Dragan Štavljanin i Robert Koalson (Coalson)
Predsednik Rusije Vladimir Putin pojavio se u ponedeljak u javnosti, prvi put nakon 5. marta. Istovremeno je objavljena njegova naredba o velikim vojnim manevrima severnomorske flote u Arktiku, kao i vest da će posetiti Kahazstan 20. marta. Putinovo odsustvo iz javnosti podstaklo je spekulacije da je bolestan, zatim da možda ne kontroliše sve poluge moći ili da je otišao u Švajcarsku gde je navodno žena, sa kojom je u vezi, rodila sina.
Tim povodom aktuelizovano je pitanje na koji način je moguća promena vlasti u Rusiji.
Putin se našalio povodom glasina da je zbog bolesti bio odsutan iz javnosti. “Život bi bio dosadan bez glasina”, rekao je tokom susreta sa kirgiskim predsednikom Almazbekom Atambajevom u palati Konstantin izvan Sankt Petersburga.
U brižljivo pripremljenom nastupu, Atambaev je rekao da je "Putin u izvanrednoj formi" i da ga je vozio okolo po celom posedu na kojem se nalazi palata. Putin se smeškao pred novinarima, mada je izgledao bledo.
Njegovo odsustvo iz javnosti je podstaklo razne spekulacije, počev od toga da je bolestan, pa do toga da su ga zbacili njegovi najbliži saradnici koji pripadaju čvrstoj liniji u bezbednosnim strukturama.
Putin, koji je često prikazivan u mačo stilu, izjavio je 2008. da je radio kao “rob na galiji” vodeći Rusiju.
On je deceniju i po na čelu zatvorenog, hijerarhijskog i personalizovanog partijskog sistema koji ne omogućava konkurenciju i nadmetanje. Kao rezultat toga, istraživanja javnog mnjenja redovno pokazuju da ruski građani “ne vide alternativu” Putinu kao lideru.
Stoga se postavlja pitanje šta bi se desilo u Rusiji ako bi Putin iznenada napustio političku scenu? U poslednjih nekoliko dana, videlo se kako čak i glasine o takvoj mogućnosti podstiču zebnju ne samo u Rusiji već i širom sveta.
Ako je Putin garant stabilnosti u Rusiji – da li bi njegov odlazak sa političke scene automatski vodio nestabilnosti – čak nasilnoj?
Analitičar Radija Slobodna Evropa Robert Koalson navodi tri scenarija.
Ustavni scenario
Prema Ustavu Rusije – član 92 -u slučaju nesposobnosti predsednika da obavlja dužnost, premijer postaje vršilac dužnosti šefa države i novi izbori se raspisuju u roku od tri meseca. Doduše, nije precizirano na koji način se utvrđuje da predsednik nije u stanju ispunjava svoje obaveze.
Izborni zakon omogućava da svaka partija koja je zastupljena u Državnoj Dumi – Jedinstvena Rusija, Komunistička partija, Liberalno demokratska partija Rusije i Pravedna Rusije – imaju pravo da predlože kandidata. Vanparlamentarne partije mogu takođe da istaknu kandidaturu, ali moraju da prikupe 100 hiljada potpisa, koje na kraju verifikuje Centralna izborna komisija, što nije nimalo jednostavno u tako kratkom roku.
Konsezsus scenario
Tako mirna i legalna tranzicija vlasti u Rusiji je malo verovatna. U sovjetsko vreme, moćni članovi Politbiora su odmeravali snage iza scene sve dok ne postignu konsezus o novom lideru kroz teško shvatljivu komunističku alhemiju.
Kada je ruski predsednik Boris Jeljcin odlučio da se povuče, politički insajderi su postigli konsenzus da ga nasledi neeksponirani Putin. Oni su koristili kombinaciju svojih finansijskih, administrativnih i medijskih resursa da bi obezbedili njegov izbor.
Najuži krug ljudi oko Jeljcina, uprkos podelama, imao je dovoljno vremena da donese takvu odluku. Takođe, već su imali iskustvo u postizanju sličnog konsezusa uoči predsedničkih izobra 1996. godine, kada su se oligarsi saglasili da rade zajedno u cilju ponovnog izbora sve bolesnijeg i nepopularnijeg Jeljcina.
Scenario sukoba
Postavlja se pitanje šta ako izostane konsenzus?
Za vreme Putinove vladavine, politički sistem je postao sve personalizovaniji u kome je njegova moć neprikosnovena, održavajući balans između sukobljenih frakcija u njegovom okruženju. On je skoro zasigurno prigušio svaku debate šta se može ili treba desiti u post-Putinovoj eri.
Međutim, surevnjivosti unutar njegovog okruženja su latentne i postale su vidnije nakon izbijanja ukrajinske krize i ubistva opozicionog lidera Borisa Njemcova 27. februara.
“Sada se sukob između klanova ozbiljno zahuktava. Očito je da različite grupacije potenciraju različite političke opcije”, kazao je analitičar Raf Šakirov.
Ključna linija razdora je, po njegovom mišljenju, između “jastrebova”, koji su u usponu zbog ukrajinske krize i razračunavanja Rusije sa Zapadom – i “liberalne grupe” odgovorne za ekonomiju koja se zalaže za popuštanje političkih tenzija na domaćoj sceni i ponovni dijalog i približavanje Zapadu.
Šakirov smatra da bi se “jastrebovi” verovatno žestoko borili za primat u bilo kojoj varijatni promene vlasti. “Ova grupacija uviđa da bi bilo kakva normalizacija za nju značila ne kraj sveta već gubitak pozicija. Ona ne može da rizikuje gubitak skoro neograničene moći kojom sada raspolaže”.
I politički analitičar Marat Guelmen smatra da bi scenario sukoba bio najverovatniji u slučaju promene vlasti u Rusiji. Reč je o ljudima “koji su već osetili kako izgleda bezakonje, da imaju pravo da krše zakone, da ubiju”, kaže Guelman analizirajući poziciju čvrstorukaša u Kremlju.
