Dostupni linkovi

logo-print

Putin dobio bitku, ali bi mogao da "izgubi rat"


Putinove pristalice slave njegovu pobedu na predsedničkim izborima, 4. mart 2012.

Putinove pristalice slave njegovu pobedu na predsedničkim izborima, 4. mart 2012.

Brajan Vitmor (Brian Whitmore), priredio: Dragan Štavljanin

Ruska opozicija ocenjuje da su predsednički izbori održani u nedelju, na kojima je ubedljivo pobedio Vladimir Putin, bili neregularni, optužujući vlast za izbornu krađu. Sam Putin, pak, tvrdi da je njegova pobeda “čista”. Istovremeno, Kremlj je, u očitom nastojanju, da pruži ruku pomirenja opoziciji, najavio preispitivanje zakonitosti sudskih procesa protiv 32 lica, među njima i nekada najbogatijeg Rusa Mihaila Hodorkovskog.

Međutim, analitičari ocenjuju da je Putin dobio bitku ali izgubio rat, jer mu sada predstoji teži deo u kome će se suočiti sa sve jačim protestima, problemom podeljene elite i ekonomijom kojoj su preko potrebne reforme.

Predsednik Centralne izborne komisije Vladimir Čurov je saopštio u ponedeljak da je Putin pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora, osvojivši 63.75 odsto glasova.

Putin se vraća na predsedničku poziciju, na kojoj je bio u dva navrata od 2000. do 2008. godine. U međuvremenu, bio je premijer. Inauguracija je predviđena za maj. Promenama Ustava mandat mu je sada produžen na šest godina.

Putin je proglasio pobedu u nedelju veče pred oko 100 hiljada pristalica koje su se okupile na trgu Manjež u Moskvi. On je rekao da je ostvario “čistu” pobedu.

"Pobedili smo u poštenoj i fer borbi. Međutim, ovo nisu bili samo izbori za predsednika Rusije. To je bio veoma važan test za sve nas, za ceo naš narod”, rekao je Putin, kome su se suze slivale niz obraze, kazao je da se ne stidi da pokaže emocije zbog pobede.

Lider komunista Genadij Zjuganov, koji je na drugom mestu sa oko 17 odsto glasova, ocenio je da su izbori “nelegitimni” sa falsifikovanim rezultatima u korist Putina.

"Imamo mafijaški oktopus u zemlji, što uključuje državnu vertikalu vlasti, koja je ostvarila željeni rezultat koristeći sva raspoloživa sredstva, što potvrđuje i činjenica da je 9 od 10 članova izbornih komisija iz (Putinove) Jedinstvene Rusije koji nastavljaju da friziraju rezultate bez obzira na sve. Mislim da je nastavljanje Putinovog kursa najveća pretnja sa kojom se suočava naša zemlja. Ako nema hrabrosti da formira kompetentan tim i istinski se opredeli za levičarsko-centristički kurs, onda nam prestoji kolaps”, poručio je Zjuganov.
OSCE na konferenciji za novinare o predsedničkim izborima u Rusiji, 5. mart 2012.

OSCE na konferenciji za novinare o predsedničkim izborima u Rusiji, 5. mart 2012.

Inače, na trećem mestu je milijarder Mihail Prohorov sa 7.82, desničar Vladimir Žirinovski je osvojio 6.23 a vođa partije Pravedna Rusija Sergej Mironov 3.85 odsto glasova.

Međutim, Putin je slabije prošao u Moskvi, gde je osvojio 47 procenata, dok je Prohorovu pripalo 20, a Zjuganovu 19 odsto glasova.

Istovremeno, nezavisni posmatrači ističu da je bilo na hiljade prekršaja izborne procedure, uključujući ubacivanje dodatnih glasačkih listića, zatim takozvani “karousel” – kada birači glasaju na više mesta.

Predsedničke izbore je nadgledalo 700 stranih posmatrača, među kojima i oko 200 stalnih i privremenih posmatrača iz OSCE-a. Oni su utvrdili da izbori nisu bili pošteni i da su provedeni u korist Putina.

Putin je, zaključuju strani promatrači bio u očiglednoj prednosti nad svojim rivalima u medijima, a državni resursi korićteni su na regionalnom nivou kako bi se podržala njegova kandidatura za treći predsednički mandat.

"Nije bilo stvarne konkurencije, a zloupotreba državnih resursa osigurala je da konačni pobednik ni u jednom trenutku ne bude doveden u pitanje", saopštio je Tonino Picula, jedan od članova posmatračke misije OSCE-a.

"Prema našim procenama, ovi izbori nisu bili pošteni", rekao je Picula novinarima.

Uzdrmana aura nepobedivosti

U očitom pokušaju da pruži ruku pomirenja opoziciji, Kremlj je saopštio da je odlazeći šef države Dmitrij Medvedev naložio tužilaštvu da preispita zakonitost presuda protiv 32 osobe, među kojima su i Mihail Hodorkovski i Platon Lebedev, saopštila je u ponedeljak Pres služba Kremlja.

Nekada najbogatiji Rus, Hodorkovski, uhapšen je 2003. pod optužbom za izbegavanje poreza i pljačku, ali mnogi smatraju da je to bila Putinova odmazda protiv čoveka koji se drznuo da dovede u pitanje njegovu moć.
Vladimir Putin se obraća svojim pristalicama nakon što je proglasio izbornu pobedu, 4. mart 2012.

Vladimir Putin se obraća svojim pristalicama nakon što je proglasio izbornu pobedu, 4. mart 2012.


Advokati Hodorkovskog su oprezno reagovali na najavu preipitivanja procesa.

“To može jednostavno biti formalna odluka, ali i signal da su rešili za zatvore slučaj Hodorkovski i Lebedev”, rekao je advokat Jurij Šmit.

Nakon pobede u nedelju, Putinu sada predstoji teži deo u kome će se suočiti sa sve jačim protestima, problemom podeljene elite i ekonomijom koju su preko potrebne reforme.

Putin je na biračkom mestu slučajno ispustio glasački listić pre nego što ga je ubacio u kutiju.

To je beznačajan detalj, ali posmatrači ističu da to, na neki način, simbolizuje uzdrmanost aure nepobedivosti i neupitne vlasti koja je karakterisala dva prethodna Putinova mandata.

Nikolas Gvozdev, profesor na američkom vojnopomorskom-ratnom koledžu (the U.S. Naval War College) kaže:

"Putin je ponovo dobio predsedničku funkciju, kao što je svako bio uveren da će to učiniti. Međutim, on nije nužno povratio i vlast i moć koju je imao u prva dva mandata. Dakle, on je pobedio na izborima, ali nije dobio moć za koju je mislio da će imati”.

Za razliku od njegovog uspona na vlast pre više od decenije, kada je bio slavljen kao nepokolebljivi spasilac koji će zemlji doneti stabilnost Rusiji nakon haosa tokom 1990-ih – Putinova pozicija nije sada tako snažna, smatraju analitičari.

On mora da upravlja veoma podeljenom zemljom u kojoj nejaka srednja klasa gleda na Putinov povratak na vlast kao nelegitiman – i koja zbog toga sve upornije demonstrira na ulicama. On se suočava i sa elitom koja je žestoko podeljena oko neophodnih reformi i modernizacije ekonomskog i političkog sistema.

Edvard Lukas (Edward Lucas), dugogodišnji dopisnik britanskog “Ikonomista” (The Economist) iz Moskve i autor knjige: “Prevara: špijuni, laži i kako Rusija obmanjuje Zapad” (Deception: Spies, Lies, and How Russia Dupes The West) – kaže da je Putin tokom kampanje obećao izdašne investicije - kako bi pridobio podršku birača - a koje ruska ekonomija jednostavno ne može da podupre.

"Mislim da je Putin dobio bitku ali je izgubio rat i to na dva načina. Obećanja koja je dao tokom kampanje su neodrživa. Ne može da ih ispuni sa cenom nafte od oko 110 dolara za barel, koliko sada iznosi. Dakle, razočaraće svoje pristalice. Izgubio je rat i zbog toga što ne može da ubedi demonstrante u Rusiji da je krenuo putem modernizacije i stvaranja pluralističkog političkog sistema”, rekao je on.

Trikovi i borba za premoć

Mnogi pripadnici elite, pre svega bivši ministar finansija Aleksej Kudrin, naglašavaju da ruska ekonomija mora da se difersifikuje tako da manje zavisiti od izvoza nafte i gasa, kao i da autoritarni politički sistema treba da se otvori i liberalizuje kako bi omogućio inovacije i procvat društva.

Međutim, takve reforme su pretnja interesima moćnih, pre svega “silovikija” – veterana bezbednosnih službi koji su veoma bliski Putinu. Mnogi među njima, kao što je moćni podpredsednik Vlade Igor Sećin, veoma su bliski energetskkom sektoru i spremni su da po svaku cenu brane svoje interese.

Po rečima Lukasa, istinske reforme pokrenule bi neprijatna pitanja za mnoge u Putinovom okruženju, pre svega oko korupcije i serije nerazjašnjenih ubistava, kao što je atentat na novinarsku Anu Politikovskaju u oktobru 2006, zatim ubistvo aktivistkinje za ljudska prava Natalije Estemirove u julu 2009.

"Ključna tačka je da bilo koje stvarne reforme moraju da uključe vladavinu prava i otvaranje medija, čime bi se pokrenula teška pitanja oko uloge Putina i njegovih bliskih saradnika. Kako su postal tako bogati? Gde odlazi taj novac? Ko je ubio te ljude? Čim se otvori politički sistem u pravom smislu te reči, ljudi će postavljati ta pitanja i tražiće odgovore”, kaže Lukas.

Štaviše, rigidni, disciplinovani i sistem sa čvrstom kontrolom sa vrha – koji ruski zvaničnici nazivaju “vertikala moći” – pokazuje pukotine.
Podele među vladajućom ruskom elitom otvaraju mogućnost da demonstranti pojačaju pritisak za političkim i ekonomskim reformama.

Podele među vladajućom ruskom elitom otvaraju mogućnost da demonstranti pojačaju pritisak za političkim i ekonomskim reformama. Po rečima Gvozdeva, to takođe omogućava razvoj nezavisnih centara moći i uticaja u društvu.

"Sada se uviđa da ‘vertikala moći’ više nije apsolutna, da joj se može prkositi, pregovarati sa njom. Možete da obeležite svoj prostor i kažete: ‘ovde je moja zona i sada morate da pregovarate sa mnom”.

Gvozdev, međutim, dodaje da je sam opozicioni pokret duboko podeljen između zapadnih liberala, socijalista i nacionalista. Zbog toga se postavlja pitanje u kojoj meri može da iskoristi priliku od eventualnog otvaranja sistema.

"Dilema je da li se opozicioni pokret organizuje oko seta ostvarivih ciljeva tako da mogu da održe pritisak? Ili ovaj pokret počinje da se cepa? U tom slučaju postoji mogućnost da Kremlj sledi politiku zavadi pa vladaj”, kazao je Gvozdev.

Lukas smatra da rezultat može biti produženi period sukoba niskog intenziteta između Putina i njegovog kruga sa sve samopouzdanijim civilnim društvom.

"Mislim da će situacija biti haotična. Opozicija je preslaba da pobedila. Istovremeno, ne verujem da vlast ima kapacitet da je u potpunosti uguši. Dakle, može se očekivati dugo i neizvesna borba za premoć. Veliko je pitanje: koje će trikove vlasti upotrebiti da bi se izvukle iz ovakve situacije”, rekao je Lukas.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG