Dostupni linkovi

logo-print

Putin traži konflikte


Vladimir Putin i Barak Obama

Vladimir Putin i Barak Obama

Piše: Andrej Šarij (Priredila Anamaria Ramač Furman)

U govorima predsednika SAD i Rusije na Generalnoj skupštini UN-a i susretu Baraka Obame i Vladimira Putina u kuloarima svetske organizacije većina analitičara vidi direktno suprotstavljanje Vašingtona i Moskve po pitanjima najvažnijih međunarodnih problema. О čemu i zašto su u Njujorku razgovarali Barak Obama i Vladimir Putin? Koji su im bili ciljevi? Ko je pobedio u ovom diplomatskom duelu?

Na pitanja Radio Svoboda odgovara moskovski političar, predsednik partije "Zapadni izbor", bivši glavni urednik časopisa “Amerika” Konstantin Borovoj:

Borovoj: Čini mi se da se zapravo nikakv duel nije desio. Stav predsednika Obame je po svim pitanjima ostao nepromenjen. Predsednik Putin je pokušao da utiče na razvoj događaja, ali taj pokušaj svakako nije mogao da da rezultate. Takav stepen koncentracije vlasti u jednim rukama kao u Rusiji nema premca; predsednik Obama, za razliku od predsednika Putina, nije u mogućnosti da jednom svojom odlukom promeni stav svje države, niti da promeni stav koalicije država koje su zaokupljene problemima Sirije. Ili da promeni stav Evropske unije koja s užasavanjem prati šta se dešava u Ukrajini. Ali uvek postoji nada da će Vladimir Putin, u čijim rukama je skoncentrisana vlast i koji ima mogućnost da promeni stav Rusije, prihvatiti razumne stavove. Upravo na tome je i bio baziran susret – na želji predsednika Obame da nekako utiče na Putina.

RSE: Zar je moguće da smatrate da Putin može da promeni svoj stav?

Borovoj: Pre svega, uveren sam u to da je stav SAD i zapadnog sveta nepromenljiv. Ruski mediji su poslednja dešavanja u Njujorku – susret dva predsednika i govore Obame i Putina predstavili kao da je Rusija izvršila veoma jak uticaj na stavove SAD i EU. Ali ni o čemu sličnom nema ni govora! To je očigledno samo gordo ubeđenje u to da je ono što se desilo u stvari bio diplomatski duel. Duel bi bio moguć da se s Putinom neko sukobljavao. Ali u stvari ako je hteo da čuje, on je iznova mogao da čuje isti onaj stav koji mu je odlično poznat i koji niko ne može da promeni, s obzirom da je to kolektivni stav značajnog dela svetske zajednice. U ruskim medijima su se već mogle čuti tvrdnje da se, navodno, stav Zapada menja povodom tragedije “Boinga”, povodom međunarodnog tribunala... Odakle im to? Ništa slično nije ni pomenuto! Želja se prikazuje kao stvarnost. Uzgred, argumenti koji su ponuđeni u prilog teze o spremnosti Zapada na novo prijateljstvo s Rusijom veoma su jadni – poput onog ko je kome prvi pružio ruku na susretu Obame i Putina, i onda se prikazuje fotografija na kojoj Obama zaista Putinu pruža ruku. Ali teško da ova činjenica svedoči o promeni stava Zapada.

RSE: Govor Baraka Obame za govornicom Generalne skupštine UN-a u Rusiji je ostao u senci u odnosu na govor Vladimira Putina. Kremaljska televizija tvrdi: Putin je bio glavni, svi su ga pažljivo saslušali i sada postoji mogućnost da će se stav Zapada promeniti. Međutim, obično se prema govoru predsednika SAD na Generalnoj skupštini UN-a odnosi kao prema govoru lidera slobodnog sveta. Da li mislite da je Obama potvrdio ovo visoko zvanje?

Borovoj: Njegov govor bio je veoma odmeren, staložen diplomatski nastup. Nikakve ucene, nikakve ultimatume niko nije mogao da čuje. To je bio govor političara koji pokušava da smiri situaciju u svetu, govor odgovornog političara koji pokušava da reši svetske probleme. Bilo bi čudno kada bismo od Obame očekivali neke oštre, neočekivane izjave; stav SAD-a je za svet dobar upravo zbog svoje predvidljivosti i stabilnosti.

RSE: Da li Vam je iz ovog govora Baraka Obame i drugih izjava američkih lidera datih u poslednje vreme jasno do koje mere Vašington povezuje sirijski i ukrajinski problem? Drugim rečima, da li je američka politička podrška Ukrajini uslovljena postupcima Rusije u Siriji? Da li može da se desi da će trgovina na kojoj, čini se, insistira Vladimir Putin može za Rusiju da bude uspešna?

Borovoj: Uvodeći rusku vojsku u Siriju Putin u suštini poziva SAD na pregovore na kojima bi moglo doći do razmene stava Rusije oko Sirije za stav SAD-a povodom Ukrajine. Međutim, kako je rekao jedan književni lik, trgovina u ovom konkretnom slučaju nije moguća. Svima je jasno da je u interesu Putina – a Moskva potvrđuje ovo na različite načine – stvaranje preduslova za održavanje međunarodne konferencije u formatu “Jalta-2” s ciljem podele sveta na sfere uticaja. Predsednik Obama je tim povodom već rekao da regionalni lider države čija ekonomija je samo malo veća od ekonomije Španije teško može da pretenduje na ulogu Josifa Staljina iz perioda završetka Drugog svetskog rata. Savremena politika, sami principi današnje svetske politike ne dozvoljavaju državnim liderima da dele svet na sfere uticaja. To bi bio i zločin, i bilo bineodgovorno.

RSE: Da li će nakon ovog susreta Putina i Obame u Njujorku uslediti neki razvoj rusko-američkog dijaloga?

Borovoj: Prema koracima koje je Putin preduzimao do sada možemo da izvedemo jasan zaključak da će se situacija u Siriji razvijati, Kremlj će nastaviti sa svojom agresivnom politikom. Već je saopšteno da su u Siriji razmešteni novi ruski avioni. Danas su ruski mediji saopštili o održanoj sednici Generalštaba Oružanih snaga Rusije na kojoj je bio prisutan ministar odbrane. Jasno je da će se i situacijia u Siriji, i situacija u Ukrajini razvijati: Putin traži konflikte. Razgovori o sprečavanju sukoba između vojske međunarodne koalicije i ruske vojske, koja je došla na Bliski Istok da zaštiti Asada, očigledno neće sprečiti ovaj konflikt. Slanje ruske armije u Siriju jeste pokušaj da se zaštiti ono što se zaštititi ne može, a to je pozicija Bašara el Asada, i to ne u njegovom sukobus “Islamskom državom”, kako tvrdi Putin, već u sukobu snaga koje su verne sirijskom diktatoru s međunarodnom koalicijom i sa sirijskom opozicijom. Razvoj situacije u Ukrajini zavisiće od razvoja događaja na Bliskom Istoku.

Putin danas svojim političkim odnosima sa Zapadom i s Ukrajinom upravlja pomoću vojnih instrumenata, pomoću instrumenata rata. I u Ukrajini, i u Siriji. Prema tome, možemo da očekujemo informacije o ratnim sukobima u skorije vreme. U ovim uslovima odgovorni zapadni političari treba da održavaju kontakte sa svojim političkim, vojnim oponentima, i u tom smislu je, svakako, susret Obame i Putina opravdan – smatra moskovski političar Konstantin Borovoj.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG