Dostupni linkovi

logo-print

Rakić Vodinelić: Srbiji preti nadiranje populizma


Vesna Rakić-Vodinelić

Vesna Rakić-Vodinelić

Na nedeljnim izborima u Srbiji demokratski blok doživeo je krah. Reč je o velikom porazu stranaka koje zastupaju demokratski pogled na svet, kaže za RSE profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić. Navodi da nije očekivala toliki broj glasova za SNS, a veliko iznenađenje je i to što Liberalno demokratska partija nije ni prešla cenzus. Razlozi za loš rezultat razjedinjenih demokrata su brojni, a pred DS-om je sada da sednu i da se saberu. U suprotnom, Srbiji preti nadiranje populizma i opasnost za demokratske institucije, kaže ona.

Rakić Vodinelić: Demokratske stranke, a to moram i za sebe da kažem, još uvek nismo dobro razumeli koliko je ono što se zove demokratija u Srbiji krhko i nezrelo. Većina birača u Srbiji mnogo više veruje u takozvane jake i harizmatične ličnosti, nego što veruje u institucije. Iako smo stalno mogli da čujemo kako su nam institucije slabe i kako će glavni pravac reformi morati da se kreće prema izgradnji institucija, naše biračko telo je pokazalo da taj glavni pravac reformi ima da se kreće prema stvaranju jednog kulta ličnosti, ideje jednog svemoćnog čoveka koji treba da misli umesto svih nas, a mi treba da budemo kao nekakva nezrela deca. To je donekle posledica sastava biračkog tela, a posledica je i toga što Demokratska stranka i Liberalno demokratska partija nisu shvatile koliko je to u biračkom telu ukorenjeno. Sa druge strane, nisu učinile ništa da takav pristup pokušaju da promene. Takođe, DS se pocepala na dva dela neposredno uoči izbora i to joj svakako nije pomoglo. Veći deo kampanje je proveden u saniranju štete više nego u bilo čemu drugome. A LDP je svojim stavom da bi možda mogla i da uđe u vlast sa Srpskom naprednom strankom, odnosno nedovoljnim opozicionim profilisanjem, doprinela tome da ne ostvari cenzus. Dakle, ima tu mnogo uzroka, ali tako vidim osnovni razlog zaista velikog kraha demokratskog bloka u Srbiji.

RSE: Da li su ih birači i na ovim izborima kažnjavali za ono što su činili, odnosno nisu činili? Ko su njihovi birači, jesu li to oni koji su u nedelju ostali kod kuće ili oni koji su izašli na izbore, poručili im da su ih razočarali i kao opozicija ili su pak glasali za neku od lista koja nije prešla cenzus?

Rakić Vodinelić: To mi je zaista teško da kažem, sigurno je da je i jedno i drugo. Prvo procenat onih koji su izašli na izbore je najniži, ja mislim u poslednjih 15-ak godina. E sad, da li sam neizlazak na birališta može da se tumači kao poruka i kome, to bi bilo nagađanje. Što se tiče onih koji su došli na birališta, meni se čini da će broj glasova koji su rasuti, odnosno glasovi koji su dati za određene stranke koje nisu ušle u parlament, biti mnogo veći. Prošli put je rasturenih glasova bilo nešto manje od 13%, a meni se čini da će ovog puta to dostići 20%. Dakle, pojavilo se dosta novih opcija koje su mogle nadoknaditi taj loš pristup Demokratske stranke, gledano u celini, i LDP-a. Tu je bio pre svega Saša Radulović koji je dobio začuđujuće veliki broj glasova s obzirom na to da se radi o pojedincu koji zapravo nema stranku iza sebe. Tu je bilo i dosta glasova koji su otišli u URS i tako dalje.

RSE: Šta demokratskom bloku predviđate? Đilas najavljuje da će biti jaka opozicija u parlamentu, a kao zadatak postavlja okupljanje građanske Srbije. Na isto biračko telo usmeren je i Jovanović, Tadić eksplicitno ne isključuje saradnju sa Naprednjacima.

Rakić Vodinelić: Mislim da Demokratska stranka, jer više bivšeg predsednika Tadića ne računam u Demokratsku stranku, mora da sedne i da se sabere. Prvo, da traga za uzrocima svog neuspeha i pada u očima velikog broja birača. Pada koji ide dotle da i oni koji bi možda glasali za nju nisu hteli da se pojave na biralištima. Drugi korak bi moralo da bude da se vidi kakve su mogućnosti parlamentarne opozicije u ovome trenutku, da li postoji šansa da ona bude ujedinjena. Ako SPS bude parlamentarna opozicija, postavlja se pitanje šta ih povezuje osim toga da su opozicija i na koji način mogu da nađu nekakve tačke gde bi mogli zajednički da deluju. Što se tiče LDP-a, njima predstoji borba da se u neko dogledno vreme vrate u parlament. Sve zajedno, meni se čini da opoziciji u Srbiji neće cvetati ruže u nekoliko budućih godina, izuzev ako zaista ozbiljno ne odluči šta su njeni primarni ciljevi, ako ozbiljno ne shvati da je ovako loš rejting jedno opasno nadiranje populizma u Srbiji i velika opasnost koja preti demokratskim institucijama jer mi od SNS-a ne možemo ništa da čujemo, osim da su oni odlučili da krenu u korenite reforme. Kakve reforme, čega reforme, u kom pravcu reforme? Mi to zaista sada ne znamo i ako ne postoji jaka opozicija koja će da kritikuje pravac reformi, koja će da objasni zašto takve reforme nisu dobre, a neke druge su poželjne, onda mi se čini da ćemo se kretati u dosta lošem pravcu kao društvo.
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG