Dostupni linkovi

logo-print

Prva godina vladavine Petra Porošenka


Petro Porošenko

Petro Porošenko

Piše: Marička Naboka, priredila Anamaria Ramač Furman

Petog predsednika Ukrajine Petra Porošenka mnogi kritikuju, ali su spremni i da ga ponovo izaberu. Prema istraživanju “Centra Razumkov” i dalje je najpopularniji političar u zemlji.

Prvih godinu dana Porošenkovog predsednikovanja stručnjaci ocenjuju različito: nije zaustavio rat ali je ojačao vojsku, nije uništio oligarhe ali je ograničio njihov uticaj, nije se izborio sa korupcijom ali je pokrenuo lustraciju.

U slučaju da se sada raspišu izbori, Porošenko bi ponovo dobio najviše glasova. To potvrđuje istraživanje ukrajinskog “Centra Razumkov”. Za Porošenka bi glasalo 19,4 posto građana. Dakle, iako se broj njegovih pristalica za godinu dana osetno smanjio, i dalje je najpopularniji političar u zemlji.

Ipak sve je više kritika na njegov račun - od toga da nije rešio problem Donbasa, zatim da nije ispunio obećanja, pa do primedbi da nije prodao sopstveni biznis, a pri tom u međuvremenu gradi jedan objekat možda kršeći zakon. Istovremeno, analitičari ističu i određene tekovine petog ukrajinskog predsednika: naročito borbu protiv korupcije, zatim pokretanje lustracije i postavljanje stranih stručnjaka na državne funkcije.

Kako smatra politolog Oleksandr Palij, Porošenko zaslužuje pohvale zbog stalnog posvećivanja pažnje oružanim snagama. Drugi važan aspekt, koji ovaj analitičar pominje, jeste bliskost sadašnje vlade sa društvom.

“Kada se pojavi javna kritika, vlada na nju reaguje i to dosta brzo – otpuštaju se činovnici, ispravljaju se stvari. Vlada sada zavisi od društva, od demokratskih procedura, javnog mnjenja. Konačno, čini se da je i korupcija nekoliko puta manja nego ranije,” kaže Palij.

Većina nadležnosti u predsednikovim rukama

Za ovih godinu dana Porošenko je nastojao da skoncentriše većinu poluga vlasti u svojim rukama.

“Najpre je hteo da bude umešan u apsolutno sve što se dešava u zemlji. Odatle njegov afinitet prema poslovima kao što je Savet za reforme. Sve što nije vezano za međunarodnu politiku, nacionalnu bezbednost і odbranu jeste nadležnost premijera. Ali Porošenko želi da se meša i u te resore. Zbog toga je preuzeo na sebe mnoge funkcije netipične za predsednika s kojima ne može da se izbori, a time i deo političke odgovornosti za borbu s korupcijom, sprovođenje reformi. To je kolosalna greška”, kaže politolog Jurij Palijčuk.

S druge strane, ima i mišljenja da je ovakvo delovanje predsednika neophodno u ratno vreme.

“Porošenko treba da bude nadležan za bezbednost i spoljnu politiku. Ali za vreme rata bezbednost znači gotovo sve. Zbog toga velika kocentracija njegovog uticaja nije loša, on je vrhovni komandant i treba da utiče između ostalog i na vladina rešenja. Istovremeno, on ne nagoveštava povratak na onaj diktatorski Ustav. Koncentriše nadležnosti koje nisu zabranjene, već su predviđene Ustavom”, smatra Palij.

Što se tiče kadrovskih rešenja predsednika, analitičar Palij smatra da su ona “daleko od optimalnih”. Naime, na Porošenka i njegovu politiku ipak utiču razne stare veze koje često direktno protivreče nacionalnim interesima. S druge strane, Porošenko “voli da postavlja na vodeće položaje svoje, proverene ljude. A takvi mu danas nedostaju”, kaže Palij.

“Svojevremeno je Napoleon lično poznavao svoju gardu koja je brojala 10 hiljada ljudi. Nisam siguran da šef države poznaje predsednike svih opština, а mi ih sada imamo približno 450,” ubeđen je ovaj politolog.

Istovremeno, Palij primećuje da neki funkcioneri koje je predsednik postavio ne znaju čime da se bave na svojim novim funkcijama. Zato “trče u krug i potpisuju kojekakve papire”.

Oleksandr Yefremov

Oleksandr Yefremov

“Da, oni kradu mnogo manje, a neki možda uopšte ni ne kradu. Ali, samo pojedinci strateški i temeljito sagledavaju pojedine sektore. To je svojevrsna reformatorska polovičnost. Ne primećujemo odlučno iskorenjivanje korupcije. Vidimo mnoga hapšenja, kao što je privođenje oligarha Jefremova. A gde je zakon koji bi zabranio da na slobodu uz kauciju izlaze oni koji su optuženi za ozbiljne zločine? Gde su sistemske promene u sudstvu, u tužilaštvu? Ponekad izgleda da se ove reforme sprovode samo zbog besparice. Zapad to želi i mi ćemo da se reformišemo samo da bismo dobili njihove finansije. Ali nema reformatorskog zaleta. Uz to, mnogo toga može da se učini i bez novca”, kaže Palij.

Revanš oligarha?

Porošenko je u više navrata obećavao da će “deolirgizovati državu". Međutim ispostavilo se da je zadatak svakog ukrajinskog predsednika održavanje balansa među oligarsima jer vladaju najvećim finansijskim i medijskim resursima. I Porošenko za sada uspeva da balansira među ključnim političkim igračima, kaže politolog Jurij Palijčuk. Primer je afera sa biznismenom Kolomojskim.

“Kolomojski se verovatno neće revanširati, i za sada Porošenko uspeva da reguliše situaciju”, kaže on.

S jedne strane je deklarisana borba sa oligarsima, a s druge – očuvanje veza s njima.

Postoje ljudi koji zarađuju od vlade, imaju ozbiljan uticaj na nju, između ostalog i na poslanike, i ako bi se učinili veoma nagli koraci to bi, verovatno, razbilo koaliciju, kaže urednik internet-izdanja “Naši novci” Oleksa Šalajski.

Istovremeno – dodaje on – predsednik je ipak povukao određene poteze prema svakom krupnom oligarhu:

“Kada govorimo o vidljivim pomacima treba pomenuti Kolomojskog i njegovo preduzeće 'Ukrtatnafta', Firtaša i njegov Iršanski rudničko-prerađivački kombinat i gasne bušotine, Ahmetova i u vezi s njim cenu uglja i tako dalje. Ali ovi koraci još uvek nisu kardinalni da bi mogli da čujemo vapaj oligarha”.

Prema rečima ovog novinara-istraživača, ovi koraci ipak ne mogu da se okarakterišu kao značajni.

Ipak, važno je da ta borba traje i da se ne završi pobedom ijednog oligarha.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG