrvati”, naveo je Puhovski.

To što bismo znali za činjenice ne bi rešilo deo ovih problema ali bi otvorilo mogućnost da se o nekim stvarima mirnije razgovara, kaže Puhovski.

“Ponavljam stalno iznova glasovitu Volterovu rečenicu `prostaci raspravljaju o činjenicima, pristojni ljudi o interpretacijama`. Mi smo stalno u poziciji prostaka, od jasenovačkih žrtava, od blajburških žrtava, od žrtava Sremskog fronta, od žrtava UDBE do žrtava Golog otoka i tako dalje do žrtava iz ovog rata”, kaže Puhovski.

Važno za budućnost

Adriatik Keljmendi

Adriatik Keljmendi

Zašto je REKOM potreban novinar Adriatik Keljmendi ispričao je kroz priču jedne porodice. Govorio je o svojim komšijama iz Peći, porodici Radević, čiji je jedan član ubijen u kafiću Panda 1998. godine, u zločinu koji je ovih dana u centru pažnje javnosti nakon izjava beogradskih zvaničnika da nema dokaza da su taj zločin počinili Albanci, a pojavili su se i navodi u javnosti o tome da su srpske službe državne bezbednosti i policije učestvovale u tom napadu.

“Čuli smo na vestima da se u kafiću Panda, pored pećke gimnazije, dogodio teroristicki napad u kome je ubijeno šestoro mladih Srba. Svi su za to krivili OVK, puno osoba albanske nacionalnosti je uhapšeno, pretučeni su, maltretirani, mnoge albanske kuće su pretresane, a šest osoba je nekoliko meseci zadržano u pritvoru zbog sumnje da su učestvovali u ovom masakru. To naravno nije kraj priče”, kaže Keljmendi.

Na kraju rata na Kosovu Keljmendijeva porodica se vratila u Peć kada vide da im je kuća uništena. Prethodno je 90% Albanaca iz Peći bilo proterano tokom bombardovanja i 90% albanskih kuća u Peći je bilo spaljeno, rekao je Keljemndi.

“Posle nekoliko dana, nakon što su srpske snage napustile Kosovo, neki naoružani ljudi su upali u kuću Radevića koja je bila jedina čitava u tom susedstvu i odveli oca koji se i dalje vodi kao nestao, a majka, Milena Radević, je napustila kuću, nakon čega je ta kuća zapaljena. Sada moramo da sagledamo stvari i iz drugog ugla – šta je sa nestalim licima, sta je sa ocem Radevića”, kaže Keljmendi navodeći da se bez saradnje i inicijativa poput REKOM-a ne mogu se rešiti sudbine nestalih.

Reditelj Dino Mustafić smatra da je inicijativa REKOM posebno važna za budućnost.

“S druge strane ona je važna za sredinu iz koje ja dolazim zato što je upravo prošlost još uvijek jedan prostor manipulacije, zatim relativizacije, često retuširanja i falsifikovanja činjenica gdje se nastavlja jedan verbalni rat raznim interpretacijama ne samo događaja nego upravo brojki, procenata u kojima se uglavnom vrlo jasno politički orkestrira da su uvijek žrtve ‘mi’ a da su uvijek počinioci oni drugi ‘oni’. U tom smislu smatram da je inicijativa REKOM nešto što uopće nema alternativu”, rekao je Mustafić.

REKOM, formiran sa idejom da bude podstrek državama nastalim raspadom Jugoslavije kako bi se i same uključile u utvrđivanje istine o stradanju i patnji na hiljade ljudi, promovisan je još maja 2008. godine. Okuplja nevladine organizacije za ljudska prava, udruženja bivših logoraša, izbeglica, porodica nestalih, umetnike, pisce i druge pojedince koji dele mišljenje da jedino regionalni pristup može da osigura sveobuhvatni istorijski zapis o tome šta se dogodilo u prošlosti.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG