Dostupni linkovi

logo-print

Rehabilitacija Draže Mihailovića otvorila bi nezalečene rane


Draža Mihailović

Draža Mihailović

Sudski postupak za rehabilitaciju Dragoljuba Draže Mihailovića koji je započeo u junu 2010. godine pred višim sudom u Beogradu, privodi se kraju i očekuje se uskoro sudska odluka o vođi četničkog pokreta koji je streljan kao saradnik okupatora 1946. godine. Zahtev za rehabilitaciju podneo je unuk Draže Mihailovića, Vojislav Mihailović, a podržali su ga neki akademici, profesori, političke partije.

U Srbiji je javnost podeljena, za jedan deo Draža Mihailović je nevina žrtva, a za druge pravedno osuđeni saradnik okupatora koji je počinio zločine, ne samo u Srbiji već i u BiH i Hrvatskoj. Grupa nevladinih organizacija javno je protestovala naglašavajući da je reč o osuđenom ratnom zločincu, a da je u Srbiji poslednjih decenija na delu revizija i falsifikovanje istorije.

To se vidi iz nekoliko zakonskih akata koji su doneti-pre svih Zakon o izjednačavanju četnika i partizana kao i serija rehabilitacija kolaboracionista. Istoričarka Ljubinka Trgovčević smatra da je problem nastao zato što se govori o rehabilitaciji.

“Da je reč samo o obnovi sudskog procesa, onda bi u svakom slučaju problemi bili manji. Ovako se podrazumeva da je on oslobođen kao i njegov pokret svih krivica za ono što je radio ili nije radio”, smatra Ljubinka Trgovčević.

Kako će eventualna odluka o rehabilitaciji četničkog vođe, s obzirom na ono što se događalo i u ratovima 90-ih pod vaskrslim simbolima četničke kokarde, odjeknuti u regionu? Hoće li to biti još jedan razlog za produbljivanje međusobnog nepoverenja? Na ovo pitanje Mirko Kovač, pisac koji od početka 90-ih živi u Rovinju, neočekivano je odgovorio:

“Super. Jedva čekaju ovi ovde da se tako nešto dogodi da bi i oni mogli rehabilitirati svoje. Region je isti kao i Srbija. Ovde sanjaju rehabilitirati Pavelića. Imao sam prijatelja, na žalost nedavno je umro, novinara Bibića, koji je svojevremeno otišao kod jednog svećenika u Split koji mu je objasnio da su mise za Pavelića zapravo izraz želje onih ljudi koji plate tu misu. Onda je Bibić rekao da želi da plati misu za Josipa Broza. I oni su rekli, e to ne može. To je samo primjer kako se gleda na povijest, kako poraženi žele da budu sada pobjednici. Dakle, to je neverovatno koliko su u regionu slični.“

Naravno, kaže Mirko Kovač njegov lični odnos prema mogućoj rehabilitaciji je potpuno jasan.

“Ja lično mislim da je to strašna pogreška. Neshvatljivo mi je da je to u Srbiji moguće, neshvatljivo mi je da su izgubljeni svi kriterijumi, svi odnosi prema povijesti. Ja nekako još ne vjerujem da će se to dogoditi, još mislim da će zdrav razum prevagnuti”, rekao je Kovač.

Opasno bure baruta

Ljubinka Trgovčević kaže da je proces rehabilitacije Draže Mihailovića opasno bure baruta.

“Mene sve ovo podseća na 1987-88 godinu kada su Srbi takođe pokušali rehabilitaciju svoje istorije nošenjem moštiju kneza Lazara i sl. i kada su stavili prst u oko drugim jugoslovenskim narodima. Treba imati na umu kako bi bilo da se rehabilituju i da se ponovo koriste ustaški znakovi”, kaže Trgovčević.

Svi ti kosturi iz istorijskog ormana, figurativno rečeno, nisu izvađeni i apsolvirani, kaže Ivan Lovrenović, pisac iz Sarajeva. Tako je i sa četničkim vođom Mihailovićem. Oni koji traže njegovu rehabilitaciju mogu da se pozivaju na neke zapadne istoričare i političare koji su dali pozitivnu ocenu njegovog pokreta, ali kada je u pitanju region, s obzirom na ono što su četnici uradili u Drugom svetskom ratu, a pod istim simbolima njihovi sledbenici u ratovima od 91-95, jasno je da će to izazvati veliku uzbunu, pometnju.

“Jer, imamo različita iskustva i različite memorije. Recimo, tek 1989. godine u bivšoj Jugoslaviji, dakle na samom njezinom kraju pojavila se velika monumentalna knjiga Vladimira Dedijera kako su Muslimani u istočnoj Bosni u Drugom svetskom ratu na zastrašujući način stradali od četnika Draže Mihailovića. U međuvremenu smo imali novi rat koji je te stvari na jedan još strašniji način napravio aktualnim i sada imamo situaciju u kojoj se, služeći se određenom argumentacijom, pokušavaju rehabilitirati likovi poput Draže Mihailovića, a sa druge nužno imamo kopanje otvaranje novih rana. Onda možemo dobiti samo nove nesporazume, nove sukobe, nove omraze, a ništa dobro”, ocenjuje Lovrenović.

Da je Ivan Lovrenović u pravu da bi rehabiltacija Draže Mihailovića izazvala uzbunu u regionu, potvrđuje emisija Hrvatske televizije u ponedeljak uveče o tome u kojoj su učesnici bili pored hrvatskih istoričara i političara i jedan istoričar iz Beograda: Ivan Tepeš, potpredsednik HSP-a dr Ivan Starčević, istoričar Zdravko Tomac, beogradski istoričar Jovan Pein i na kraju retko sabrani Istranin Damir Kain koji je sa uzdahom zažalio što nije ostao kod kuće.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG