Dostupni linkovi

logo-print

Rad na crno podstiču visoki nameti i porezni nemoral


Sa jednog od sajmova zapošljavanja u BiH

Sa jednog od sajmova zapošljavanja u BiH

Siva ekonomija je jedan od glavnih uzroka nepovoljnog poslovnog ambijenta u Bosni i Hercegovini, a procjenjuje se da između 150.000 i 200.000 osoba radi u neformalnoj zoni. Neimaština i potreba za pukim preživljavanjem, razlozi su zbog kojih Bosanci i Hercegovci ne biraju poslove, dok poslodavci među brojnim nezaposlenim mogu birati ko će im raditi za male plaće, bez doprinosa i radnog vremena. Dio poslodavaca, posebno onih manjih, zbog visokih nameta države odlučuje se da zapošljavaju radnike „na crno“,čime nanose štetu i sebi i radnicima i budžetima.

Nezaposlenost, siromaštvo, ekonomska kriza razlozi su zbog kojih radnici pristaju da primaju plate u kovertama i da rade bez plaćenog penzionog i socijalnog osiguranja.

Pitanje o stalnom radnom odnosu, radnici poslodavcima ne smiju ni da postave, jer se plaše da će izgubiti posao. Zbog toga se oko 40 posto ekonomskih aktivnosti u BiH odvija u neformalnoj zoni.

„Procjene relevantnih institucija kazuju da je jedna trećina bruto društvenog proizvoda u sferi sive ekonomije. Ogramna količina novca, oko 8,6 milijardi ostaje u sivim tokovima. To je novac koji ne stiže na ona mjesta koja su zakonom utvrđena. Znači to je najdirektnije potkradanje države“, objasnila je Ranka Mišić, predsjednica Sindikata u RS-u.

Radnike “na crno” najčešće angažuju u manjim preduzećima u oblasti ugostiteljstva, turizma, trgovine, eksploatacije i prerade drveta, te uslužnim djelatnostima.

Zbog rada 'na rubu zakona ' ispaštaju i poslodavci i radnici i država, kaže Safudin Čengić, predsjednik Udruženja poslodavaca Federacije BiH.

„Najveći neprijatelji poslodavaca koji posluju legalno su oni koji rade u sivoj ekonomiji. Oni su nesrazmjerno jeftiniji, jer nikome ništa ne plaćaju,a praktično svu razliku uzimaju sebi u džep. Mi smatramo da tome treba stati u kraj. Mislim da bismo barem malo povećali privredne aktivnosti u legalnom sektoru, a njih uvodeći u legalne tokovo dovelo bi do punjenja budžeta“, kaže Čengić.

Ukoliko inspekcija utvrdi da radnik radi bez konkretnog ugovora o radu, propisana je kazna Zakonom o radu u iznosu od 1.000 do 7.500 eura. Tako su svi na gubitku, kaže sociolog Jusuf Žiga.

“I država gubi jer se ne plaćaju doprinosi, a i uposlenici jer se zavaraju da su dobili posao, a radit će samo dotle dok budu nekome trebali i dok ga neko ne bude morao otpustiti, a otpustit će ga onog trenutka kada ga stegne inspekcija”, pojašnjava Žiga.

Ekonomija opstanka

Šta uzrokuje rast sive ekomonije, taksativno je naveo ekonomski analtičar Vjekoslav Domljan:

„Visoki nameti, nameti na rad. Prilično nizak porezni moral. Kruta regulativa tržišta rada i neadekvatna državna regulativa. Oko 30 posto plaća isplaćuje se u gotovini, u kešu. A kad govorimo o sivoj ekonomiji mi mislimo na one ljude što na ulici prodaju, to je ekonomija opstanka, a to je marginalni dio neformalne ekonomije. Ali drugi važan dio je vođenje dvostrikih knjiga. Dakle neformalna ekonomija, kojoj je upravo formalni sektor, koji vodi duple knjige. Tako se stvore uslovi da se plaćaju plaće radnika u kešu, bez uplaćivanja penzionog i zdravstevnog osiguranja“, navodi Domljan.

U Republici Srpskoj isplata penzija bila bi redovnija, kada bi samo 20.000 radnika bilo prijavljeno na obavezno osiguranje, smatra Tihomir Joksimović iz Fonda za penziono osiguranje.

„Procjenjuje se kada bi ovaj broj radnika na crno bio prijavljeno osiguranje da bi se po tom osnovu prikupilo oko 13 miliona konvertibilnih maraka“, kaže Joskimović.

I u Federalnom Fondu PIO/MIO bilježi se deficit, a Fond je gotovo pred kolapsom, kaže premijer Federacije Fadil Novalić.

„Penzioni fond zavisi od Vlade Federacije sa 215 miliona konvertibilnih maraka. Sa svojih milijaradu i petsto, to zavisi od direktnih poreza na plate. Izlaz za penzioni fond je povećanje broja uposlenih, bilo da su iz sive ili iz formalne zone“, konstatuje Novalić.

U sindikatima smatraju da su za ovako stanje odgovorni kontrolni organi, prije svega inspekcije rada. S druge strane, u inspekciji kažu da nemaju dovoljan broj ljudi da prekontrolišu sva preduzeća.

„Inspektorima bi trebalo pet ili šest godina da samo po jednom iskontrolišu poslodavce u RS-u“, kaže portparolka Inspektorata Dušanka Makivić.

Tako se krug zatvara, a rješenje ne nazire. Radnici nemaju pravo na dostojanstven rada, poslodavci zbog visokih poreza izbjegavaju poslovati prema zakonu, budžeti su prazni, a ekonomija na koljenima.

  • 16x9 Image

    Aida Đugum

    Nakon iskustava u printanim i elektronskim medijima, uključujući BH Radio 1, u maju 2007. pridružila se ekipi RSE, gdje obavlja poslove novinara-reportera za radijski program i emisiju TV Liberty.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG