Dostupni linkovi

logo-print

Slučaj Slavice Burmazović: Otmica dece kao najcrnja mora


„Pomozite mi da vratim svoju decu“, vapaj je koji Slavica Burmazović već danima ponavlja ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu. Nevenčani suprug, inače državljanin Turske, njihovo troje dece je avgusta prošle godine bez Slavičinog znanja i odobrenja poveo sa sobom u inostranstvo.

Slavica je inače, kako navodi, žrtva porodičnog nasilja. Konačni rastanak od partnera za koga kaže da je običan nasilnik, umesto olakšanja, doneo joj je neopisivu brigu i strahovanje za sigurnost svoje dece.

„Na prevaru je moj bivši vanbračni suprug odveo decu. Poručio mi je iz aviona da ih više nikada neću videti. Prethodni dan sam dobila batine i pretio mi je pištoljem“, tako je počela jednoipogodišnja agonija Slavice Burmazović, jedne od mnogih žena koja je postala žrtva torture svog partnera.

Pošto je iscrpela zvanične kanale i obratila se svim nadležnim institucijama sada svakog dana ispred Nemanjine 11 očekuje pomoć i informacije o Esmi, Ajši i Tariku za koje već dugo ne zna gde se nalaze.

Radila sam i ja, bila umorna, pa nikoga nisam pretukla i izmaltretirala: Slavica Burmazović

Radila sam i ja, bila umorna, pa nikoga nisam pretukla i izmaltretirala: Slavica Burmazović


„Mi žene u Srbiji smo navikle da ćutimo. Da je sramota prijaviti nasilje, kad smognete snage i prijavite uvek vas neko odgovori. Uvek tražite krivicu u sebi: ’dugačak ti je jezik, prekontroliši svoje ponašanje, pa bio je umoran, radio je’. Pa radila sam i ja, bila sam umorna, pa nisam nikoga pretukla i izmaltretirala“, prebira Slavica s tugom sva jalova opravdanja zbog kojih ranije nije reagovala što bi, kako kaže, možda predupredilo aktuelnu situaciju.

„Dve godine pre otmice mi smo se razišli. On nije bio u zemlji 18 meseci. Povod za dolazak bila je smrt moje majke. Tada je krenuo pakao. Tražio je da se pomirimo što sam odbila. Tada su krenule batine. Ali otmica – to mi ni u najcrnjim morama nije palo napamet“, kaže Slavica.

Pogotovo iznenađuje činjenica da su, iako maloletna, napustila Srbiju bez njene saglasnosti. Međutim, MUP se povodom ovog slučaja oglasio konstatacijom da tako nešto nije propisano zakonom.

Svi pravni aduti su u rukama ove očajne majke. Sudovi, kako u Srbiji, tako i u Turskoj, presudili su u njenu korist, odnosno dodelili joj starateljstvo nad decom. Međutim situacija se ne menja - Slavica, ali i nadležni ne znaju gde su njena deca.

„Poslednje informacije kojima raspolaže Ministarstvo pravde dobijene od Ministarstva pravde Turske, jeste da je njen bivši suprug napustio Tursku, da je otišao u Iran i da će biti lišen slobode na šest meseci kada bude lociran, zbog kršenja privremene mere“, deo je saopštenja Ministarstva pravde koje nam je dostavljeno.

S druge strane, prema informacijama iz Ministarstva spoljnih poslova koje su poslednjih dana dospele do medija, problemi su lociranje Slavicine dece u Iranu, ali i nepoznanica kako bi zakonodavstvo te zemlje moglo reagovati povodom ovog slučaja.

Slavičina borba podstakla je i druge žene koje su bile žrtve nasilja da podignu glas. Okupljaju se svakog dana ispred zgrade Vlade pružajući joj podršku.

Hajrija Ramadani kaže da su ona i sin 26 godina bila žrtve porodičnog nasilja. Tek nedavno je sa sinom napustila supruga koji ih je, kaže, maltretirao od samog početka. Pomoć je potražila u Sigurnoj kući za žrtve nasilja.

Ne znam kako sinu da se odužim što mi je otvorio oči: Hairija Ramadani

Ne znam kako sinu da se odužim što mi je otvorio oči: Hairija Ramadani


„Fizičko, psihičko i vređanje na nacionalnoj osnovi. Sada sam podstanarka, nas pet žena živimo zajedno u jednom smeštaju. Sigurna kuća se pobrinula za nas. Ne znam kako da mu se zahvalim i odužim što mi je sin otvorio oči. On mi je stalno pričao, ali ja nisam slušala. Ustvari, ja treba njemu da se izvinim“, kaže nam Ramadani.

Devet meseci Aleksandra Marić provela je u Sigurnoj kući nakon što je potražila pomoć, jer ju je nevenčani suprug pretukao petnaest dana posle porođaja. Kaže da je bila žrtva prebijanja bez ikakvog povoda. Njeno iskustvo, ali i Slavičina drama, Aleksandru navode je na pitanje rade li nadležne institucije svoj posao...

„Smatram da bi sudovi više trebalo da obrate pažnju na nas žrtve nasilja. I da se to radi po bržem postupku. Jer te mere zabrane koje su izrečene protiv naših bivših muževa ili partnera – taj papir nam skoro ništa ne znači. Da li je to 500 ili 50 metara taj nasilnik ako želi da priđe on će prići“, kaže Aleksandra koja se bori za starateljstvo nad dvoipogodišnjim detetom.

Skupština Srbije je u drugoj polovini novembra usvojila novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Nadležni očekuju da će upravo ta pravna norma obezbediti bolju zaštitu žrtava porodičnog nasilja. Prema zvaničnim podacima, prošle godine u Srbiji je prijavljeno više od 18.000 slučajeva, a najveći broj odnosio se na partnersko nasilje.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG