Dostupni linkovi

logo-print

Putinova Rusija: Kako stvarati kulturu mržnje u pet lakih koraka


Putin o Porošenku: Samo za starije od 18 godina

Putin o Porošenku: Samo za starije od 18 godina

Piše Daisy Sindelar (Priredio Dragan Štavljanin)

Pristalice nedavo ubijenog opozicionog ruskog lidera Borisa Njemcova smatraju da je Vladimir Putin, za 15 godina vlasti sistematski stvarao kulturu mržnje u kojoj je veći deo stanovništva stekao naviku da ignoriše pa čak i da povlađuje nasilju. U tom nastojanju koristio je pet načina.

1) Spusti ton debate

Uprkos nedavnoj odluci Kremlja da sankcioniše psovanje u javnim nastupima, Putin je začinjao svoju retoriku sa vulgarnostima od kako je došao na vlast da bi pokazao žestoku odbojnost prema širokom spektru neprijatelja: čečenskim militantima, novinarima, bivšem gruzijskom predsedniku Mikhalu Saakašviliju i „lenjim“ liderima iz Zajednice nezavisnih država, koji „samo razvlače sline iz godine u godinu“.

Time se postiže dvostruki efekat. S jedne strane, izaziva šok kod stranaca koji nisu navikli na ovakav nastup jednog državnika. Istovremeno, to omogućava građanima Rusije, poput Vladimira Talismanova, zamenika dekana Instituta u Moskvi za fiziku i tehniku – gde studira sin Borisa Njemcova – da misli da je ne samo prihvatljivo nego i poželjno da javno hvali ubistvo opozicionog lidera kao odlazak “još jednog ološa” o kome Rusija treba da brine.

2)…ali potenciraj da je Rusija velika sila

Putin je posvetio znatan deo svog predsednikovanja da bi ponovo osnažio svest o velikoj ruskoj državi, obnovi centralne uloge pravoslavne crkve, pokušaju da podstakne natalitet kao i da ukloni mrlje sa reputacije pojedinih ličnosti kao što je Staljin.

Istovremeno, Kremlj je sve netolerantniji prema nacionalnim i seksualnim manjinama, zatim imigrantima, prelazeći preko ksenofobičnih i homofobnih napada kao i sve učetalijih pamfleta u medijima i društvenim mrežama u kojima im se savetuje da budu “više Rusi”.

Kao rezultat - pojačava se osećaj nacionalne posebnosti u kombinaciji sa iracionalnih strahom od bilo čega što predstavlja “drugo”. Kao što je jedna analitičarka napisala na jednom konzervativnom vebsajtu: “Ja sam Ruskinja i umorna sam od izvinjavanja zbog toga.”

Video: Ruski nasionalisti se spremaju za nove borbe u Ukrajini

3) Širi se koliko je moguće

Kao što je poznato, Putin je označio raspad Sovjetskog Saveza kao najveću geopolitičku katastrofu 20 veka. U skladu sa tim nastoji da obnovi “bolju Rusiju” preuzimajući kontrolu nad poželjnom obližnjom teritorijom kao što je Krim i trajno slabeći druge podsticanjem proruskog separatističkog sentimenta – što potvrđuje primer Abhazije, Južne Osetije, Pridnjestrovlja i Donbasa.

Prošlogodišnja aneksija Krima uz angažovanje vojske – uprkos rastućim finansijskim troškovima ovog poduhvata – pokazala se izuzetnom popularnom u Rusiji, jer su mnogi njeni građani to doživeli kao ispravljanje istorijske nepravde i upućivanja izazova susednoj Ukrajini.

Proruski protesti na Krimu, februar 2015.

Proruski protesti na Krimu, februar 2015.

4) Obruši se na neprijatelja

Životni standard prosečnog građanina Rusije je, nesumnjivo, na udaru u poslednjih godinu dana, jer se domaća ekonomija našla u veoma teškoj situaciji zbog tereta zapadnih sankcija i pada cena nafte.

Međutim, iako su zbog sasvim izvesne nestašice hrane i skoka cena pojedini građani počeli da dovode u pitanje politiku vlasti, Kremlj je tu sumornu situaciju kod kuće pretvorio u novu mogućnost da opanjkava ne samo Ukrajinu – koja je povod za uvođenje sankcija Rusiji – već i zemalja koje su ih nametnule, pre svega SAD.

Kao podesnog žrtvenog jarca, Moskva krivi Vašington za sve – od protesta na Majdanu u Kijevu, slabog morala preko terorističkog napada na francuski satirični list Šarli Ebdo, pa do poslednjeg, i možda najdrskijeg slučaja – atentata na Njemcova.

5), Ne, zaista – obruši se na svoje neprijatelje

Kada kontrolišete sve ključne medije u zemlji – uključujući i veoma moćne frekvencije – veoma je lako uticati na ljude čega treba da se boje. U poslednjih godinu dana, ruski mediji su verno stali uz Putina čiji je jezik sve ekstremniji po tonu – upozoravajući ne samo na spoljašnje pretnje već i na domaće.

Učesnica protesta podrške Vladimiru Putinu na Krimu

Učesnica protesta podrške Vladimiru Putinu na Krimu

Rusi koji su se usprotivili aneksiji Krima su “nacionalni izdajnici i peta kolona”. Pristalice anti-Majdan nacionalističkog pokreta obrušavaju se na malobrojnu liberalnu grupaciju kao na pripadnike “fašističke hunte”. Na uličnim znakovima i banerima na važnim zgradama prikazani su portreti Njemcova, aktiviste Alekseja Navalnog, muzičara Aleksandra Makareviča i drugih kao izdajnika.

“Kada počnete postavljati slike Borisa i drugih istaknutih opozicionirara po gradu i na TV, to je onda poziv na njihovo ubistvo”, kaže Gari Kasparov.

“Kremlj kultiviše najniže strasti u narodu, podstičući mržnju i sukobe. Ljudi su upereni jedni protiv drugih. Ovaj pakao ne može da se mirno okonča”, napisao je Njemcov na Fejsbuku samo nekoliko dana pre nego što je ubijen.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG