Sa adrese Evropske unije Zagrebu su upućena ozbiljna upozorenja - Hrvatskoj slede sankcije i to vrlo brzo. Poručila je potpredsednica Evropske komisije zadužena za pravosuđe Vivijan Reding, na skupu „Dijalog sa građanima“ koji je Evropska komisija organizovala u Trstu. To je odgovor Brisela na potez Hrvatske koja je, kako se objašnjava, izmenama zakona o evropskom nalogu za hapšenje izneverila poverenje:
„Možete da zamislite šta se dogodilo kada je samo tri dana pre prijema zakon koji je bio potpuno u skladu sa evropskom regulativom, unilateralno promenjen, u samoj Hrvatskoj. Zakon koji nikada nije bio razmatran tokom čitavog pristupnog procesa. I nije bilo potrebe da bude razmatran zato što je kompletno bio u skladu sa evropskom zakonima. I odjednom ovaj zakon je promenjen. Zbog ovog sam vrlo nesrećna. Možete i sami zamisliti. Pomognete nekoj zemlji da ide napred, gradite poverenje, kažete ’da, mi vam verujemo’, dozvolićemo vam da uđete u Evropsku uniju, a to poverenje je već eliminisano. Hrvatska to nije trebalo da uradi. Posle mnogo upozorenja, mnogo pisama, predsednik Baroso i ja informisali smo kolegijum prošlog petka o ovom pitanju. Takođe i komesar File, koji je zadužen za proširenje. Imamo saglasnost za svaku buduću akciju. Konkretni potezi će uslediti veoma brzo“.
Problem je nastao nakon što je Hrvatska, neposredno pred ulazak u EU, donela zakon kojim propisuje zastarevanje za krivična dela počinjena pre 2002. godine, čime se onemogućava izručenje Josipa Perkovića, kojeg Nemačka traži zbog ubistva Stjepana Đurekovića u vreme SFRJ.
Hrvatski ministar pravosuđa Orsad Miljanić, gostujući na Hrvatskoj televiziji, naveo je da je optimista. On je najavio izmene zakona o evropskom nalogu za hapšenje, zbog kojeg je Evropska komisija najavila sankcije protiv Hrvatske, i dodao da će one stupiti na snagu 15. jula iduće godine. On je za Hrvatsku televiziju rekao da će izmene zakona, poznatijeg kao "Leks Perković" na Vladi biti u četvrtak posle čega zakon ide u hitnu saborsku proceduru:
„Sve što smo htjeli reći i govorili do sada, napisali, smo rekli. Oni imaju svoj stav, mi imamo svoj stav i stvar ide dalje. Potpuno smatram neutemeljenim bilo kakvu najavu sankcija, sankcije kao takve i ne postoje, postoji moguće poduzimanje određenih mjera. Sigurno je da naši građani neće ostati ni bez jednog eura zbog ove situacije koja će se dogoditi ili se događa. Mislim da je bitno reći da je sve što se događa sa ovim zakonom zapravo ukazalo na dva, ja bih rekao, duboka društvena pitanja koja se kod nas ukazuju. Naravno, oni rade svoj posao mi radmo svoj posao. Na čemu se temelji naš optimizam? Naš optimizam se temelji na onome što sam počeo govoriti, mi jednostavno tražimo jednaki pristup i tretman kao što su imale druge zemlje. Ni jedna zemlja koja je napravila istu ovu stvar nije dobila nikakve sankcije", kazao je Miljanić.
Istovremeno iz opozicionih redova optužuju vlast da se igra sa interesima građana Hrvatske. Lider HDZ-a Tomislav Karamarko tvrdi da bi Hrvatska mogla izgubiti 80 miliona evra namenjenih za proces priprema za ulazak zemlje u šengenski sistem. On napominje:
„Neozbiljna vlada, neozbiljan premijer, ozbiljni problemi za Republiku Hrvatsku. Rekao sam – Vlade prolaze. I ova Vlada će brzo proći i otići ali ostavila je jedan neugodan i ostaviće jedan neugodan pečat, hipoteku, a rekao bih i materijalne probleme našoj zemlji“.
Da je urušen kredibilitet Hrvatske – podvukla je i bivša premijerka Jadranka Kosor:
„Mi smo ispali nevjerodostojni i sav onaj trud koji smo ulagali da bi završili pregovore i postali članica EU je sada narušen“.
Poslanik Hrvatske u Evropskom parlamentu Tonino Picula i poslanik vladajućeg hrvatskog SDP-a nije negirao odgovornost premijera Zorana Milanovića za poziciju u kojoj se Hrvatska našla:
„Uvijek je za odgovornost poteza vlade najodgovorniji njezin prvi čovjek. Međutim, njegovi motivi hrvatskoj javnosti nisu bili skriveni. On ih je više puta na vrlo jasan način obrazložio. Da li je on u pravu to je druga priča, no, on je jasno nastupao. Međutim, čini mi se da se hrvatska Vlada u svojoj ambiciji da na ovakav način mijenja pravnu stečevinu našla u svojevrsnom procjepu između vrlo tvrdih i moćnih čuvara evropskog pravnog kija, ali i određenih, isto tako jednako uticajnih, država članica. U svakom slučaju država mora izvući pouku iz situacije u kojoj se našla i pomoći da se nađe rješenje da se sankcije ne uvedu“, kazao je Picula.
„Možete da zamislite šta se dogodilo kada je samo tri dana pre prijema zakon koji je bio potpuno u skladu sa evropskom regulativom, unilateralno promenjen, u samoj Hrvatskoj. Zakon koji nikada nije bio razmatran tokom čitavog pristupnog procesa. I nije bilo potrebe da bude razmatran zato što je kompletno bio u skladu sa evropskom zakonima. I odjednom ovaj zakon je promenjen. Zbog ovog sam vrlo nesrećna. Možete i sami zamisliti. Pomognete nekoj zemlji da ide napred, gradite poverenje, kažete ’da, mi vam verujemo’, dozvolićemo vam da uđete u Evropsku uniju, a to poverenje je već eliminisano. Hrvatska to nije trebalo da uradi. Posle mnogo upozorenja, mnogo pisama, predsednik Baroso i ja informisali smo kolegijum prošlog petka o ovom pitanju. Takođe i komesar File, koji je zadužen za proširenje. Imamo saglasnost za svaku buduću akciju. Konkretni potezi će uslediti veoma brzo“.
Problem je nastao nakon što je Hrvatska, neposredno pred ulazak u EU, donela zakon kojim propisuje zastarevanje za krivična dela počinjena pre 2002. godine, čime se onemogućava izručenje Josipa Perkovića, kojeg Nemačka traži zbog ubistva Stjepana Đurekovića u vreme SFRJ.
Hrvatski ministar pravosuđa Orsad Miljanić, gostujući na Hrvatskoj televiziji, naveo je da je optimista. On je najavio izmene zakona o evropskom nalogu za hapšenje, zbog kojeg je Evropska komisija najavila sankcije protiv Hrvatske, i dodao da će one stupiti na snagu 15. jula iduće godine. On je za Hrvatsku televiziju rekao da će izmene zakona, poznatijeg kao "Leks Perković" na Vladi biti u četvrtak posle čega zakon ide u hitnu saborsku proceduru:
„Sve što smo htjeli reći i govorili do sada, napisali, smo rekli. Oni imaju svoj stav, mi imamo svoj stav i stvar ide dalje. Potpuno smatram neutemeljenim bilo kakvu najavu sankcija, sankcije kao takve i ne postoje, postoji moguće poduzimanje određenih mjera. Sigurno je da naši građani neće ostati ni bez jednog eura zbog ove situacije koja će se dogoditi ili se događa. Mislim da je bitno reći da je sve što se događa sa ovim zakonom zapravo ukazalo na dva, ja bih rekao, duboka društvena pitanja koja se kod nas ukazuju. Naravno, oni rade svoj posao mi radmo svoj posao. Na čemu se temelji naš optimizam? Naš optimizam se temelji na onome što sam počeo govoriti, mi jednostavno tražimo jednaki pristup i tretman kao što su imale druge zemlje. Ni jedna zemlja koja je napravila istu ovu stvar nije dobila nikakve sankcije", kazao je Miljanić.
Istovremeno iz opozicionih redova optužuju vlast da se igra sa interesima građana Hrvatske. Lider HDZ-a Tomislav Karamarko tvrdi da bi Hrvatska mogla izgubiti 80 miliona evra namenjenih za proces priprema za ulazak zemlje u šengenski sistem. On napominje:
„Neozbiljna vlada, neozbiljan premijer, ozbiljni problemi za Republiku Hrvatsku. Rekao sam – Vlade prolaze. I ova Vlada će brzo proći i otići ali ostavila je jedan neugodan i ostaviće jedan neugodan pečat, hipoteku, a rekao bih i materijalne probleme našoj zemlji“.
Da je urušen kredibilitet Hrvatske – podvukla je i bivša premijerka Jadranka Kosor:
„Mi smo ispali nevjerodostojni i sav onaj trud koji smo ulagali da bi završili pregovore i postali članica EU je sada narušen“.
Poslanik Hrvatske u Evropskom parlamentu Tonino Picula i poslanik vladajućeg hrvatskog SDP-a nije negirao odgovornost premijera Zorana Milanovića za poziciju u kojoj se Hrvatska našla:
„Uvijek je za odgovornost poteza vlade najodgovorniji njezin prvi čovjek. Međutim, njegovi motivi hrvatskoj javnosti nisu bili skriveni. On ih je više puta na vrlo jasan način obrazložio. Da li je on u pravu to je druga priča, no, on je jasno nastupao. Međutim, čini mi se da se hrvatska Vlada u svojoj ambiciji da na ovakav način mijenja pravnu stečevinu našla u svojevrsnom procjepu između vrlo tvrdih i moćnih čuvara evropskog pravnog kija, ali i određenih, isto tako jednako uticajnih, država članica. U svakom slučaju država mora izvući pouku iz situacije u kojoj se našla i pomoći da se nađe rješenje da se sankcije ne uvedu“, kazao je Picula.
