Dostupni linkovi

logo-print

Radost Božića u Subotici


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Zahvaljujući nacionalnoj raznolikosti stanovništva, u Subotici se slavi Božić po oba kalendara, ali i Hanuka i Bajram. U zavisnosti od naroda i crkve običaji se donekle razlikuju, ali samo u nijansama.

Najbrojniji vernici, koji slave Božić 25. decembra, jesu građani Mađarske, Hrvatske, ali i oni nemačke nacionalnosti. Svi oni vrata svojih domova Božiću otvaraju praktički četiri nedelje pre samog praznika, u vreme Adventa.

"Počinje se sa adventskim vencem i četiri sveće. Svake nedelje prije Božića se pali po jedna sveća da se osvetli put kraljevima koji su išli da vide Isusa. Tokom tih nedelja odlazi se na mise Zornice i na tim misama se pripremamo na to da će doći Isus. Jelka se unosi 24. decembra, koja se onda ukrašava. Pod jelku se stavljaju jabuke, orasi i žito. To je simbol nade i novog rođenja. Simbolika je u tome da kakvo ti bude žito za Božić, takva će ti biti i godina", kaže Dušanka Salopek Poljaković.

Kićenje jelke je jedan od centralnih događaja tokom Badnje večeri.

"Uživa se u tome, deca učestvuju u svemu. Kada odu da legnu, stavljaju se pokloni pod jelku. U jutro se raduju tome da vide šta je doneo Božić", navodi Mara.

"Kod nas je običaj da se, zbog dece, malo ranije pale sveće. Onda imamo večeru koja je posna. Posle večere, kada se otvaraju pokloni, pevaju se božićne pesme koje deca znaju", ističe Jelena.

"Obično se peva o tome da je sa neba došao anđeo. Poželimo jedni drugima sretan Božić. Odrasli obično piju medenu rakiju. Svi smo zajedno. Zvaničan Božić počinje u crkvi sa Ponoćkom", reči su Marka.

Misa Ponoćnica je najvažnija i najatraktivnija misa za vreme Božićnih praznika.

"U svakoj crkvi se napravi Betlem - štala gde je Isus rođen. Vrlo je atraktivno i to deca pogotovo vole da gledaju. To bude prilično veliko", navodi Jelena.

Misa obiluje svečanom, religioznom muzikom, a za nju se u crkvi hor posebno priprema nedeljama pre toga. Posle jutarnje mise, praznik se seli u domove vernika, a nakon posnog doručka, na trpezu se iznose najbolja jela.

"Pravi se božićni ručak, a pre toga se mora napraviti barem desetak vrsta raznih kolača, a bez medenjaka, nema Božića. Za ručak ide bistra supa, meso, sos, posle toga obično sarma, pa onda pečenje. Nema šta nema. Tokom praznika, obavezno na trpezi mora da stoje crno vino i kolači. To je deo ambijenta i to mora da postoji", pojašnjava Dušanka Salopek Poljaković.

XS
SM
MD
LG