Dostupni linkovi

logo-print
Niko u Beogradu nije demantovao ili potvrdio da je upravo iz Srbije Makedoniji upućen zahtev da na skupu na Ohridu ne učestvuje Kosovo. Istovremeno odbacuju optužbe kosovske predsednice da su prekršili briselski sporazum, a sa tim se ne slažu ni predstavnici Evropske unije.

Ohridski samit bez Kosova! To je još jedan povod za zahlađenje sa teškom mukom relaksiranih odnosa između Beograda i Prištine. Ali ne i poziv na uzbunu, barem ne u Beogradu, odakle i šef kancelarije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, u izjavi datoj Radiju Slobodna Evropa, ne može da kaže da je Srbija prekršila slova briselskog sporazuma:

“Striktno govoreći Sporazum o implementaciji, koji je deo ranije postignutih dogovora, ne uključuje i pitanje kooperacije u Jugoistočnoj Evropi. Međutim, moramo reći, da bismo voleli da kao pozitivan momenat vidimo iskorake koji bi vodili učestvovanju i postizanju saradnje. Zato što do sada utvrđena struktura, na neki način, u političkom smislu, predstavlja smernicu za saranju regionalnih centara”.

Normalizacija odnosa između Kosova i Srbije, logično i s obzirom na regionalnu kooperaciju kao uslov za uspešne evro integracije, uslov je koji se podrazumeva.

Čitav briselski sporazum zapravo je i putokaz za postizanje takvog stanja, iako se nigde eksplicitno ne spominje pitanje prisustva na regionalnim ili širim skupovima. Što je takođe logično, jer se verovalo da je pitanje prisustva na skupovima rešeno.

Uzimajući to u obzir profesor Fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević zaključuje:

„Da neko sada u vreme kada očekujemo početak primene briselskog sporazuma, a naročito dobra reagovanja u evropskim prestonicama povodom eventualnog početka pristupnih pregovora, uradi ovako nešto za mene je na nivou skandala“.

Ako je i skandal, onda Beograd za njega ne može biti odgovaran. Proizlazi to iz ocene koju je izneo prvi vicepremijer Vlade Srbije Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić

„Ne znam kakve su propozicije, ali mi ne kršimo briselski sporazum. Mislim da je Makedonija donosila odluku o tome. I to mislim da je donosila u skladu sa zahtevima i nekih drugih zemalja. Zato što je tu reč o suverenim i priznatim zemljama. To nije imalo veze sa briselskim sporazumom. Sve ranije sporazume, koje je Srbija potpisala, nije kršila. Ali nemojte da me pitate za detalje pošto baš nisam apsolutno upućen u sve“, kaže Vučić.

Vučić nije ni taj koji je mogao da potvrdi da li je iz Srbije došao zahtev da Kosovo na Ohridu bude preskočeno, mada nije mogao ni da demntuje.

„Koliko ja znam, ne, ali nemojte me apsolutno držati za reč pošto se time nisam bavio“, rekao je, inače, dobro informisani Vučić.

Cik-cak politika

Šta god da se krije iza ohridskog incidenta, pamtiće se da se Srbija usred nastojanja da primeni briselski sporazum, našla u atmosfere sličnoj onoj od pre oktobra prošle godine, kada je posle dugog iscrpljivanje okončana rasprava o čuvenoj fusnoti koja ide uz naziv Kosovo na skupovima poput ovog koji predstoji na obali makedonskog jezera koristi. Tačku na problem koji tada konačno uspešno razrešen, a koji će se pokazati kao neuporedivo sitnija prepreka od onih koje su usledile, stavio je, u trećem mesecu svog mandata, premijer Ivica Dačić. Tada je rekao da je za Srbiju suštinsko pitanje da Kosovo „bude drugačije predstavljeno u odnosu na Srbiju“.

U desetom mesecu mandata, nakon što je otvorio 95. sednicu Izvršnog saveta Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija u Beogradu, on koji je u kosovskom procesu otišao dalje nego bilo ko, iznasi: „Ne očekujem veće teškoće u implementaciji do 27. i 28. juna“.

Implementacija u Briselu dogovorenog i u srpskoj Vladi prihvaćenog, ostaje ključni teret na plećima srpske vlasti po kojoj će se meriti, dobrim delom, i njen kapacitet za dobijanje datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom i to do 28. juna, tojest Vidovdana (na čemu se redovno insistira). I možda tu treba tražiti razlog zbog kog se u trenutku kada se ne očekuje ništa drugo sem primene, na dnevni red vraća rasprava o tome gde je Kosovu mesto na regionalnim skupovima. Ukazuje na to i profesor Jovan Teokarević:

„Očigledno je to potez koji je namenjen unutrašnjoj javnosti. Pogotovo bi se, možda, mogao povezati sa eventualnim pregovorima sa liderima kosovskih Srba“.

Pre svih onih iz četiri opštine na severu Kosova koji ostaju uporni u odbijanju odluka Beograda, pa čak i posle Dačićevih upozorenja da na izborima koji u ovoj oblasti predstoje (baš shodno briselskom sporazumu), lako mogu biti zamenjeni „Tačijevim Srbima“. Tako se izrazio Dačić, misleći na kosvoske partije Srba koje učestvuju u prištinskoj vlasti. Poslanik naprednjaka u Skupštini Srbije iz Leposavića Bojan Jakovljević demonstrira uparvo neobaziranje i na najjasnija upozorenja.

„Kod Dačića je nož i pogača, pa ima mogućnost da to uradi. Ali će, u svakom slučaju, to uraditi protiv volje velike većine srpskog naroda na severu Kosova i Metohije“, kaže on.

Ako je signal iz Beograda upućen ka Ohridu, zapravo bio poruka za sever Mitrovice, zatim Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, a zamišljena kao pokušaj da se u očima tamošnjih Srba popravila sliku o matici koja ih ugrađuje u kosovski poredak, teško je poverovati da bi takav manevar mogao da olakša posao Srbiji. Naprotiv, može biti upravo pokazatelj nespremnosti Beograda da normalizuje odnose sa Kosovom, zaključuje Jovan Teokarević:

„Mislim da je to cik-cak politika beogradske vlade koja nakon hrabrog poteza, ima potrebu, barem oni to tako smatraju, da pokažu neku vrstu čvršćeg stava prema Kosovu. Pa ćemo posle toga opet imati povratak na temu koncesija, pa onda opet neku vrstu fingiranja strogoće, i tako dalje“.

Ko izabere tu opciju, bira put političkog nadigravanja bez kraja. Kao pokazatelj da se krenulo tim pravcem, moglo bi se uzeti i to što se u Ohridu, pored ili između hrvatskog i srpskog predsednika Ive Josipovića i Tomislava Nikolića (koji se takođe sreću posle godine premišljanja), neće naći kosovska Atifete Jahjaga.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG