Američki analitičar Edvard Džozef (Edward Joseph), koji je bio u međunarodnim misijama na Balkanu tokom i nakon rata, ocenjuje u intervjuu za RSE da će od politike Donalda Trampa (Trump) pre svega imati koristi bogati, ali su ga siromašni belci emotivno doživeli kao svog predstavnika, mada je u stvarnosti politika Hilari Klinton (Hillary Clinton) mnogo više bila u njihovom interesu.
On smatra da Tramp neće podizati zid na meksičkoj granici te proterivati ilegalne imigrante, kao što je najavljivao u kampanji.
Na spoljnopolitičkom planu se u osnovi može očekivati kontinuitet mada će Rusija na početku Trampovog mandata verovatno imati veći manevarski prostor jer Bela kuća neće odmah žestoko reagovati.
Balkan će i dalje biti nisko na listi američkih prioriteta i ostaće primarna odgovornost EU, reči su Džozefa.
On je izvršni direktor američkog Instituta za aktuelna svetska pitanja (Institute of Current World Affairs), te profesor i istraživač na Školi za međunarodne studije na Univerzitetu Džon Hopkins (Johns Hopkins School of Advanced International Studies).
Presudile prikrivene Trampove pristalice
RSE: Sva istraživanja javnog mnjenja su davala prednost Hilari Klinton, koja je, doduše, smanjena nakon objavljivanja izveštaja FBI-aja o njenim imejlovima. Stoga je pobeda Donalda Trampa za mnoge iznenađenje. Dakle, agencije za istraživanje javnog mnjenja su posle Bregzita (Brexit) još jednom pogrešile.
Džozef: Prava istina je da još niko nema jasnu predstavu gde su istraživači javnog mnjenja pogrešili. Postoji nekoliko objašnjenja. Najpre, nisu detektovali razmere gneva građana, imajući u vidu i iskustvo Bregzita, da je to njihovo nezadovoljstvo elitama globalni fenomen na koju reaguju više emotivno nego racionalno bez ozbira na posledice.
Drugo, postoji teorija o prikrivenim Trampovim pristalicama koji nisu iskreno odgovarali na pitanja anketara za koga će glasati. Naime, neki su smatrali nepodesnim da obelodane podršku Trampu imajući u vidu kontroverze i odijum koji ga je pratio zbog diskutabilnih izjava. Naravno, mnoge njegove pristalice su ga vatreno podržavale i to su sa ponosom javno istalice.
Treće, istraživanja javnog mnjenja nisu u dovoljnoj meri registrovala prepreke sa kojima se suočavala Hilari Klinton kao žena. Smatram da se nakon izbora prvog Afroamerikanca za predsednika SAD, ideja da ga nasledi žena iz iste partije nije svidela delu muške populacije.
Naravno, i sama Hilari Klinton je bila pogrešan kandidat. Ona se suočavala sa mnogo problema. Jedno od ograničenja je i njen kredibilitet. Takođe, ona je bila oličenje statusa kvo u trenutku kada su ljudi tražili promene.
Veće šanse Klintonove sa Sandersom kao potpredsedničkim kandidatom
RSE: Mnogi smatraju da joj nedostaje harizma koju ima Barak Obama (Barack). I 2008. godine je vodila skoro do samog kraja u nadmetanju za predsedničkog kandidata demokrata da bi je Obama pretekao. Pripisuje joj se i bliskost sa Volstritom (Wall Street) i krupnim kapitalom. Postavlja se pitanje zašto nije uzela Bernija Sandersa (Bernie) za kandidata za potpredsednika koji bi privukao pre svega mlade koji traže radikalne promene. Iako ju je Sanders podržao i pozvao svoje pristalice da glasaju za nju, mnogi su to odbili.
Džozef: Odlično zapažanje među mnogim pitanjima koja se sada postavljaju. Dosta je onih koji smatraju da demokrate moraju da urade "obdukciju" svoje politike, odnosno da analiziraju "leš" kampanje Hilari Klinton da bi utvrdili šta je dovelo do ovakvog ishoda. Sasvim je moguće da je izostanak njenog poštovanja prema Berniju Sandersu doveo do smanjenja entuzijazma među biračima demokrata koji traže suštinske promene.
Sanders je bio pravi dar za Demokratsku partiju koji je mogao da na pozitivan način kanališe gnev mnogih građana zbog produbljivanja nejednakosti i nefer tretmana od strane elita. Sander je simbolizovao i artikulisao to nezadovoljstvo na odgovoran način. Ovako je ta energija negativno preusmerena ka Trampu.
Međutim, Hilari Klinton i njen tim nisu iskazali poštovanje prema Sandersu, što smo saznali zahvaljujući Vikiliksu (WikiLeaks). On je bio poslednji na listi kandidata Demokratske stranke za potpredsednika. Uprkos tome, Sanders je pokazao izuzetnu lojalnost Hilari Klinton dajući sve od sebe da joj pomogne u kampanji animirajući svoje pristalice da glasaju za nju.
Tramp neće podizati zid, proterivati ilegalne imigrante...
RSE: Trampovo obraćanje nakon pobede je bilo pomirljivo. On se zalažio za prevazilaženje podela koje su veoma duboke. Da li će uspeti u tome?
Džozef: On je veoma neobična ličnost jer je prvi predsednik SAD koji ne potiče iz političkog ili vojnog establišmenta. Mnogo je nepoznanica ali ohrabruje pozitivan ton iz njegovog govora nakon pobede prošle noći. Bio je blagonaklon prema Hilari Klinton. Kao i njegovi prethodnici, naglasio je da će biti predsednik svih američkih građana. To je veoma bitno imajući u vidu njegove poruke tokom kampanje koje su unosile razdor.
RSE: Međutim, ako pokuša da ostvari obećanja o proterivanju ilegalnih imigranata, podizanju zida na meksičkoj granici, zabrani ulaska u zemlju muslimanima, onda to svakako neće doprineti prevazilaženju podela.
Džozef: Mnogi očekuju da će odustati od realizacije pomenutih mera. I u ovom slučaju Tramp je atipična ličnost. Naime, uobičajeno je da političari koji ne ispune obećanja navuku gnev pristalica i izgube njihovu podršku. Pomenuću primer Džordža Buša starijeg (George H. W. Bush) koji je obećao da neće uvoditi dodatne poreze, ali je kasnije to učinio zbog čega je izgubio na izborima, odnosno nije dobio drugi predsednički mandat.
Međutim, u slučaju Trampa sasvim je moguće da njegove pristalice izjave o proterivanju imigranata, podizanju zida i ostale prihvate kao čistu retoriku a ne i nameru da to i ostvari. Takođe, da neke od Trampovih veoma uvredljivih izjava objasne kao deo kampanje i da, u stvari, to nije njegovo pravo lice.
Oni ga doživljavaju kao zastupnika njihovih interesa, koje su drugi političari dugo ignorisali, koji je spreman da dovede u pitanje status kvo i sprovede radikalne reforme. Dakle, sve dok bude doživljavan kao predstavnik "zaboravljenih" Amerikanaca, sasvim je moguće da će njegove pristalice imati razumevanja za neispunjavanje nekih obećanja, kao što je o podizanju zida.
Trampovo smanjenje poreza ne ide u prilog njegovim biračima
RSE: Međutim, pravi test za Trampa biće iskorenjivanje socijalnih razlika. On je najavio povratak američkih kompanija u zemlju, otvaranje novih radnih mesta. Da li je to izvodljivo ako se istovremeno zalaže za smanjenje poreza što će, zapravo, ići u prilog bogatima ali ne i siromašnima koji su glasali za njega?
Džozef: To je veoma važno pitanje s obzirom da je i sam Tramp optuživan da nije plaćao porez da te da u njegovom poslovanju nije sve najčistije. Međutim, on je uspeo da pridobije siromašnije slojeve, ali pre svega među belcima. To treba naglasiti jerosim socijalne to ima i rasnu konotaciju. Tek ćemo videti da li će i u kojoj meri ostvariti obećanja o poboljšanju položaja onih koji su glasali za njega. Treba imati u vidu i da republikanci imaju većinu u Kongresu u oba doma. Dakle, neće imati opoziciju sa kojom se aktuelni predsednik Obama stalno suočava.
Jedno od glavnih obeležja programa Republikanske stranke je smanjenje poreza što bi trebalo da pokrene ekonomiju i omogući otvaranje novih radnih mesta. To je bila politika Džordža Buša i još nekolicine republikanskih predsednika pre njega što je dovelo do rasta budžetskog deficita a da pritom nije bilo značajnijeg poboljšanja u ekonomiji koje bi osetili širi slojevi.
Tramp je najavio infrastrukturne radove, čemu pojedini republikanci mogu da se suprostave, zato što bi to iziskivalo dodatnu budžetsku potrošnju.
Klinton bolje zastupala interese Trampovih birača
RSE: Kao što ste rekli, to je bila zabluda Džordža Buša. Dakle, ako Tramp bude rezao poreze to će ići u prilog pre svega bogatima, koji su izmestili svoje kompanije u inostranstvo a koje novi predsednik SAD želi da vrati u zemlju.
Džozef: Da, takva ekonomska politika nije tipična samo za Donalda Trampa. I pre njega su godinama siromašni Amerikanci iz belačke populacije glasali za republikance iako je njihova politika išla u prilog samo bogatima.
Taj fenomen je pokušao da objasni Tomas Frank (Thomas) u knjizi "Šta nije u redu sa Kanzasom" (What’s the Matter with Kansas?). Za razumevanje te paradoksalne situacije važni su i kulturni ratovi koji se vode od ranije jer se tako skreće pažnja sa problema nejednakosti na ostala eksplozivna pitanja kao što su abortus, gej brakovi i ostala. Donald Tramp je iskoristio tu situaciju.
Kao što sam rekao, iako će od njegove politike imati koristi pre svega bogati – siromašnji i neobrazovani belci su ga na emotivan način doživeli kao svog predstavnika, mada je u stvarnosti politika Hilari Klinton mnogo više bila u njihovom interesu.
RSE: Osim socijalnih pitanja, koliko je u slučaju podrške ruralnih belaca Trampu, igrao ulogu taj vrednosni sistem – protivljenje abortusu, gej brakovima – koji zastupaju uticajni evangelisti u SAD?
Džozef: Samo delimično. To nije previše utemeljena teorija jer se Tramp tri puta razvodio, veliki je ženskaroš. Istina, on je podržavao evangelističku crkvu, ali kako može biti ozbiljno doživljavan u takvom okruženju čovek koji se tri puta razvodio.
Lideri republikanaca moraju da "igraju" kako Tramp "svira"
RSE: Pomenuli ste da će mu posao biti olakšan jer republikanci imaju većinu u oba doma u Kongresu. Međutim, lideri ove partije nisu podržali njegovu kandidaturu, razlikuju se oko nekih pitanja. Da li će nastojati da blokiraju pojedine njegove poteze?
Džozef: Tramp za sada ne treba da brine oko pozicije republikanaca, već obrnuto. Lideri republikanaca imaju razloga za zabrinutost jer je Tramp napravio jedan od najvećih proboja u američkoj političkoj istoriji. Pritom ga čelnici ove partije, poput Pola Rajana (Paul Ryan), nisu otvoreno podržali. Zbog toga moraju budu veoma obazrivi.
Međutim, dugoročno gledano – ukoliko povuče pogrešne poteze i ne krene sve na pravi način – onda se situacija može potpuno promeniti i oni republikanci koji izražavaju sumnju u Trampovu politiku mogu da mu prave probleme u Kongresu. No, za sada Tramp diktira politički ritam a lideri republikanaca treba da u skladu sa tim "igraju".
Kontinuitet američke spoljne politike
RSE: Najviše je nepoznanica oko njegove spoljne politike?
Džozef: On je kritikovao politiku Baraka Obame prema Islamskoj državi Iraka i Levanta (IDIL), zalažući se za uspostavljanje zone bezbednosti u Siriji kako bi se sprečio egzodus izbeglica u Evropu i eventualno u SAD. Međutim, to nije intervencionistička politika. To bi se pre moglo reći za Hilari Klinton.
Ovde je, pre svega, reč kako zamišlja svet u celini. U osnovi on se zalaže za smanjenje angažmana na međunarodnoj sceni te da američki saveznici adekvatno participiraju.
Veoma je važno naglasiti da bez obzira na prenos vlasti sa jednog na drugog predsednika, američku spoljnu politiku uglavnom karakterište kontinuitet. Stoga ne verujem da će poništiti nuklearni sporazum sa Iranom iako uviđa teškoće u njegovoj primeni.
RSE: Čini se da je bio najkritičniji prema Kini. Optužuje je za manipulaciju kursom juana, zatim je zapretio da će pokrenuti postupak protiv nje pred Svetskom trgovinskom organizacijom.
Džozef: Za sada nije jasno kakvu će politiku voditi prema Pekingu. Tramp nastupa veoma agresivno prema Kini kada je reč o trgovini. Čitava situacija se može opisati na sledeći način: mnogo toga je neizvesno u SAD. Verovatno je ta neizvesnot dvostruko veća u Pekingu nakon Trampovog izbora, kao i u drugim prestonicama.
Pretpostavljam da ta klackalica neizvesnosti na svim stranama može donekle ublažiti strahove i tenzije u ovoj nimalo lagodnoj situaciji. Sada su i kineski lideri zaokupljeni dilemom šta zaista Tramp želi. To svakako onemogućava zvanični Peking da iskoristi priliku zbog njegovog dolaska na čelo SAD.
RSE: Tramp je najavio i preispitivanje pa čak i povlačenje iz pojedinih sporazuma o slobodnoj trgovini kao što su NAFTA na severnoameričkom kontinentu kao i Transpacifički (TPP). Da li to znači da će SAD zauzeti izolacionističku poziciju?
Džozef: Ne verujem da će promeniti stav o ovim sporazumima, što je šteta. Moguće je da će pokušati da ponovo pregovara o pojedinim delovima pomenutih dokumenata.
Rusija dobija veći manevarski prostor
RSE: Da li će zaista doći do približavanja SAD i Rusije, nakon njegovih izjava u kojima iskazuje poštovanje pa čak i simpatije prema Vladimiru Putinu? Da li bi u tom slučaju pojedine članice NATO, pre svega, u blizini granica sa Rusijom kao što su baltičke zemlje zatim Poljska, trebalo da se zabrinu za svoju bezbednost?
Džozef: Tramp je tu bio jasniji nego u politici prema Aziji. On je pohvalno govorio o Putinu koji mu je među prvim stranim zvaničnicima čestitao. Trampove izjave da nema ničega spornog u spuštanju tenzija pa i zajedničkom nastupu sa Rusijom, svakako su signal Kremlju da mu je ostavljen veći manevarski prostor za delovanje na međunarodnoj sceni. Mnogo toga će biti jasnije nakon imenovanja američkog državnog sekretara i ministra odbrane.
RSE: Šta praktično znači da Rusija dobije više prostora?
Džozef: Zna se šta se pod tim podrazumeva. To znači ne toliko žestok odgovor SAD na ruski avanturizam i agresivnost u njenom okruženju kao i drugde. Međutim, treba imati u vidu i da je Tramp izrazio zabrinutost zbog ruskih akcija u Siriji. No, to su sve nagoveštaji.
Kao što sam rekao, situacija će biti jasnija nakon izbora američkog državnog sekretara i ministra odbrane. Ukoliko to budu lica sa velikim znanjem i iskustvom u politici prema Rusiji, onda istočnoevropske zemlje treba da imaju poverenja i ne brinu previše.
RSE: Dakle, baltičke zemlje i Poljska treba za sada da strahuju dok se ne vidi ko će biti imenovan na pomenuta mesta u američkoj administraciji?
Džozef: Ne bih rekao da treba da se boje, ali je velika neizvesnost. Ne treba zaboraviti da predsednik Obama i dalje obavlja svoju dužnost.
Balkan i dalje nisko na listi prioriteta SAD
RSE: Reakcije na Balkanu su pomešane. Pojedini političari potajno ili javno pozdravljaju Trampov izbor, pre svega u Srbiji. Istovremeno, u drugim državama, kao što su BiH i Kosovo, priželjkivali su pobedu Hilari Klinton. Da li će Balkan biti nisko na listi prioriteta, kao i u slučaju prethodnih američkih administracija nakon pada Slobodana Miloševića?
Džozef: Apsolutno nema razloga da se u tom smislu bilo šta menja. Čak i da je pobedila Hilari Klinton, tek neznatno bi se povećala zainteresovanost Bele kuće za ovu regiju. Posmatrano iz vašingtonske perspektive, u svetu postoje mnogo urgentiji problemi nego na Balkanu.
Takođe, ne samo republikanci već i demokrate smatraju da je primarna odgovornost Evropske unije za stanje u ovoj regiji. Dakle, Brisel, a pre svega Berlin bi trebalo da preuzmu proaktivniju ulogu u rešavanu problema na Balkanu a ne da čekaju da se SAD uključe. Kada je reč o Trampu, ključna će biti njegova politika prema Rusiji iz čega će moći da se zaključi i odnos Bele kuće prema sve većem mešanju Kremlja u prilike na Balkanu što izaziva zabrinutost.
RSE: Zanimljivo je da je nova prva američka dama poreklom iz Slovenije.
Džozef: Da, to je interesantno. U Vašingtonu se za sada nije previše diskutovalo da Melanija Tramp (Melania) potiče sa prostora bivše Jugoslavije te da bi mogla da svom suprugu skrene pažnju na važnost ove regije. Međutim, ne znamo ni u kojoj meri je i ona sama zainteresovana i prati prilike na Balkanu.
Facebook Forum