Dostupni linkovi

logo-print
Krađa saobraćajnih znakova u Srbiji poslednjih godina uzela je maha, zbog čega je sve češće ugrožena bezbednost na putevima širom zemlje. Motive za takve „akcije“ kradljivci najčešće nalaze u materijalnoj koristi ali i u potpuno bizarnim razlozima kao što su, na primer, pečenje paprike ili pravljenje lopata za sneg.

Kilometri puteva po celoj Srbiji u proteklim godinama ostali su bez saobraćajne signalizacije jer je lopovi seku i aluminijum i druge metalne delove prodaju na otpadima. Tako je samo na putevima u okolini Šapca u protekle četiri godine nestalo oko 1.000 znakova.

Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, kaže za RSE da je, na žalost, u poslednje vreme primećena pomama za saobraćajnim znakovima, koje lopovi sve češće koriste i za najčudnije potrebe.

„Recimo, imao sam priliku da vidim stolove za kafiće koji su napravljeni od saobraćajnih znakova. Jednostavno, neko je na znak postavio nogare i napravio baštenski sto. Od njih prave i lopate za čišćenje snega. Samo stave dršku na ukradeni znak i imaju lopatu. Jedna od omiljenih aktivnosti kradljivaca saobraćajnih znakova je da na njima peku paprike. Koriste ih zato što su od aluminijumskog lima koji odlično provodi toplotu. To im je i najjeftinija tepsija, znak je fino obradjen i ima rub. Kada peku ne može da im se prosipa ono što izlazi iz paprike, onaj sok...“

Savesni vozači, čiji su životi svakodnevno ugroženi zbog lopova koji saobraćajnu signalizaciju najčešće kradu pod okriljem noći, često fotografišu kritična mesta na putevima i ukradene znakove u novim funkcijama. Tako se na društvenim mrežama, a često i uživo, po selima i gradovima Srbije može videti da su iskorišćeni i za pravljenje ograda, svinjaca i kokošinjaca, pokrivanje krovova, poklapanje buradi ili obeležavanje dvorišnih kapija, na kojima je najpopularniji znak „stop“.

Damir Okanović, iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, upozorava za RSE da država mora hitno nešto da preduzme.

„To je potpuno neprihvatljiva pojava koja pokazuje dokle idu bahatost i bezobrazluk lopova. Tome definitivno treba stati na put. Naročito je opasno kada je u pitanju kradja saobraćajne signalizacije kojom se vozačima ukazuje da nailaze na put sa pravom prvenstva prolaza. To su znakovi „stop“ i „obrnuti trougao“. Kada je bila izmena krivičnog zakonika u Skupštini Srbije predlagali smo da se drastično povećaju kazne za kradju saobraćajne signalizacije ali taj amandman, na žalost, nije usvojen.“

Kradljivci znakova najčešće ostanu neotkriveni, a onima koji dopadnu u ruke zakona u najvećem broju slučajeva izriču se novčane kazne od 15.000 do 30.000 dinara ili zatvor do 30 dana. Prema Članu 290 Zakonika o krivičnom postupku, onima koji kradjom ili uništavanjem saobraćajnog znaka ugroze nečiju bezbednost ili život preti zatvorska kazna do tri godine.

Osim za prodaju, spremanje zimnice ili čišćenje snega, kradljivci saobraćajne znakove koriste i u saobraćaju. Jedan od vertikalnih znakova, podseća Milan Vujanić, često se može videti u seoskim sredinama ili velikim gradovima na zaprežnim kolima i sklepanim vozilima skupljača sekundarnih sirovina.

„To je onaj znak na kom strelica pokazuje levo, pa ga stave pozadi na njihova prevozna sredstva. Najčešće kradu te reflektujuće znakove. Tako da kao vozač možete lako da ih uočite i zaobidjete, jer su njihova kola spora i često ih vuku konji ili motokultivator. Najveći problem je što ljudi nisu svesni šta time rade. Oni misle da su, eto, ukrali znak i da nema problema. A šta ako dodje do saobraćajne nesreće ili neko pogine zbog toga što negde nema znaka jer je ukraden?! To uopšte nije naivna priča.“

„Putevi Srbije“ nemaju tačan podatak koliko znakova se godišnje ukrade ali beleže porast nestanaka vertikalne signalizacije, dok se prijave uglavnom podnose protiv NN lica. U ovom preduzeću podsećaju i na to da se u razvijenim zemljama kao što je Švedska, pored krivičnih sankcija zbog ugrožavanja tuđih života, kradljivci saobraćajnih znakova obavezno upućuju i na psihijatrijski pregled.

Damir Okanović zaključuje da je za ovaj problem jedino rešenje striktna primena zakona:

„Prema počiniocima treba biti znatno stroži. Treba izricati bezuslovne zatvorske kazne. Zadatak policije, tužilaštva i pravosudja mora da bude da učine sve da se ta opasna pojava prekine“, kaže Okanović.

Zankovi nisu jedino što nestaje sa srpskih puteva, već su među kradenom robom često i semafori, koje lopovi jednostavno pretesterišu i odnesu, a na obilaznici oko Beograda zabeležen je i slučaj da je iz novog tunela ukradena kompletna oprema.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG