Dostupni linkovi

logo-print

Putin: Pomogli smo Ukrajini kao bratskoj zemlji


Predsednik Rusije na redovnoj godišnjoj konferenciji u Moskvi

Predsednik Rusije na redovnoj godišnjoj konferenciji u Moskvi

Rusija je morala da pomogne Ukrajini “bratskoj zemlji”, koja prolazi kroz ekonomsku i političku krizu. Tim rečima predsednik Rusije Vladimir Putin objasnio poziciju Moskve prema ukrajinskijm prilikama. Na godišnjoj konferenciji za novinare on je odgovarao na pitanja iz različitih oblasti, ali je u odnosu na trenutni centralni evropski problem, podvukao da se Rusija ne protivi tome da Ukrajina potpiše Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom. Ali, tu se ruski stav ne završava.

Odmah pošto je konstatovao da je Ukrajina slobodna da nastavi proces evrointegracija, Putin je podcrtao da Rusija ipak mora da zaštiti sopstveno tržište. Dan nakon što je sa ukrajinskim predsednikom Viktorom Janukovičem postigao dogovor o paketu pomoći za Kijev vrednom 15 milijardi dolara, kao i sniženju cene ruskog gasa za Ukrajinu za jednu trećinu, Putin nastavlja da su takvi koraci bili neizbežni. Skoro pa iz emotivnih razloga:

“Biću potpono ozbiljan, bez i malo ironije. Često eksploatišemo termin ¨bratske države¨ ili ¨bratske nacije¨. Danas vidimo da je Ukrajina u komplikovanoj ekonomskoj, političkoj i socijalnoj situciji. Ako smo ozbiljni kada Ukraijinu nazivamo bratskom zemljom, onda bi i trebalo da se ponašamo kao bliski rođaci i da podržimo ukrajinski narod u ovoj komplikovanoj situaciji. Uveravam vas to je apsolutno najvažniji razlog zbog kog smo doneli ovakvu odluku”.

Kao manje bitno, ali Putin ipak napominje, da je odluka Rusije delimično i posledica pragmatičnih razmišljanja, budući da je Ukrajina važan kupac ruskog gasa i ključni partner u sektoru industrije još iz vremena Sovjetskog saveza. I, nastavlja Putin, odbacujući kritike kojima je obasut, po sredi je čist kontinuitet:

“Želim da vašu pažnju usmerim na činjenicu da smo takođe aktivno sarađivali sa prethodnom ukrajinskom Vladom koju je vodila Julija Timošenko. Intezivno u svim pravcima. Uzgred, njena je Vlada je potpisala sa nama gasni sporazum”.

Pred 1.300 novinara, uobičajeno veliki broj za njegovo godišnje obraćanje, Putin je dao i odgovor na poteze koje je u poslednjoj sedmice preduzela ruska vojna mašinerija:

“Novi i veoma važan segment američkog strateškog naoružanja je instaliran na periferiji Evrope – raketni system odbrane. Više puta smo rekli da to predstavlja pretnju našim nuklearnim kapacitetima, pa ćemo biti primorani da reagujemo na jedan ili drugi način. I moj prethodnik je govorio da će jedan od načina biti raspoređivanje Iskander raketnog sstema u Kaljingradskoj oblasti. Nema tu ničeg novog”.

Odbacio je i kritike proizašle iz Snouden slučaja. Kazao je da Rusija nikada nije radila na bezbednosno operativnom nivou sa odbeglim radnikom Centralne obaveštajne agencije Edvardom Snoudenom:

“Ne, nisam Snoudena lično upoznao. Ja sam zauzet čovek. On ima svoje viđenje kako živeti, kako raditi. Neću demantovati, prema njemu nisam ravnodušan. Mislim da zahvalujući gospodinu Snoudenu razmišljanja miliona ljudi, uključujući milione istaknutih političara modernog duba, su zauzeli drugačiji pravac”.

Upitan kako će se on lično odnositi prema američkom predsedniku Baraku Obami posle otkrića o špijuniranju građana i svetskih lidera, Putin je rekao: "Ja mu zavidim jer je to mogao da uradi a da mu se ništa ne desi", ali je i dodao da je špijuniranja oduvek bilo. "To je jedna od najstarijih profesija na svetu, nema puno najstaraijih profesija, neću sad da ih sve navodim", izjavio je ruski predsednik.

Kada je reč o akciji aktivista "Grinpisa" na naftnoj platformi "Prirazlomnaja" u severnom delu Barencovog mora, Putin je rekao da je to bila ili samopromocija ili pokušaj ucene ili pokušaj da se omete rad na ispitivanju nafte u Arktiku. "Situacija je tamo bila drugačija, brod je ušao u ekonomsku zonu bez siglanizacije, a kada su upozoreni ignorisali su naše graničare. Da li je to normalna akcija za zaštitu životne sredine?", rekao je ruski predsednik.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG