Dostupni linkovi

logo-print

Protest paora ispred Skupštine Srbije: Čija je naša zemlja?


Čija je naša zemlja? Pitanje je koje je nekoliko stotina vojvođanskih poljoprivrednika postavilo poslanicima na protestu ispred sporednog ulaza u parlament u Kosovskoj ulici u Beogradu.

Već više meseci zemljoradnici u Srbiji su u buntu zbog izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje bi ovih dana trebalo da budu usvojene u Skupštini, za koje tvrde da će ih ozbiljno ugroziti jer omogućavaju povoljan zakup državne zemlje stranim investitorima.

“Vrlo dobro mi znamo kako se zemlja obrađuje. Kako se postižu kvalitetni prinosi. Ali oni koji stvaraju ambijent rade naopako, suprotno!”, poručio je, uz opšte odobravanje, paorima okupljenim iz više krajeva Vojvodine Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika.

Pošto su policijskim blokadama prethodnih mesec dana sprečavani da svojim traktorima protestnom vožnjom dođu ispred Skupštine, na protest su stigli organizovanim prevozom i svojim automobilima.

“Odbranimo zemlju”, “Ne damo zemlju”, “Drugu nemamo”, “Tajkunima u bescenje”, “Srbija, zemlja bez zemlje”, “Hvala Vučiću što misliš na nas”... neki su od transparenata kojima su još jednom izrazili protest zbog izmena zakona na osnovu kojih, između ostalog, strane kompanije imaju mogućnost da državnu zemlju dobiju u zakup na 30 godina.

Radoljub Đurkin, koji je pozvao nadležne da odmah povuku zakon iz slupštinske procedure, sa kolegama je u Beograd stigao iz sela Srpski Itebej u opštini Žitište.

“Oni koji prodaju svoju zemlju, ti su već propali. Neka se dozovu pameti i neka prekinu sa takvom politikom. U suprotnom, ne samo moje domaćinstvo već svih nas ovde i onih koji nisu došli a žive od te zemlje, su ugrožena. Jer mi drugi posao nemamo”, podvlači Radoljub Đurkin.

Mnogi od ovih ljudi su više od pola meseca proveli pod policijskim blokadama na putevima širom Vojvodine kojim su sprečeni da traktorima stignu do Beograda.

Đorđe Hrkalović šesnaest dana bio je na traktoru kod mesta Čenta četrdesetak kilometara od Beograda. Nadgornjavanje sa policijom okončano je tako što su se paori povukli, a Hrkalović je sada konačno autobusom stigao u Beograd.

“Sada kada smo poradili poslove došli smo ponovo ovde ali čini mi se da nas ni ovog puta niko neće primiti i saslušati. Nama su do sada iszavali tu zemlju na godinu dana maksimum. Sada nekome drugome to hoće da dozvole na trideset godina. Kada se ta zemlja izda na toliko ja ostajem bez ikakvev šanse za posao. Radiću zemlju koju imam u svom vlasništvu što nije dovoljno za. Da mi deca odrastu, da ih školujem. Jednostavno nije dovoljno”, kaže Đorđe Hrkalović, zemljoradnik iz mesta Aleksandrovo u Vojvodini.

Poljoprivrednike su u protestu podržali predstavnici vojvođanskih vlasti, koje su na republičkom nivou u opoziciji, i nekoliko vanparlamentarnih stranaka. Od predstavnika vlasti ispred Skupštine Srbije im se niko nije obratio.

Upravo je utisak da je to odnos koji prema njima imaju predstavnici vlasti, uprkos tome što su im zemljoradnici slali pozive na brojne tribine čija su teme bile, za njih sporne, izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Goran Živkov, danas konsultant Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedninjenih nacija, a nekada ministar poljoprivrede podseća da planirane izmene potiru državnu strategiju po kojoj su osnov razvoja te važne grane - porodična gazdinstva.

“Ne znam kako da opravdam takvu jednu ideju da se nekome ko, nebitno da li je iz Srbije ili nije, uz neku priču da će doneti neke investicije, daje u zakup 30 odsto državnog zemljišta Vojvodine. Ne znam da li ljudi shvataju koliko je to pogrešno, još najviše koliko je to strašno za poljoprivrednike koji su rođeni na toj zemlji. Pa nećete još ni da ih saslušate kao da ti poljoprivredbici nisu oni koji su apsolutni najviše investirali. Kad pogledate….. ko je pokupovao sve traktore? Kupovali su oni. Sve što se godišnje zaseje, zaseju oni. Oni kupuju seme i đubrivo, oni pokreću poljoprivredu", zaključuje Živkov.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG