Dostupni linkovi

logo-print

Stereotipi sputavaju ravnopravnost žena u Srbiji


FOTOGALERIJA: Proslava Osmog marta u Beogradu

Radovan Borović

Pripadnice "lepšeg pola" su većinsko stanovništvo i čine 51,4 odsto populacije u Srbiji. U skupštinskim klupama sede 54 dame, odnosno 21,6 odsto, a u vladi 18,5 odsto. Bez obzira na to što je situacija bolja nego pre dvadeset ili 50 godina, muškarci u Srbiji još uvek "vode glavnu reč” kada je u pitanju upravljanje i odlučivanje.

Međunarodni dan žena, 8. mart - praznik, potreba, vid borbe ili prilika da nekome poklonimo pažnju. Dopisnica RSE iz Užica Novka Ilić razgovarala je sa sugrašanima ispred jedne cvećare u Užicu.



Društveni kontekst, političke okolnosti, odnosi među polovima, duboko su upleteni u obeležavanje Osmog marta.

Volje da se izgradi i unapredi rodna ravnopravnost u Srbiji ne manjka, ali ravnopravnost žena u velikoj meri sputavaju stereotipi, kaže Nevena Petrušić poverenica za rodnu ravnopravnost.

„Posebno su u teškom položaju žene u marginalizovanim grupama, kao što su Romkinje, žene sa sela, starije žene, žene sa invaliditetom, žene sa drugačijom seksualnom orijentacijom. Sve u svemu podaci pokazuju da se ni u jednom sektoru društvenih odnosa ne može reći da žene ostvaruju sva svoja prava”, ističe poverenica Petrušić.

Neravnopravnost muškaraca i žena predstavlja kršenje osnovnih prava. Reforme od 2000. godine dovele su do suštinskih ali nedovoljnih promena u shvatanju ideje rodne ravnopravnosti, kaže Daša Duhaček profesorka na Fakultetu političkih nauka i koordinatorka Centra za ženske studije.

„Kako više idete dublje u prostor gde se donose odluke i odlučuje, tu ima sve manje i manje žena. To je zapravo ono što je osnovni problem” , kaže profesorka Duhaček.

Postoje mnogi oblici nasilja kojima su žene izložene – samo zato što su žene. Ravnopravnosti manjka na svakom koraku.

“To znači, zna se da žene i dalje manje zarađuju nego muškarci. Mnogi im je teže u životu da se saberu, jer imaju mnogo više obaveza, da budu majke, domaćice, zaposlene žene i društvo im čini sve da im oteža. Naravno, ne mogu da imaju decu i da rađaju jer će odmah dobiti otkaz. Sve je to samo jedna farsa, kada je društvo siromašno, bedno i odvratno, kao ovo naše u kojem mi živimo. Tu onda nema razgovora ni o čemu, a najmanje o pravima žena”, kaže spisateljica iz Novog Sada Ljiljana Jokić Kaspar.

Ljiljana Jokić Kaspar

Ljiljana Jokić Kaspar

U zdravstvu, sudstvu, obrazovanju, socijalnoj zaštiti i farmaciji, položaj žena je prilično izjednačen. Međutim, šansu da napreduju zarađuju više i grade karijeru, gube zbog porodiljskih obaveza jer zbog kašnjenja isplata poslodavci izbegavaju zapošljavanje žena, kaže Dragoslav Rajić iz Unije poslodavaca.

“To je jedan od razloga zašto u tim malim firmama ima takvih pitanja za posao. Kada bi država redovno servisirala svoje obaveze onda to verovatno ne bi bio problem”, kaže Rajić

Javno obavezivanje na ravnopravnost, suprotstavljanje stereotipima, jeste iskorak u rodnoj ravnopravnosti, ali ipak nedovoljan, kaže profesorka Daša Duhaček.

“Najveći problem je što su devedesete ovde donele 'retradradicionalizaciju'. To je ono što mi u poslednjoj deceniji pokušavamo da nadaknadimo i ispravimo. Danas Centar za ženske studije slavi 20 godina svoga rada. U međuvremenu su naši programi institucionalizovani”, kaže profesorka Duhaček.

“Ono što nas treba posebno da brine je da žena nema dovoljno tamo gde se donose odluke, kreira budući razvoj Srbije” zaključuje poverenica za rodnu ravnopravnost.
Rodne uloge i dalje utiču na donošenje najvažnijih ličnih odluka.

U preko 14 hiljada preduzeća žene su vlasnici, a 45 hiljada se nalazi među preduzetnicima, kaže Dragoslav Rajić iz Unije poslodavaca.

“Još uvek postoji jedno malo nepoverenje pre svega onih na rukovodećim funkcijama ili onih koji su muškarci, prema tome da na primer određenim ženama prepusti deo posla ili da ih stave na neko rukovodeće mesto.Postoji prosto jedna bojazan, jedna rezerva. To jenjoš uvek nešto što nije iskorenjeno”, priznaje Rajić.

Ravnopravost polova, u smislu Zakona, podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog života. Međutim, toga ipak ima nedovoljno u većem delu javnog i političkog života, zaključuje Nevene Petrušić.

“Ono što nas treba posebno da brine je da žena nema dovoljno tamo gde se donose odluke, kreira budući razvoj Srbije” zaključuje poverenica za rodnu ravnopravnost.

Može se reći da Srbija imа rаzličite mehаnizme zа unаpređenje i zаštitu rodne rаvnoprаvnosti, ali ipak u praksi žene i muškarci često nemaju ista prava. Društvene, političke, ekonomske i kulturne nejednakosti su i dalje prisutne.
XS
SM
MD
LG