Dostupni linkovi

logo-print

Reakcije na Kosovu: Srbija nema nadležnost nad Trepčom


Kompleks Trepče

Kompleks Trepče

Kosovski zvaničnici reagovali su na sporazum između Vlade Srbije i američkog konzorcijuma „New Generation Power“, koji predviđa investicije u kombinatu Trepča, navodeći da je svaka saradnja ili sporazum koje Srbija sklapa o imovini Kosova nezakonita.

Kosovska agencija za privatizaciju (KAP), kao jedini upravnik društvenog preduzeća “Trepča“, najavila je tužbu za poništenje ovog sporazuma, kada od predstavnika Trepče u severnom delu Mitrovce bude dobila zvanične podatke o postignutom sporazumu.

Ovaj američki konzorcijum iz države Ilinois je krajem prošle nedelje potpisao ugovor sa Vladom Srbije o poslovno tehničkoj saradnji sa Rudarsko-metalurškim i hemijskim kombinatom Trepča, koji se nalazi u Mitrovici.

Američka ambasada na Kosovu sada je već saopštila da su zvaničnici Stejt Departmenta u Washingtonu preneli kompaniji „New Generation Power“ da je Kosovo suverena država i da Vlada Srbije nema jurisdikciju nad rudarskim kompleksom Trepče. Dodaje se da u slučaju predloženih investicija, treba direktno da kontaktiraju Vladu Kosova.

(FOTOGALERIJA: Minerali Trepče)

Direktor Trepče iz južnog dela Mitrovice, Halil Qela, u izjavi za RSE je kazao da nije bio informisan o sporazumu kojeg je Vlada Srbije potpisala sa američkim konzorcijumom, ali dodao da je sada situacija jasnija s obzirom da se zna da SAD ne stoje iza toga.

„Ja nisam političar, ali ne treba biti puno pametan da biste shvatili da su Kosovo i Srbija dve odvojene države. Uopšte nije logično da ministar jedne države sklapa sporazume o investicijama u drugoj državi. I ne mislim da je cilj ovog sporazuma bila saradnja ili implementacija, već je sve urađeno kako bi se priredio neki spektakl u dijalogu koji je u toku“, ocenjuje Qela.

Metalurški kombinat “Trepča“ jedan je od najznačajnijih privrednih subjekata na Kosovu, a samim tim i najveće i najsloženije društveno preduzeće u mandatu Kosovske agencije za privatizaciju.

Kao i sam grad, i ovaj rudnik olova i cinka je od rata podeljen između južnog i severnog dela. U severnom delu su dva rudnika ali tamošnji predstavnici Trepče podnose izveštaje KAP-u.

Kao ekonomski gigant, tokom '80-tih je zapošljavao je preko 20 hiljada radnika, a danas broji oko 1500 radnika albanske nacionalnosti, a 1000 srpske, koji rade u različitim sektorima ovog preduzeća koji se nalaze u severnom delu Mitrovice.

Zbog nefunkcionisanja topionice olova u Zvečanu, u severnom delu, kao i cinka, proizvodni kapaciteti se realiziraju samo do faze koncentrata.

Neusklađen politički marketing

Direktor Trepče, Qela, dodaje da je do sada postojala dobra saradnja sa predstavnicima Trepče iz severnog dela Mitrovice koji su takođe pod administracijom KAP-a.

„Često sarađujem sa zamenikom direktora Trepče u severnom delu. Čak sam ga i pre dve, tri nedelje posetio. Stekao sam utisak da je zainteresovan za saradnju, a pored toga uočili smo i primedbe koje nas ometaju u zajedničkom razvoju Trepče pod Agencijom za privatizaciju. Planirali smo i da se obratimo agenciji kako bismo uklonili neke birokratske barijere, što je neophodno za dalji razvoj Trepče“, kaže Qela.

On međutim pojašnjava i da se postignuti sporazum u Beogradu odnosi na kombinat „Trepča“ koji je registrovan u Srbiji.

„Sporazum koji je postignut poziva se na Rudarsko-metalurški i hemijski kombinat "Trepča" koji je registrovan u Beogradu. Dakle, moramo biti oprezni da postoji Trepča pod administracijom Kosovske agencije za privatizaciju, u severnom delu, koju vodi g. Dimkić, i Rudarsko-metalurški i hemijski kombinat "Trepča" koji takođe vodi Dimkić ali koji je registrovan u Beogradu. U pitanju je ista Trepča, ali ovaj sporazum je postignut sa Trepčom koja je registrovana u Beogradu, a ne sa onom koja je pod administracijom kosovske agencije za privatizaciju“, kazao je on.

Predstavnici Trepče u severnom delu Mitrovice nisu se odazivali na pozive, a u međuvremenu je portparol KAP-a Ylli Kaloshi izjavio da je agencija od njih zatražila objašnjenje oko ovog sporazuma.

„Agencija je istovremeno saopštila njima da je sporazum neprimenljiv u praksi i da je nevažeći, s obzirom da je postignut bez saglasnosti KAP-a“, kazao je on.

Ekonomista iz Beograda Danijel Cvjetićanin ne vidi ništa sporno u potpisivanju ovog ugovora, osim što ne predviđa dalju realizaciju zbog, kako kaže, nepovoljne političke pozicije Srbije.

„Ugovor o tehničkoj saradnji je normalan ugovor između vlasnika i firme koja je za tu tehničku saradnju zainteresovana, tj. američke firme. Po svim pravilima i svim zakonima, tom ugovoru ne bi trebalo praviti prigovore. Ali, s obzirom na to da je specifična uloga srpske države u međunarodnoj podeli prava, mislim da se taj ugovor neće realizovati“, kazao je on.

Ekonomista Miroslav Prokopijević pak smatra da je potpisivanje ugovora u situaciji kada imovinski odnosi Kosova i Srbiej nisu razjašnjeni su u nesaglasju sa politikom sporazumevanja koja se vodi u Briselu.

„Problem je očit jer ne bi sve to stajalo prvo godinama, a drugo sad bilo pokrenuto na jedan neobičan način. Ovo je neki politički marketing koji nije baš usklađen sa ovim ostatkom koji Srbija radi, pokušavajući da malo ispegla odnose sa Kosovom. Ne shvatam baš zašto rade tako kontradiktorne stvari“, izjavio je Prokopijević.

Inače, na osnovu Ustava Kosova i Ahtisarijevog plana, sva javna preduzeća na teritoriji Kosova su u vlasništvu Republike Kosova.

Sve obaveze koje se tiču prava vlasništva su obaveze Kosova, dok se zakonom može odobriti da Vlada Kosova privatizuje, da u najam ili pod koncesiju sva preduzeća u društvenom vlasništvu na zakonom propisan način.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG